TEMA: Rekonstrukcija keja

TurboMaximus napisao/la:
Kakve veze ima restoran "Play-off" sa ovim mini-golf terenom??

Nadam se da nece biti guzva i otimanje za stapove kao na strandovom terenu

Fale jos i fontana i punionica za bicikle cini mi se? Najavili su i park donorstva

dnevnik.rs/sr-lat/node/46230

Svaka cast

www.dnevnik.rs/novi-sad/drvo-zivota-za-darodavce-zivota

Beogradski kej je svoje prve granice dobio već u 18. veku

Sa više od pet kilometara dugim kejom pored Dunava, Novi Sad danas ima jedno od najuređenijih šetališta na ovoj velikoj evropskoj reci. Pre smo nekoliko decenija obala je bila neuređena i zbog nepostojanja bedema, Dunav je prestavljao konstantu opasnost za grad i njegove stanovnike.



BEDEM - Na najstarijim mapama, a kasnije i prvim fotografijama nastalim polovinom 19. veka jasno se vidi da je Novi Sad bio dosta udaljen od obale Dunava. Osnovni razlog je bio taj što je austrougarska vojska tražila da prve kuće budu bar 500 metara daleko od mostobrana, odnosno utvrđenja Brukšanac, koji je štitio pontonski most. Drugi, možda i važniji razlog jeste taj što je Dunav imao više rukavaca koji su dosezali duboko u Podbaru i sadašnji centar, pa čak i do sadašnjeg Zmaj Jovinog spomenika.

Novosađani su dugo bili daleko od obale, ali se već u 18. veku čine prvi koraci da se utvrde bedemi i reka stavi u svoje korito. Tada se postaljaju i prve granice današnjeg keja, a stariji Novosađani su sa obale gledali brodove kako prolaze i posebno pozdravljali one sa zastavom tada mlade Kneževine, a potom i Kraljevine Srbije. Bilo je i kupanja u reci, a nasipanjem terena i zatvaranjem rukavaca stvoreni su današnji Kej žrtava racije i Beogradski kej.


Novi Sad nekad [ + ]
Ipak, tek nakon Prvog svetskog rata i nestankom mostobrana, Novi Sad konačno stiže do reke. Tada će uslediti izgradnja prvih stalnih bedema i nasipa oko mostova, pristaništa i drugih objekata. Ovo, međutim, još nije bilo pravo šetalište, a Dunav ga je uglavnom plavio, mada su nasipi bili već dovoljno visoki da izdrže veći vodostaj.


Novi Sad sad | Foto: A. Kamasi [ + ]
Pravo šetalište i ono što Novosađani danas zovu kejom nastaće posle poplava 1965. kada je Dunav plavio svuda i bio na dosad najvišem zabaleženom vodostaju od plus 778 cm. Tada će početi obimni višegodišnji radovi i biće sagrađeni pravi veliki nasipi, a kej će biti obložen betonskim kockama i uređen kao šetalište. Sagrađen je i niz stambenih zgrada i drugih objekata, a 1971. postavljen i Spomenik žrtvama racija 1942. „Porodica”.

Kej od tada postaje jedno od najomiljenijih šetališta Novosađana, pored naknadno napravljenje pešačke zone u centru i Petrovaradinske tvrđave.

Šaljite nam stare fotografije
ARHIVA - U seriji tekstova o Novom Sadu nekad i sad dragocene su nam arhivske fotografije. Pozivamo vas da se uključite u seriju i pošaljete nam fotografije na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Biciklističke i pešačke staze
ŠETALIŠTE - Poplave 2006. godine pokazaće da je kej ipak i dalje nizak za Dunav, što će naknadno 2010. dovesti od obimnih radova na nadziđivanju nasipa za ceo metar. Radove je pratilo i parterno uređenje, čime je kej dobio nove pešačke, trkačke i biciklističke staze i druge sadržaje.