TEMA: Stanovništvo u regionu i kod nas

Dobro receno...a za taj kvalitet cisto sumnjam..tj gotovo sam siguran da nije.
Btw sto se popisa tice ja verujem informatici jer njima je ponajvise u interesu da imaju sto tacniji podatak.

Podaci iz informatike su nepouzdani za utvrđivanje broja stanovnika.Oni imaju podatke o tome koliko je ljudi za koje se plaćaju komunalne usluge.Ti ljudi ne moraju biti i stanovnici Novog Sada.Mogu biti privremeno prisutni u Novom Sadu.Vlasnici praznih stanova koji žive u nekom drugom stanu u Novom Sadu su duplo popisani u informatici.Takođe vlasnici nekretnina u Novom Sadu koji ne žive u Novom Sadu su dodati u taj broj iz informatike.Tako da su te informacije iz informatike dosta nepouzdane kada je u pitanju broj stanovnika grada.Ja sam učestvovao u popisu i mislim da je ako ne 100% ali 99% građana popisano.

kimi napisao/la:
Provereno znam da ljudi prijavljuju manje/vise clanova informatici kako bi imali manji racun za cistocu odnosno vec bonus za vodu...

Ako imas vise clanova placas odnosenje smeca vise, a imas veci bonus za vodu... ko trosi vise vode isplati mu se da pprijavi 4-5 clanova ... Verovatno je protivzakonito, ali ljudi se snalaze

Druga stvar je sto u mom komsiluku ima dosta kuca koje imaju po dve kante za smece(za vise od 4 clana) a u njima zivi baba i deda, deca i unuci u inostranstvu, zasto su prijavljeni to verovatno samo oni znaju...

Tako da informatika nije relevantna, bar ne za uzorak ljudi u mom okruzenju...

Interesantno je da je NS porastao u odnosu na prošle rezultate. Sad ima preko 341.000.

У Србији 311.000 становника мање него 2002.године

29. новембар 2012. | 13:45 | Извор: Танјуг
БЕОГРАД - У Србији према попису из прошле године живи 7.186.862 грађанина, што је 311.139 мање него што је то било по попису из 2002. године, речено је данас на представљању коначних резултата пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. године на тему "Становништво према националној припадности".


Према тим подацима, у периоду између два пописа дошло је до пада укупног броја становника за 4,15 одсто, што је последица негативног природног прираштаја и одласка грађана у иностранство.

Директор републичког завода за статистику Драган Вукмировић рекао је да је једино београдски регион забележио пораст броја становника у односу на 2002. годину и то за 83.316 становника, док региони Војводине, Шумадије, Западне Србије, Јужне и Источне Србије бележе мањи број становника.

"Највећи пораст броја становника забележен је у Новом Пазару 16,76 одсто, Новом Саду 14,14 одсто као и београдским општинама Звездара, Сурчин, Палилула, Гроцка и Барајево, док су општине са највећим процентом смањења броја становника Црна Трава са 35,12 одсто, Бабушница са 21,78 одсто, Мајданпек са 21.17 одсто...", рекао је Вукмировић.

Он је истакао да према попису у Србији живи 21 етничка заједница чија се бројност на простору земље креће изнад 2.000 припадника.

"У Србији живи 5.988.150 Срба што у укупном броју становника чини 83,32 одсто. Срба је мање за 224.688", рекао је Вукмировић.

Према његовим речима, Мађара има 253.899, а Рома 147.604, који чине 2,05 одсто укупног броја становника и који су забележили највећи пораст од пописа из 2002. године.

Вукмировић је навео да Бошњака има 145.278, Југословена 23.303, Муслимана 22.301 који су такође забележили пораст за 2.798 становника у односу на 2002. годину.

Када су у питању Албанци, он је рекао да су ти подаци непотпуни јер је било бојкота пописа у три општине на југу Србије, а да их има 5.809.

Шеф Другог сектора операција делегације Европске уније у Србији Хосе Антонио Гомес рекао је да попис становништва,домаћинстава и станова који је спроведен 2011. године, али и попис пољопривреде који је тренутно у току, представљају суштински важан извор података који ће потом чинити кичму читавог статистичког система земље.

Он је подсетио да је ЕУ пружила помоћ Србији у спровођењу пописа становништва издвајајући 15 милиона евра у виду донација, односно грантова који су покрили 60 одсто укупних трошкова тог пописа.

Развијање поузданог статистичког система и добијање поузданих и добрих статистичких података важан је за сваку земљу која жели да се прикључи ЕУ.

Срби 5988150 - 83,32%
Албанци 5809 - 0,08%
Бошњаци 145278 - 2,02%
Бугари 18543 - 0,26%
Буњевци 16706 - 0,23%
Власи 35330 - 0,49%
Горанци 7767 - 0,11%
Југословени 23303 - 0,32%
Мађари 253899 - 3,53%
Македонци 22755 - 0,32%
Муслимани 22301 - 0,31%
Немци 4064 - 0,06%
Роми 147604 - 2,05%
Румуни 29332 - 0,41%
Руси 3247 - 0,05%
Русини 14246 - 0,20%
Словаци 52750 - 0,73%
Словенци 4033 - 0,06%
Украјинци 4903 - 0,07%
Хрвати 57900 - 0,81%
Црногорци 38527 - 0,54%
Остали 17558 - 0,24%
Нису се изјаснили 160346 - 2,23%
Регионална припадност 30771 - 0,43%
Непознато 81740 - 1,14%

A Kinezi?