Нови Сад све ближи Београду по цени квадрата: Цене на периферији не разликују се много од центра
Агенти за некрентине кажу да је тржиште некретнина у Српској Атини карактеристично по томе што локација нема доминантан утицај на цену, већ се може рећи да су оне поприлично уједначене у центру и на периферији, нарочито у новоградњи. На основу података са портала 4зида, цене оглашених станова у Београду су у распону од 1.840 до 3.500 евра, док је у Новом Саду тај распон много мањи.
Александра Михајловић из 4зида каже да када је у питању продаја станова у Новом Саду најјефтинији квадрати оглашени на порталу су по цени од 1.750 евра, а најскупљи око 2.900 евра.
„На сајту 4зида тренутна просечна цена за квадрат у староградњи у Новом Саду износи 2.538 евра. У новоградњи се цене крећу у распону од од 1.753 € / м2 до 2.934 € / м2. У 2020. у првом кварталу износила је 1.770 евра. Први драстичан скок је био у последњем кварталу 2020. када је достигао цену од 2.389 евра. Свој максимум у периоду од 2019. до 2024. цене су достигле крајем 2022. године када је квадрат у Новом Саду коштао просечно 2.484 евра“, каже Александра Михајловић.
Периферија не спушта цену
Драган Рабатић, извршни директор агенције „Левел Пропертy“ тврди да је Нови Сад једино тржиште некретина на коме не важи она чувена крилатица агената за некретнине, која каже да на цену стана највише утичу – локација, локација и локација, односно да је место на којем се некретнина налази пресудно. Он указује да је новосадско тржиште доминанто тржиште станова и то у изградњи и новоградњи, али да није просторно велико и да је због тога купцима једнако примамљив Лиман, Детелинара, Телеп као и Поповица или Петроварадин.
„Ако дефинишемо цене кроз неке концентричне кругове са епицентром у центру града, сваки тај круг је не тако удаљен од центра и зато Нови Сад нема класичну периферију, ни у садржајним капацитетима ни у ценовним показатељима, па су онда и цене са малим разликама. Како се померате од центра, не долази до великог смањења цене квадрата. Спецификум новосадског тржишта је и пројектовање и градања великих стамбехих комплекса који су сами себи довољни и својим садржајима нуде животни стандард на високом нивоу, па самим тим и цена квадрата прати квалитет који пружа микролокација конкретног стамбеног комплекса.
Зато Нови Сад ценовно предњачи по висини цене по квадрату и статистички просечна цена од 2.500 евра по квадрату га чини најскупљим тржиштем у Србији“, каже Рабатић.
Он напомиње да, иако куповина стана у Новом Саду може звучати као лаган задатак, јер је понуда стварно велика, они који су у потрази за некретнином брзо схвате да то и није баш тако једноставно.
„Треба пронаћи стан који нуди више од само добре локације и модерног дизајна. На крају крајева, сви желимо нешто више – миран комшилук, омиљени кафић на пар корака, вртић и школу близу, и место где деца могу безбрижно да трчкарају. Поставља се питање: колико некретнина заиста нуди све то?
И долазимо до закључка да је понуда квантитативно велика, квалитативно баш и није“, каже Рабатић.
Додаје да је стање на тржишту такво да више нигде нема повољне новоградње, већ да се евентуално повољност огледа у динамици плаћања и у неким случајевима када је ПДВ у цени квадрата.
Наводи да номинални износ цене квадрата иде већ од 1.750 еур/м2, а да сада већ има и пројеката где је цена квадрата и 4.000 еур/м2.
„Нови Сад је просторно скоро па све своје капацитете попунио и тренд су велики комплекси до којих се долази разним изменама планова, па се на тај начин повећава спратност и то је један од начина ширења града. Други начин ширења је прелазак преко Дунава и градња на локацијама које ни по чему не припадају Новом Саду осим што се са терасе тих станова можда у даљини види Нови Сад.
Урбанистички важећи планови мењању физиономију града и идемо ка граду који ће кроз 10 или 20 година, по смештајним капацитетима, бити милионски град. Иако је у најави велики број нових квадрата, тржиште ће дефинисати да ли ће то утицати на смањење цене тог квадрата“, каже Драган Рабатић.
Вртоглав раст цена станова у старој градњи – 850 евра за 5 година
Једна од карактеристика новосадског тржишта је и да је стара градња скупља од нових станова. Квадрат стана у старој градњи у Новом Саду је у протеклих пет година поскупео за око 50 одсто, а у просеку кошта око 2.540 евра, што је око 850 евра више него 2019. године.
„Најбоље се продају станови у предуговарању или у почетној фази градње. Друга категорија су половни или тзв. секундарни станови који су за реновирање. Они су купцима занимљиви и због велике потражње их нема довољно. Купци за такве станове су тзв. кеш купци који у дану завршавају куповину, код којих је период од информације до реализације јако кратак“, објашњава Рабатић.
Он каже да је анализирајући тржишна кретања и активности, закључак да су средства која се обезбеђују из стамбених кредита, односно новац који се на тај начин пласира на тржиште некратнина, покретач процеса купопродаје. Додаје да, чим је смањена или повећана та привредна активност, то се директно одрази на активности и на смањење или повећање броја реализованих купопродаја.
„Без стамбених кредита, тржиште некратнина, пре свега тржиште у сегменту станова, било нових било половних, тзв. секундарних, прилично је успорено. Један стамбени кредит покреће низ од наредних десетак купопродаја и без те базе тржиште не би било на овом нивоу на коме је сада, ни ценовно, а ни количински. У прилог овој тврдњи је и повећан број купаца који су заинтересовани за куповину, пре свега станова, путем кредита за младе“, каже Рабатић.
Напомиње да су и у Новом Саду, као и у другим великим градовима, увек присутне две категорије купаца. Једни су они који куповину станова гледају као прилику за инвестиционо улагање, а други су купци којима је куповина крајња потреба. Додаје да је у протеклих неколико година инвестиционо улагање у некретнине било доминантно, а да сада тржиште иде ка крајњим купцима.
gradskeinfo.rs/novi-sad-sve-blizi-beogra...d-centra-09-05-2025/
Svaka kupoprodaja i mora da ide preko bankovnih računa, da bi uopšte mogla da bude u legalnim tokovima.
) beo, zbog dosta rigoroznog monitoringa finansijskih tokova.
