TEMA: Stambena novogradnja - investitori

Odavno je to trebalo uraditi. Ako bude parlamentarnih izbora bice i jos vise

www.dnevnik.rs/novi-sad/ko-plati-odjednom-placa-upola-manje

Hvala Bogu da je srece te komunalije ne bi postojale uopste ne znam stvarno cemu to sluzi kad ti posebno placas svaki prikljucak debelo

djaso napisao/la: Ja bih molio za malo ozbiljnosti na ovom forumu!!!
Komunalije koje se placaju ZIGu, su nesto sto nema direktne veze sa prikljuccima. Prikljucak je nesto sto moze biti sporno ili ne mora, dakle to je samo mesto prikljucenja tvog objekta, na komunalnu infrastrukturu, tj. ulicni vodovod, ulicnu kanalizaciju, ulicnu telefonsku instalaciju ili energetski kabel. Komunalna infrastruktura, s druge strane, ne bi ni postojala da nije ove naknade, tacnije, od kojih novaca mislis da ti se napravi ulica kojom ces doci do objekta, ulicna kanalizacija, fekalna i atmosferska ako imas srece, napojni vod od trafostanice do tvoje parcele i ostalih parcela u ulici??? Moram naci jedan obracun komunalnog opremanja pa skenirati, da vidis koliko tu imas stavki i kategorija. Nije bas da se daju desetine hiljada evra za dzabe... Drugi su problemi ovde u pitanju: a)glomazni birokratski aparat u ZIGu u kom dobar deo ovih para ode na plate zaposlenih; b) nepostojanje pravila po kojem ce bar 40-50% novaca koje das za komunalno opremanje lokacije biti potroseno NA TU KONKRETNU LOKACIJU. Naravno da ne mozes sve novce dati za tu parcelu, nemas operativnog zivog novca za prosto funkcionisanje... i c) Previsoka cena prikljucaka... (placaju se javnim i komunalnim preduzecima, a ne zig-u)

Prvo,ne placaju se desetine,nego stotine hiljada evra.To recimo u Beču iznosi 50e/m2 i to je maximum koji je prihvatljiv.Drugo,pouzdano znam da je ispred zgrade za koju su komunalije placene u celosti da nisu ni behaton uradili,ispred zgrade je radjen prikljucak grejanja a potom je zatrpan tucanikom koji nije dobro nabijen i nakon kise se stvorila velika rupa ispunjena vodom na koju su vozaci sekli gume,jer je apsolutno bila nevidljiva!Sad je asfaltirano,ali tek nakon mesec dana punih!Nmg da verujem da odobravravate ovaj porez na budale,a hocete da pod tim uslovima m2 bude 800 m2.Od ukupne vrednosti investicije pola otpada na lokaciju,komunalije,prikljucke,poreze i takse,a pola ide na gradnju od temelja do kljuca u ruke.To je sramota!Sasa napisao/la:

Htedog reci 800 evra umesto m2 izvinjavam se na brzinu sam kucao

Nema sta ja da odobravam ili ne odobravam. Taksa za komunalno opremanje mora da postoji. A to kako se ona koristi i da li se koristi u svrhu sredjivanja ulice u kojoj je parcela za koju se taksa placa, to je vec drugo. Kao sto rekoh, dokle god ih u ZIGu bude 400 na platnom spisku, dotle ce se ulice raditi tucanikom... A to da li su stotine ili desetine hiljada, glupo je raspravljati, zavisi od velicine objekta, naravno!

Video sam da se prodaje plac na uglu Rumenacke i Kornelija stankovica (od nadvoznjaka do najblize zgrade na rumenackoj). Dosta velik i nije uopste losa lokacija. Medjutim mislim da sam video tu istu tablu i ranije, tako da izgleda da vlasnik hoce previse novaca za istu :/

jedanNS: ni jedan, kod nas nema takvih. po nasem zakonu, pravilniku o EE je nemoguce postici A razred

Sasa: Upravo tako!
Za manje objekte (malih zapremina) gotovo je neizvodljivo uterati u C razred, a kamoli doci do A!!!


Sad ste me razocarali bas. Pa je l' ima neko da radi bar B klasu. I zar nije po novom zakonu obavezna minimum B klasa?


Malo sam laik oko ovih stvari, je l' moze neko da mi kaze sta spada pod taj energetski razred (klasu) neke zgrade. Je l' se tu gleda samo toplotna izolacija, ili to obuhvata i zvucnu izolaciju, kvalitet gradnje, stolarije itd.

Po zakonu je obavezan C razred za nove objekta, dok je kod tzv. energetske sanacije, obavezno povecanje od minimum jednog razreda.
Ne znam sta podrazumevas pod "kvalitet gradnje", ali za proracun razreda gledaju se toplotni gubici i dobici kroz zidove, podove, plafone, krovove, prakticno kroz sve elemente termickog omotaca zgrade. Takodje, u proracun ulaze i gubici preko prozora i vrata, tj. kvalitet i vrsta stakla i profila takodje se preko odredjenih koeficijenata uzima u proracun. Nije banalno, ali nije ni jednostavno... (za prosecnu stambenu zgradicu, proracun moze biti oko stotinak stranica...). Zvucna izolacija kao takva ne ulazi u proracun.
Ako si tehnicko lice bilo koje struke, ili to planiras postati, preporucujem da procitas Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, mozes dosta saznati na zadatu temu.

Saznao sam u medjuvremenu, jedan investitor radi A razred, ali zato su mu i cene nenormalne

Ko gradi A razred?

Aca Dijagonala ?

Aca

Ona Laguna ili kako vec, gruva se sa demit fasadom - storipor 5/6 cm... tu je pitanje moze li i sa C kategorijom da prodje, plus je taj projekat odobren pre stupanja na snagu Pravilnika o En.Efikasnosti. Verovatno nema ni C!

Aca kao moler po struci bi trebalo da se u to super razume!

Upravo tako. Taj projekat je dobio odobrenje pre stupanja na snagu Pravilnika o en.efikasnosti. Verovatno kao i jos mnogo objekata koji se trenutno grade u gradu.
A molio bih grifona da podeli sa nama tu informaciju, bas bih voleo da vidim na koji nacin su uspeli dobiti A razred (kad bih hteo biti zlonameran, verovatno bih rekao "bas me zanima na koji nacin su nastelovali EE Elaborat, a da objekat uteraju u A razred", ali nisam! I necu

Samo da ispravim u Laguni je 25cm opeka + 10cm stiropor

kasko napisao/la: To ne bi trebalo da je toliko lose?

opeka + 25 cm stiropoLa = mislim da ni to bas nece biti dosta za "C"

"a" kategorija, sa moralnim sklopom 99,99 % investitora i 86 % projektanta je misaona imenica!

nani021 napisao/la:
Sama konstrukcija zidova, tj. elemenata termickog omotaca, nije pokazatelj da li ce neki objekat biti svrstan u energetski "C" razred ili nece. Naime, skup svih sklopova termickog omotaca daje jednu vrednost, ali cak i ako svi elementi "prodju" ne mora da znaci da ce objekat biti u trazenom razredu. Zato se i desava taj apsurd da objekte ne mozes uterati u A nikako, a neke ni u C.
Evo primera spoljasnjeg zida od pune opeke 25cm + 10cm stiropora (unutra malterisano, spolja neka zaribana fasada)

Dakle Koeficijent prolaza toplote ovakvog zida ne prolazi zakonom propisani minimum Umax = 0.30W/m2K.

Ako se poveca debljina stiropora na 12cm, ovaj zid moze proci:

Kombinacija je milion, pitanje je sta se investitoru najvise svidi i isplati. Upotrebom gradjevinskih termo blokova, klima blokova i slicno, debljina potrebne izolacije znacajno opada. Tako je sa Klima Blokom "Zorka Opeke", www.zorka-opeka.rs, moguce napraviti zadovoljavajuci zid sa 8cm stiropora. Ako se umesto stiropora uzme kamena vuna, preko tog bloka dovoljno je mislim 6cm vune... i tako dalje!
Sve to samo je deo proracuna. Ostali, veoma bitni delovi termickog omotaca su krovovi, plafoni iznad "ajnfort" prolaza, podovi na tlu, prozori i balk.vrata i td. Prema novom Pravilniku o en.efikasnosti, u viseporodicnim stambenim zgradama, zajednicki hodnici, stepenista i liftovska jezgra, smatraju se negrejanim prostorima, tako da se uz odredjeni koeficijent umanjenja, i zidovi stanova prema tim prostorima moraju odgovarajuce izolovati (ne kao do sad 25cm i obostrani malter).
Dakle, tek kad se postave svi elementi, u proracun ulaze transmisioni gubici na spojeve prozora i zidova, gubici po hladnim mostovima, dobici od sunca po stranama sveta a po tipu i orijentaciji konstrukcije (horizontalna - ravan krov, vertikalna - zidovi), dobici od ljudi, uredjaja i svetiljki...
Sve u svemu, nesto sa cim se mora boriti od starta, od prve linije na situacionom planu: ako su vam urbanisti zadali 14m dubinu objekta u odnosu na gradjevinsku liniju, nije sve jedno da li cete imati 8cm ili 14cm izolacije. Ta razlika od 6cm x 15m sirina objekta x recimo 5 etaza (P+3+Pk) x 2 strane zgrade = 9m2 (zasto bi se to bacilo?)

Vaer radi A razred, pune sendvic zidove 45cm, bar tako kazu