TEMA: Javni gradski i Taxi prevoz

Ovo ne samo da je propuštena prilika, nego je promašena ideja potpuno!

Prvo pitanje za rukovodstvo - Koliko košta karta od Satelita do Sajlova preko Veternika? I Satelit i Sajlovo su u prvoj zoni, a autobus seče kroz drugu zonu. Koliko znam, ovakav slučaj nije definisan.

Zbog čega ovaj autobus ide Futoškim putem, identično kao i 52,53, 54, 55, 56? Koja je uopšte poenta ove linije kada se njena trasa potpuno preklapa sa 52?!

Zašto se ovo uvođenje linije ne iskoristi da se povežu najzad npr. Novo Naselje, Nova Detelinara i Veternik? Veternička rampa se ovaj put ipak pomenula, ali se bojim na šta to može ličiti jednog dana.

I na kraju krajeva, kome treba linija koja opisuje teritoriju grada u dužini od 16 kilometara, kada su Sajlovo i Veternik udaljeni samo tri kilometara? Katastrofa.

Ja recimo od moje kuće na Telepu do firme na Novom Naselju nema šanse da idem busom, iako mi je autobusko stajalište na oko 170m od kuće, i na oko 350m od firme, jer mi sa svim presedanjima i vozikanjima preko pola grada bilo koja varijanta sa busom ne izađe na manje od 35 minuta, a meni treba oko 38 minuta peške. I sad kreiraju još jednu liniju koja ide većim delom kuda i više ostalih, i naravno opet će red vožnje uštimati tako da sve te linije dođu otprilike u isto vreme na stajalište, i onda po pola sata nema nijednog busa na toj trasi. Nedavno sam išao busom iz Budisave (ostavio tamo kola kod majstora) pa se sutradan vraćao tamo busom, i otprilike koviljski, budisavski i kaćki kreću na po 5 minuta razlike, i onda bukvalno vijaju jedan drugog po stajalištima između Kaća i NS, a onda po sat vremena nemaš nijedan bus na tom potezu. Isto i povremeno na ćošku Futoškog puta i Vršačke, dođu u isto vreme i šestica i dvojka i neki od ovih što idu ka Futogu i Begeču, pa se nakarika autobusa do pola raskrsnice, a svi idu maltene istom trasom odatle pa do futoške pijace...

Da, nažalost Telep spada u jedno od najodsečenijih delova grada. Skraćenjem linije 12 sa Novog Naselja se ipak nije izgubilo mnogo putnika, ali ono što je bitno je da komunikacija ne postoji.

Pretpostavljam da prosečni Telepčanin ide skroz do Merkatora kako bi uhvatio makar kakvu vezu sa železničkom stanicom. Novo Naselje je priča koja vodi peške do BPP ili 12 do Limana pa 7 ili 9 ka Naselju. Još gori primer je Detelinara gde se mora tražiti veza 12->13 ili 12->11->3.

Nažalost, pretpostavljam da gustina naseljenosti ne opravdava uvođenje jake linije, ali zbog čega su onda kupljeni minibusi? Pala mi je ovakva linija na pamet: Železnička stanica - Detelinara - Telep /Kotorska/



- Provukao sam liniju kroz Janka Veselinovića mada nije nužno. Svakako bi vikendom autobus morao ići kao što idu 3 i 7, zbog gužve na pijaci.
- Linija potom prati trasu 7 ali ide duž celog bulevara Slobodana Jovanovića, gde pritom daje vezu severnom delu Telepa sa domom zdravlja na Naselju.
- Takođe, pustio sam liniju kroz Subotičku ulicu, gde trenutno ne ide autobus. Zabranjeno skretanje u suprotnom smeru se lako da rešiti, a na dobitku su severni Telep i OŠ "Nikola Tesla".
- Malo je jača krivina u Ćirila Metodija, ali ovom trasom se donekle rešava pristup gimnaziji "Laza Kostić".
- Linija potom ide kroz južni Telep, odnosno kroz Heroja Pinkija, Rakovačkom i Feješ Klare do glavne stanice na Telepu, gde bi u čekali vreme polaska.

Ko je na dobitku?
- Veliki deo Telepa koji dobija vezu sa Novim Naseljem, Detelinarom i direktan autobus do železničke stanice.
- Detelinara koja dobija autobus koji ide pored pijace.
- Deo Telepa između Vršačke i Bulevara Evrope.
- OŠ "Nikola Tesla" i gimnazija "Laza Kostić"

I ovakva vozila su u svakodnevnoj upotrebi, nažalost.





Послато са GSmart_Classic уз помоћ Тапатока

Lepo si ovo uslikao Blavak, ali si loše napisao propratni tekst. Ovo nije izuzetak, ovo je postalo pravilo.

Gomila vozila svakodnevno izlazi na ulice sa raznim oštećenjima na karoseriji. Osim trulih limova srpske industrije koja se tada oporavljala od sankcija, velika većina autobusa izlazi na ulice izudarana, bez polubranika ili bez sijalica. Amortizacija na većini vozila je potpuno stradala pa je prelazak vozila preko neravnina postao netrpeljiv. Primetio sam i da je elektronska kontrola visine je podivljala na dosta vozila pa su autobusi u saobraćaju podignuti do kraja na vazdušnim jastucima, ili spušteni skroz do zemlje, što ne ide u prilog amortizaciji.

Autobus sa slike nosi garažni broj 788, u pitanju je Neobus 405G iz 2002. godine. Interesantno za ovu seriju vozila je da su to poslednji srednjepodni (900mm) Neobusi proizvedeni za grad. Kao i nekoliko prethodnih serija (ukupno ~100 autobusa) napravljeni su na šasiji Volvo B10M, koja je proslavila Volvo u autobuskom sektoru širom sveta. Autobus #789, koji je iz iste serije, nosi broj šasije 54312 i to je poslednja solo B10M šasija u Evropi. Analogno, zglobni #799 ima broj šasije 54322 i to je ukupno poslednji B10M u Evropi.

Zglobna serija autobusa je rekarosirana tokom 2014. godine u Servisu BiM (5 vozila) i Generali Auto (preostalih pet). I jedni i drugi izgledaju 99% identično, uz izuzetno male razlike na eksterijeru. Izgledaju ovako: www.flickr.com/photos/neobuscitta/35311168571/in/dateposted/

Međutim, solo vozila sa garažnim brojevima 780 - 789 nisu rekarosirana kada i zglobna. Za sudbinu šest vozila se pobrinuo sam JGSP, koji je na svoju ruku izvršio remont pet vozila (#782 - #787). Osim katastrofalnog dizajna sa crninom, visoko postavljenim zadnjim svetlima i šerpa plavim bojama u unutrašnjosti, JGSP je za ove autobuse ponovo iskoristio ista četvorokrilna vrata (koja su se smatrala zastarelim još tokom osasmdesetih), autobusi nisu klimatizovani a ujedno su ugradili displeje sa rashodovanih vozila iz 1991. godine. Iako sam čuo navode da ih je prvih pet solo vozila u sopstvenoj izvedbi koštalo koliko i deset zglobnih u BiM Servisu, JGSP se pohvalio svojim odličnim i isplativim poslovnim potezima. Pretpostavljam da je to ona grupa poslovnih poteza koja je odlučila da otvori menjačnicu i turističku agenciju, a ne da se fokusira na svoju osnovnu delatnost.

Zbog svog katastrofalnog dizajna gde crnina dominira, nadimak u jednom mom društvu za ove autobuse je - kovčeg!
www.flickr.com/photos/neobuscitta/27211861803/in/dateposted/
www.flickr.com/photos/neobuscitta/27823421455/in/photostream/

Samo da podsetim, zglobna vozila su rekarosiranjem dobila nove LED displeje, grejače i dvokrilna vrata sa lepljenim staklima. Nažalost, ni tada nisu izdvojili novca za ugradnju klime, mada bi njihova pogonska grupa zahtevala ugradnju trećeg alternatora kako bi se ugradila dva klima uređaja, za prednji i zadnji deo, tako da bi ceo posao koštao više od dva rashladna uređaja.

Elem, da se vratim na priču o oštećenjima. Iskren da budem, ne volim ni da čujem onaj stav "I mi smo onda grad kulture/Malo su nas bombardovali", ali ja zaista ne znam šta mi imamo da ponudimo te famozne 2021. godine. Trulim karoserijama kumuje pre svega starost. Autobus sa slike ima 16 godina i uskoro više i neće biti tinejdžer, a da ne pominjem ~20 vozila iz 1991. i 50 iz 1997./98. godine. Podovi unutar ovih autobusa su krpljeni milijardu puta, što se i vidi, zato što se unutrašnjost autobusa divljački pere šmrkovima, ako se autobusi uopšte i operu, s obzirom da sam u poslednjih par meseci nekoliko puta (srećom, malo) ušao u autobus za koji se vidi da nije pran iznutra već par dana. Javni gradski prevoz nam je u slepoj ulici.

Više od 150 vozila u aktuelnom voznom parku je proizvedeno pre 2005. godine, tako da nam većinu voznog parka čine autobusi koji su stariji od 13 godina . U dugoročnom planu JGSP je "prosta reprodukcija voznog parka", koja se trenutno vrši ubibože dinamikom. Tokom prošle godine je u vozni park stiglo samo 12 autobusa, 2016. godine 19 a pre tri godine 11. To je prosek od 14 autobusa godišnje, što znači da je za potpunu obnovu voznog parka od 260 voznih jedinica potrebno 19 godina. Alo bre!?

I šta vidi neko ko dođe u Novi Sad? Vozača koji prodaje karte na Almex mašinici iz sedamdesetih godina, u autobusima svi natpisi bogougodno na ćirilici, a na displejima se konstantno vrte obe okretnice na liniji kako gospoda za volanom ne bi morala da ustaje i pritisne par dugmića da bi promenio natpis. Kako onda znate da li čekate autobus na toj stanici ili preko puta? Kuda on ide kad vas pokupi? Nemamo ni najavu stanica u vozilima, nemamo elektronski sistem naplate koji bi jako povećao brzinu prevoza, nemamo stanične redove vožnje niti displeje koji objavljuju dolazak autobusa. Imamo 65 dinara u ruci i sa presedanjem nas prevoz košta više od beogradskog.

Pritom, najnoviji autobusi se iznajmljuju za Lear, a JGSP ujedno i vozi radnike za Aptiv i gradilište Promenada. Vozila se skidaju iz gradskog prevoza u špicu da bi se na uštrb svih građana zaradio neki dinar. Linije duže od 25 kilometara se voze gradskim autobusima sa troja vrata, koji su ograničeni na 50 km/h i van naselja a pritom ne pružaju nikakvu udobnost putnicima jer većina i dalje mora da stoji. Sve se to radi iz jednog razloga - isplativosti. Da li je JGSP privatna firma ili javno preduzeće koje treba da olakša život svima nama? Da stvar bude gora, na sajtu Privredne komore Srbije stoji da je JGSP konkurisao i dobio desetak polazaka na liniji Novi Sad - Irig - Vrdnik.

Nažalost, nijedan lokalni medij nije hteo ozbiljno da se uhvati u koštac sa gorućim problemom u jednom od najznačajnijih preduzeća u gradu. Zapravo, jedan medij je dao znake da će nešto od toga biti, pa sam bio pozvan i dao intervju još tokom marta, ali je ostao neobjavljen iz nepoznatih razloga. Kao neko ko je ostavio 300 tekstova za sobom na autobuskom sajtu i sad vodi svoj sajt o električnim vozilima, piše autorske tekstove i analitički razmatra razna rešenja, zaista mi nije jasno zašto neko više piše o ubijenim pevaljkama, roditeljima hrvatskih reprezentativaca i Zadrugi umesto o rešavanju problema u svom dvorištu.

"A ova g**na? Ma to se neki pas po**o."

Pa lakše je zatvori oči i skrenuti misli. Koji je to sajt koji vidiš ako smem da znam?

SNS sistem je neodoljiva sila. I nakovanj bi pokvarili.

Sent from my SM-J510FN using Tapatalk

Pozdrav svima na forumu. Vec duze vreme ga pratim, ali nikako da se ukljucim u diskusiju.
Poslednjih nekoliko meseci zivim u Lozani, zbog studija, i nije mi dugo trebalo da primetim da je prosecan autobus (preciznije trolejbus) u gradu daleko stariji od onih koje imamo u Novom Sadu. Naravno, odrzavanje je na neuporedivo visem nivou, i upravo to je ono na sta bih hteo da skrenem paznju -- mozda nam i nisu neophodne ceste obnove voznog parka, vec domacinski odnos prema onome sto vec imamo (i to kako preduzeca po pitanju odrzavanja, tako i gradjanstva po pitanju prljanja i unistavanja).

Neko ce mozda primetiti da je grad otprilike upola manji od Novog Sada, medjutim, ovako laicki, rekao bih da brdovitost (koja uveliko prevazilazi onu u, na primer Beogradu), u najmanju ruku
kompenzuje ovu nesrazmeru. Slicnu situaciju sam primetio i u ostalim svajcarskim gradovima koje sam imao prilike de posetim.

Najzad, evo linka ka clanku na vikipediji, da ne bude da pricam bez argumenata:

en.wikipedia.org/wiki/Trolleybuses_in_Lausanne

Pozdrav i dobrodošao

Osim što je održavanje na neuporedivo višem nivou, u obzir se mora uzeti i kvalitet izrade, koji diktira i sam kupac. Primera radi, niskopodni zglobni Ikarbus je pre dve godine Novi Sad koštao 185 hiljada evra, dok je Mercedesov glavni adut i više nego duplo skuplji - 390 hiljada! Ako uzmemo da su Švajcarci jedni od najbogatijih naroda u Evropi, računica je jasna.

Sa druge strane, švajcarska industrija je od davnina forsirala izradu karoserija od lakih i nerđajućih metala, a vrlo je interesantno i da su često primenjivane metode šrafljenja karoserije na šasiju umesto klasičnog zavarivanja. Tako da, ipak nikakav domaćinski odnos ne može toliko spasiti jedan stari Neobus ili Ikarbus od propadanja, osim temeljnog remonta koji nekad može biti izuzetno neisplativ.

Ipak, ne treba zaboraviti da u onoj većini koju sam nabrojao, samo 30 vozila ima nizak pod, od čega samo pet ima klimu.

@kasko
Ne bih da se reklamiram, pa sam ti poslao privatnu poruku. Ipak, tek sam posle shvatio da mi ispod avatara stoji link ka stranici.

Evo i glavne potvrde onoga o čemu pisah pre 16 dana. Vozač pao sa sedišta (ali nije mu bilo smešno) i dobio potres mozga i napukla dva pršljena kičme. Vozio je liniju 13 koja ide po uskim ulicama na Grbavici, sva sreća što se incident desio na pravcu.

"Stolica je pukla, a u isto vreme i sedište koje se podiže i spušta, pao sam odbačen nazad. Udario sam potiljkom u metalni poklopac iza mene, taj šok i iznenađenje ne znam kako da objasnim. Ustao sam na brzinu, bukvalno sam stojao, sva sreća što se nisam onesvestio. Koliko sam zaluđen poslom, zvao sam otpravnika da pošalje novo vozilo." - Branislav Radaković, vozač na liniji 13.

Drugi vozio sa kišobranom do Futoga, zglobni Ikarbus IK-201 iz 2005. godine.


Pun tekst i izvor slike: www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/193224/F...om-tokom-voznje.html

neobuscitta napisao/la:
Gubitak visine bitno utiče na komfor pri prelasku neravnina, tako da je vožnja u ovom autobusu (#740 ili #745, nisam siguran, ali je definitivno Volvo B10M/Neobus iz 1998. godine) u tom slučaju netrpeljiva. Pošto je u pitanju vazdušno oslanjanje, nije isključeno da je, osim što je zbunjena elektronska regulacija visine (ECAS), ovaj autobus vozio sa izuzetno malom količinom vazduha u sistemu ili da negde dolazi do curenja.

Ovo može biti izuzetno opasno za vožnju jer se vazdušne instalacije koriste i za kočnice i vrata. Kočnice, doduše, imaju bezbednosni sistem koji će blokirati točkove kad dođe do potpunog gubitka vazduha u instalacijama, ali ne i kada je pritisak slab. Pošto je autobus na liniji 74, on će posle slikanja savladati nekoliko nizbrdica, a tu može doći do dodatnog gubitka vazduha u sistemu i primoravanja vozača na kočenje ručnom. Za razliku od kočnica, vrata nemaju nikakav bezbednosni sistem. Stoga, ako autobus nema vazduh pod pritisikom, vrata se mogu blagim pokretom ruke otvoriti. Stariji autobusi nemaju staničnu kočnicu, koja se aktivira pri otvaranju vrata, niti bilo kakvu indikaciju da su vrata otvorena.



Možda se ne vidi na prvu loptu koliko je vozilo spušteno, ali možete primetiti koliko je blatobran spušten u odnosu na gornju ivicu točka.

nsuzivo.rs/novi-sad/nove-cene-taksi-prevoza-u-novom-sadu

www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/193802/C...ase-sest-linija.html


www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/193777/G...o-zastitu-prava.html

Jutros ljudi 'ladno čekaju bus kod Trčike, a buseva tuda ni od korova, nisam silazio do stajališta ali garant niko nije okačio nikakvo obaveštenje...

Da je malo više sreće, Eldarion bi imao part-time zaposlenje u JGSP i ovakvi informativni dijagrami bi stajali na svakoj stanici koja je pod uticajem promene saobraćaja.

Hvala na lepim željama Razlog za (nazovimo je) infografiku koju sam uradio je mapa koju sam zatekao na stajalištu na Limanu, odn. mapa sa sajta (www.gspns.co.rs/slike/vesti/2404.jpg) koja je kriminalno nepregledna i neinformativna, odštampana u crno-beloj verziji na A4 papiru i još zalepljena ukoso. Zaista ne mogu da verujem da od onih silnih zaposlenih u JGSP-u u kancelarijama nema nekoga sa tri vijuge u glavi da sedne, osmisli i napravi nešto iole upotrebljivo kao što je ovo moje. U mnogim gradovima sam video kako se putnici obaveštavaju o izmenama - pre mesec dana u Budimpešti se na stanicama umesto reklama nalaze veliki plakati sa objašnjenjima, grafikom, mapama itd. - a ovi naši samo ispljunu gomilu teksta sa imenima ulica, pa sad ko slabije poznaje imena, mora dobro da se zamisli šta mu je činiti i kuda će putovati. Kao da su čuli za user-friendly pristup, pa rade potpuno suprotno.

Juče slikao drugar, poslednja serija Ikarbusa IK-112 na ugovorenom prevozu Pivnice - Bačka Palanka.


A ovo sam ja slikao uveče. Garažni broj 680 je jedan od preostalih desetak autobusa iz 1990. godine je još prošle godine delegiran da bude vučno vozilo. Stavili su mu rotaciono svetlo na krovu (koje radi na slici) a ovo je bila prva prilika da ga vidim kako radi.
Iako mu nije potreban, putnički salon sa ulice deluje kompletno, a tu su i svi displeji za ispis linije. Na slici šlepa autobus #835, niskoulazni Neobus 501G na Volvo šasiji iz 2005. godine.

Odlično Eldarione, samo bih ti preporučio da linije sa trasom budu malo deblje i preglednije.

Ovo sa tagovanjem linija u gornjem levom ćošku je takođe odlična ideja!

Bilo bi dobro tokom letnjih meseci (jul - septembar) da se linija 13 prebaci do Štranda. Siguran sam da bi ozbiljno rasteretila osmicu a svakako u kampusu nikom ne treba.