TEMA: Politika!

pošto vi nećete:


Igor:
Beogradski kej, Kej žrtava racije, Sunčani kej
JI tribina na Karađorđu
Reflektori na Karađorđu
semafor na Karađorđu
Somborski bulevar
Bulevar Evrope bez jedne trake prve deonice
4 kružna toka
Trifkovićev trg, Pašićeva
Asfaltiranje Trga slobode
Škola na Novom naselju
Ulice Branka Bajića, Slobodana Bajića
Veselina Masleše i još neke ulice na Novoj Detelinari
Kosovska Gundulićeva i još neke ulice na Podbari
Bazen Spens
Park u Petrovaradinu
Pijaca u Petrovaradinu
Hoteli Putnik, Master, Centar,
mreža kamera po gradu

sigurno ima još za dopunit, pa dopunite

Ljudi dosta stavrno sa ovom temom, tri dana se vrti samo ovo i drustveni centar, ajmo aparate u ruke ovo je forum o gradjevinarstvu

Ljudi dosta stavrno sa ovom temom, tri dana se vrti samo ovo i drustveni centar, ovo je forum o gradjevinarstvu

ajmo aparate u ruke

E, a taman sam hteo da im predložim da uvedu koeficijent težine i količnik urađeno/obećano.

Najviše nameštenih tendera u ZIG-u i Radosnom detinjstvu

Iako je državni revizor ocenio da su u poslovanju novosadskih javnih preduzeća u toku prošle godine na sumnjiv način potrošene stotine miliona dinara, gradonačelnik Igor Pavličić smatra da građanima suštinski nije naneta šteta.

Prema njegovim rečima, uočeni propusti na koje je ukazala Državna revizorska institucija biće otklonjeni, ali ništa više neće biti preduzeto jer nisu uočeni veći problemi pri javnim nabavkama.
"Ja sam izveštaj državnog revizora prosledio svim kontrolisanim subjektima. Nisu u pitanju veći propusti, već se uglavnom radi o problemima tehničke prirode. To je i stav DRI, koja je u načelu prihvatila izveštaj bužeta grada, a što se tiče propusta pri javnim nabavkama u gradskim preduzećima, te nepravilnosti biće otklonjene", kaže gradonačelnik za Radio 021.
Pošteni tenderi nemogući?
Pavličić navodi da je do sada bilo skoro nemoguće uvesti jaku kontrolu, jer je teško naći ljude koji su spremni da rukovode tenderima koji vrede nekoliko miliona evra, a rade za 40.000 dinara. Prvi čovek grada dodaje da se u izveštaju Državne revizorske institucije samo konstatuju propusti, što neće rezultirati prijavama, već uvođenjem posebne službe namenjene praćenju tendera koja bi trebala da spreči buduće propuste.
"To je stav zakonske regulative - zna se šta je prekršaj, a šta krivično delo. Koliko sam ja video, u izveštaju državnog revizora se ne pominje da će uopšte biti pokretan bilo kakav postupak. Kontrolisani subjeti će postupiti po nalogu i to je to. Moram da dodam da smo od nezavisne strane revizorske kuće dobili pohvalu kao grad sa najboljim kreditnim rejtingom", navodi Pavličić.
Najviše propusta konstatovano je u radu "Radosnog detinjstva" i Zavoda za izgradnju grada, dok su nepravilnosti uočene i u radu Vodovoda, Puta i Spensa. Naime, Grad je sklopio ugovor sa firmom "Graditelj NS" za izgradnju vodovodne i kanalizacione infrastrukture na Bulevaru Evrope, naplativši uslugu preko 113 miliona dinara, iako je procenjena vrednost investicije nešto manje od 70 miliona.
Firma "Gardi" od Zavoda za izgradnju grada dobila je 13 projekata ukupne vrednosti oko 35 miliona dinara, umesto da se za sve te poslove sprovede jedna javna nabavka, a isto preduzeće radilo je rekontrukciju nekoliko vrtića "Radosnog detinjstva" bez prethodno raspisanog javnog poziva. Radio 021 je već pisao i o drugim nameštanjima na tenderima na koje je kasnije ukazala Državna revizorska institucija. (Miodrag Sovilj - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.)

ЕКСКЛУЗИВНО: Војводина поново власник Бановине

Покрајинској администрацији из Београда стигла прва дозвола за упис у катастар непокретности

Из Републичке дирекције за имовину стигло је пре два дана у Нови Сад писмено којим се практично даје сагласност да АП Војводина у катастру непокретности упише право својине над зградом Владе на Булевару Михајла Пупина – популарне Бановине. Овим је и симболично на сметлиште историје отишао фамозни Милошевићев Закон о средствима у својини Републике Србије, којим је 1995. централна власт приграбила свеколику имовину не само Војводине, него и градова и локалних самоуправа.

Осим овог здања, прва званична дозвола уписа права својине пристигла из Републичке дирекције, обухватила је и зграду суда у Сутјеској улици, затим зграду на Булевару Михајла Пупина 6 (користе је покрајински инспекцијски органи), те пословни објекат у Железничкој 6 (где столује Геодетски завод и Завод за урбанизам Војводине). Сагласност је за сада дата и за једну зграду у Панчеву у Змај Јовиној улици, као и за одмаралиште „Војводина” у Цриквеници. Како нам је потврђено у Влади АПВ, колико сутра ће се за ове објекте комплетна документација предати катастру да би Војводина и формално постала њихов власник.

– Доношењем Закона о јавној својини, Закона о планирању и изградњи и Закона о јавно-приватном партнерству, створен је законодавно-правни оквир за реализовање једног заиста историјског пројекта, и то није фраза, јер смо коначно у могућности да на ваљан начин на нивоу целе државе уредимо својинско-правне односе. То подразумева потпуну евиденцију имовине, њену укњижбу, вредносну процену и упис титулара. Све је то од изузетног значаја не само због хармонизације прописа са ЕУ, него и због чињенице да тиме упућујемо јасну поруку домаћим и страним инвеститорима да постајемо озбиљна правна држава – каже за „Дневник” директор Управе за заједничке послове покрајинских органа Марко Радосављевић.

Како је у питању изузетно сложен и обиман посао, а који се напросто мора урадити како треба, законодавац је прописао рок од три године за прибављање релевантне документације на темељу које би потенцијални титулари поднели захтев за укњижбу права власништва над појединим објектима. Дакле, „часна пионирска” више није довољна, већ се морају обезбедити уредни и валидни папири, међу којима је и потврда да објекат није под спором, односно да није у току поступак реституције.

Покрајинска администрација је до сада прикупила податке за око 300 зграда, станова, репрезентативних објеката, факултета, основних и средњих школа, студентских и ученичких домова... за које се са сигурношћу може тврдити да треба да буду у власништву АПВ или на темељу тзв. функционалног принципа – да их покрајинска администрација, установе или институције у континуитету користе деценијама – или због чињенице да су изграђени од војвођанских пара. Управа за заједничке послове покрајинских органа, коју је Влада АПВ одредила да води цео поступак, за сада је обрадила потребну документацију за близу 200 јединица и сви ти досији су прослеђени Републичкој дирекцији за имовину

За сада је позитивно решење стигло само за наведених шест објеката, али Марко Радосављевић каже да то не треба да брине, јер је поступак тек започет, а Дирекција треба да одговори на захтеве не само покрајинске администрације, него и Београда, Новог Сада, Ниша и свих осталих градова и општина у Војводини и Србији. Иначе, није згорег напоменути да је на темељу Закона о планирању и изградњи донето 118 решења, којим је извршена конверзија права коришћења у право својине, тако да је Војводина данас уписана у земљишне књиге као власник 552 хектара грађевинског земљишта. Уз то, треба да се реши и статус близу 800 пројеката, реализованих средствима Фонда за капитална улагања, код којих би, сразмерно улагању, АП Војводина требало да буде уписана као сувласник.

– Не треба стварати илузију код грађана да сви ти поступци могу да се заврше „за трен ока” и да зависе од нечије добре воље – објашњава саговорник „Дневника”. – У питању је јасна правна процедура која мора бити испоштована унутар институција система, како би се отклониле све недоумице и решила евентуална спорна питања. То јесте процес који ће потрајати, али зато има здраве основе, лишене дневне политике, због чега се и неће моћи догодити да колико сутра неко каже „пуј пике не важи”.

Мирослав Стајић

Јасна слика титулара

– Није значајна само укњужба постојеће имовине, већ се морају поставити јасни темељи и за утврђивање власништва када су у питању објекти који ће тек бити изграђени – наводи директор Управе за заједничке послове покрајинских органа. – Рецимо, АП Војводина ће наставити да улаже у путеве, канале, водоводе, канализацију, у инфраструктуру уопште, али да не би касније било проблема, на време се мора утврдити шта је општинско, шта републичко, а шта покрајинско. Слика титулара напросто мора бити јасна, јер је то један од предуслова и за некакве потенцијалне кредитне аранжмане, којима би се финансирали други развојни пројекти.