TEMA: Alternativna izgradnja grada

verovali ili ne postojala je ideja negde pred probijanje bulevara mihajla pupina tada marsala tita da se napravi kruzni tok oko sinagoge umesto ovoga sto je sadasnje stanje..bas me zanima sta kazete na to?

sergio-m napisao/la:


Jako lici na Causeskove urbanisticke ideje Ta raskrsnica sama po sebi jeste jako nesretna, ali ovo bi bio bas masakar, ostaviti Sinagogu na ostrvu ne moze biti gluplje Trebali su odmah da proteraju saobracaj dole, pre nego pesake, al sad je kako je... Inace, posta je tako namestena da bi se zaklonila kupola sinagoge kad se ulazi iz BGD sa mosta Bas im je bila kost u grlu

Pod time "proteraju saobraćaj dole" pretpostavlam misliš na ono što sam ja sanjao kao jedino kvalitetno rešenje, a to je tunelče od raskrsnice ulice modene i Bul. M. Pupina pa do raskrsnice Temerinske i Kisačke, bez rušenja bilo čega usput. A SNP, kao što se i pričalo, na obalu Dunava negde kod fakulteta

Sinagoga u kružnom toku je surova ideja... + to bi verovatno podrazumevalo rušenje one dve zgrade koje pripadaju tom celom kompleksu. Jako strašna ideja.

E pa to tvoje je vec ozbiljno Mislio sam na postojece pravce i ukrstanje Jevrejkse i Bul.MP, da kola idu dole, samo sto bi se onda morala resiti ta raskrsnica nekom petljom kako ne bi bilo zadrzavanja pod zemljom... Naravno, ovo sve gore bi bilo pesacko, a Zeleznicka i Kralja A. spojene No, odosmo mi od Somborskog jako daleko

Dukelander napisao/la: Zar ne bi onda taj tunel o kome pričaš išao ispod nekadašnjeg groblja u katoličkoj porti?

Da li moze ova rasprava da se prebaci na odgovarajucu temu, nesto se pobrkalo.

Evo, sad imamo najpogrešniju temu za rasprave šbbkbb tipa.
Dakle, alternativna istorija grada, šta bi se desilo da se nešto drugačije radilo

Verujem u vašu maštu

Koliko znam, trebalo je da umesto Telepa sad bude još nekoliko Limana, čak 10-ak?

Nikad nije kasno

Pinki napisao/la:
Ne, išao bi polulučno, nekako kako sad ide M.Pupina + Uspenska, pa ispod Jovana Subotića.
Imali bismo pravi trg galerija, Jermensku crkvu, neprekinutu Železničku ulicu, celu Jevrejsku, i vrlo efikasan prolaz od mosta do pravaca Temerinska i Kisačka, bez 6 semafora koliko ima sada

Žarka Zrenjanina bi se u uličnom nizu spojila sa Modene... eventualno bi se pojavila negde jedna mala pešačka uličica.

+ pešačka zona bi mogla prirodno da se produži u Jevrejsku i Železničku.
Mmmmmm...

A tipa Suboticani bi pomrli od gladi

Dukelander napisao/la:
Ovo je jedan prikaz tog dela iz 1957.godine

A kad bude malo više slobodnog vremena u potpunosti ćemo preneti sve detalje i opise, tada novo zamišljenog, stambenog bloka koji je trebalo da gradi Stambena Zadruga "Srećni Dom".

P o g o d i t e g d e. . .? :

Ovo je garant na nekom centralnom mestu u gradu.
Pretpostavljam da treba da se orijentišemo prema zgradi sa desne strane.

Premala je da bi to bila zgrada na Trifokvićevom trgu.
Prostor je prevelik da bi to bilo preko puta Matice, ili preko puta zgrade sa Merkurom na kupoli u Miletićevoj.
Hmmm... Žarka Zrenjanina preko puta Radničkog (Mike Antića)?

У новом Саду на углу Трга Светозара Марковића (данас Марије Трандафил) и улицa Матице Српске и Ђуре Јакшића, ускоро треба да започне грађење једне стамбене зграде.
Оно што у плану и програму изградње одмах привлачи пажњу, то је темељно постављена концепција: зидати јефтиније, брже и конфорније.
И, иако ова три услова у већини случајева стоје крајње диспропорцијално, пројекат је у сва три изгледа постигао значајне и интересантне резултате. Пројектант је изградњу замислио као неку врсту прелаза ка потпуној индустријској изградњи станова за коју код нас (ради се о 1961. години) још не постоје сви услови.
Пројекат предвиђа да већина делова у Нови Сад стигне Дунавом из Београдског предузећа "Стандард бетон". Све ће бити монтажно, чак и степенице, а скупа цигла ће у потпуности бити елиминисана из ове велике грађевине.
Зграда ће имати 101 стан, од којих најмањи, једнособни, има 40 м2, док ће трособни имати чак 78 ! Интересантна и реалистичка концепција архитекте створила је "један и пола – собни" стан, где једна просторија, са посебним улазом, може врло доборо да се искористи за издавање или становање кућне помоћнице. Постоји такође и "дво и пола – собни" стан.
Пројекат је узео у обзир и услове које диктира индустрија намештаја и још недовољно искристалисан афинитет наших људи кад је у питању класичан, гломазни, или модерни намештај. Треба да се задовоље оба укуса. Ишло се чак тако далеко да су димензије кухиње прављене према врло лепим намештајима "Марлес", и будући станари ће, ако зажеле, одмах при градњи стана моћи да добију уграђену и такву кухињу. Иако ће у њој бити уграђени обични штедњаци, кухиња ће имати све прикључке за плинске и електричне апарате.
Ситне интересантне новине свакако су мрежа за сушење посуђа, машине за млевење отпадака, а у плакарима ће бити инсталирана заједничка вентилација, која ће лети бити појачана.

У склопу будућег блока биће обезбеђене потребне просторије за друштвену исхрану, што би могло да упути стамбене заједнице на једну још неспровођену бригу о својим запосленим члановима. Успешно треба да буду решена и два проблема која свакодневно постају све изразитија комунална брига већине градова у расту: предвиђена је изградња 30 гаража и једног комплетног дечјег игралишта.
Иако без балкона и декоративне фасаде, зграда ће у својој једноставној складности деловати лепо и свеже. Сматра се да ће овде бити постигнуте значајне уштеде.
И оно што је вероватно најзначајнија поента овог интересантног и реалистичког пројекта: претпоставља се да ће градња бити појефтињена за преко 20 процената, а рок грађења да ће бити скраћен за једну трећину од уобичајеног.

Е сад након овог уводног хвалоспева из маја месеца, након два месеца, када су већ у току пријављивања за станове, и када су завршене припреме за изградњу једног од највећих стамбених објеката у Новом Саду, који ће се налазити на ивици Николајевске порте, у продужетку улице Матице српске бележимо "еђ кичи" – једно мало одступање.

Наиме, на 7.500 м2, стамбена задруга "Срећни Дом" подићи ће зграду која ће имати 94 стана и стајаће око 434 милиона динара. (где нестаде оних 7 станова до 101 кол'ко најавише??)
Зграда ће имати десет великих трособних станова, 24 мањих трособних (двоипособних), 39 двособних, док су остали станови једнособни и гарсоњере са кухињама.
У посебном бочном делу зграде биће осам канцеларија, а у високом сутерену налазиће се модерно урађен комерцијални простор за трговину на велико који ће обухватити преко 400 м2; четири велике просторије биће међусобно повезане, а кроз стаклене зидове са обе стране допираће обиље светла. То ће бити први модерно уређени простор за трговину на велико у Новом Саду, за који већ сада постоји интересовање.
У том високом сутерену налазиће се и просторије за друштвени живот и забаву и ресторан који ће издавати храну свим задругарима. Пре подне у овим простроијама забављаће се предшколска деца. Овде ће се, такође налазити и механизована сервисна служба за прање, аутоматско сушење и пеглање рубља.
Централно грејање је на мазут. Овај систем не захтева много простора ни радне снаге, а калоричност коју пружа већа је него угљем.
Трошкови по квадратном метру бруто површине износе 50.339 динара, а са свим осталим трошковима и са урачунатих 60 милиона динара за комуналије и рушење старих зграда, квадратни метар бруто површине стана кошта око 62.000 динара.

Иначе у јуну сазнајемо, да је изградња овог објекта у закашњењу зато што је локација добијена тек трећег марта. А предвиђено је да градња буде готова следеће године тј. најдаље до 1.септембра 1962.

Укратко:
- "Срећни дом" је одлучио да изгради стамбену зграду са сто стaнова и задовољавајући пројекат добио од архитеката Љубомира Кнежевића и Мирослава Крстоношића;
- 28 фебруара 1961. године Одељење за комуналне послове Општине одобрио је задрузи локацију: Николајевска порта, у продужетку Улице Матице српске;
- Ревизиона комисија Народног одбора среза добила је пројекат на ревизију али је с целом документацијом упознала Покрајински завод за заштиту споменика културе.
Минијатурна, скривена од погледа, Николајевска црква, одједном се супротставила стамбеном колосу. Оспоравајући локацију коју је одобрило Одељење за комуналне послове Општине, Завод се позвао на овај споменик културе:
" 18. маја 1953. године стављена је под заштиту државе и регистрована као споменик културе Николајевска црква – као једна од најстаријих грађевина српског насеља "Петроварадински шанац" из прве половине XVIII века. Храм је доказ грађевинске делатности свога времена и са откривеним зидним сликама Николе Димшића, иконостасом нашег познатог уметника Павла Симића, иконографа и великог портретисте, служиће за проучавање грађевинске делатности у XVIII а сликарства из XIX века" – сопштава у званичном документу. Завод, у образложењу свог става додаје:
" Према приложеном нацрту пројектована стамбена зграда толико је близу заштићеног храма и таквих је димензија да нарушава потпуно интегритет овог објекта и мења облик терена који је заједно са грађевином под заштитом државе".

**примећујета како то озбиљо звучи, па имали смо државу***

Практично уколико би се на овом месту, у Николајевској порти, подигла ова вишеспратница, дугачка око 120 метара. Николајевска црква би остала у њенoм дворишту, на свега 15 метара од зграде.
Среска ревизиона комисија ипак је одобрила пројекат, али је издавање грађевинске дозволе ставила под "ембарго" док се не реши спорна локација.

Дакле ништа овде није ново, што се и последњих година није виђало у грађевини. У мору информација и полуинформација испливала је и једна, по којој је Задруга "Срећни дом" тражила брзо решавање локације, а на урбанистичку сагласност је ишла са главним пројектом, значи кад је 6 и по милиона већ утрошено, а не са идејним скицама, како то треба да буде (у то време). Да је уствари исфорсирала добијање локације.

Шта би било да је било??
По ономе што се види са скице та зграда би стајала у линији Матица – Трифковићев трг. Претпоставка је да би се тада зграде, наспрам главног улаза у девојачки интернат, такође рушиле, а продужетак би могао ићи између Музичке школе и старе кафане "Бела лађа" до Успенске цркве (која је и овако већ лоше прошла). ??!?

Jedva smo se izvukli

Uff, dobro je...

Jedna skica iz davnijeh dana, što možda, daje ilustraciju paralele Tanurdžićevoj palati, pasarela preko parčeta Ilije Ognjanovića, ugla Modene i Bulevara Mihajla Pupina

E ovo je već nešto...
Čini mi se da sam gledao ovu knjigu iz koje skeniraš, davno beše... ili je o ona knjiga iz koje sergio vadi.
Ako se ne varam, ova ideja je i dalje aktuelna