TEMA: Švajcarska

Krajem septembra sam bio u Švajcarskoj u poseti, na dve nedelje smo imali sreće da boravimo u ovoj zaista posebnoj zemlji i vidimo šest gradova u više kantona. Spominjem da je bila poseta jer to je ono što i sami Švajcarci često pitaju kad čuju da ste stranci – otkud vi ovde

Zaista, toliko je skupo da je i većini bogatijeg sveta ovo potpuno uzaludna destinacija. Moj utisak je da se društvo na taj neki veštački način štiti od "spoljih faktora", bilo koje vrste, jednostavno nedostupno je većini, i sa tako strogom politikom radnih dozvola, generalnom zatvorenošću, troškovima života tri puta skupljim npr. nego u Nemačkoj, hotelima sa noćenjima od 120e+, hostelima od 50e+ (postoji svega jedan u Cirihu ), kafama od 5e i da ne nastavljam...

Vrativši se, i dalje pod utiskom da su četiri jaja u marketu na akciji 4e, uzeh da upoređujem cene na costofliving.com sa ostalim važećim skupim gradovima, i zaista ušili su i Tokio, i Oslo i London i sve… Naročito u uslužnom sektoru.

Eto, to je neki drugi utisak koji nosim, a prvi je da je ovo primer onako kako stvarno razvijeni svet pod nekim savršenim uslovima treba da izgleda i funkcioniše. Vozeći se i kroz Austriju i Bavarsku (horor Lasta busom…), posle svih tih "Milka" pejzaža i autoputeva i ulickanih sela, ipak čim se pređe (pro-forme) granica oseti se razlika. Sve je nekako upgradovano u odnosu na komšije, i taman kad se mislim nema dalje, ima Npr, dočekao nas je pogled na Bodensko jezero sa sve cepelinom, zatim slobdno jahanje po poljima (koja su apsolutno sva i svugde pokošena/popasana), ljudi koji zmajare, i tako sve neke nadrealne scene, a njima sasvim normalne

Ovu su gradovi koje smo posetili, Nemački i Italijanski deo, ništa od Francuskog i bilo bi previše za postići. Kad razmislim, nisam ni u Srbiji bio u šest gradova tako da nije loše za prvu posetu

Stižemo u Cirih gde smo bili smešteni, i odmah upada u oči koliko je sve sređeno i funkcioniše, kao da je ceo grad ustvari centar grada. Inače je vrlo blizak NS po veličini i populaciji ali naravno tu prestaju sva poređenja. I taj aspekt funkcionalnosti koji je imperativ je nešto toliko fantastično da ni najveći cinik ne može da se pozove na onu "dosadu" niti "bezličnost", jer 10min na tim ulicama promeni perspektivu i poimanje kako urbani život može da izgleda. Kako javni prevoz može da ide, koliko uredno sve treba da bude, i koliko takav sistem svima olakšava i nagrađuje. U tom aspektu ni ne čudi baš potpuno što je ovo jedno od zatvorenijih društava koje ovo sve ljubomorno čuva. Takođe, treba sagledati da im je i mentalitet oduvek bio pomalo izolovan prirodom stvari, ljudi su bili tako raštrkani po planinama i seocima, udaljeni od okolnih uticaja i mešanja vekovima...

Nego, da počnem sa slikama pa ću usput još komentarisati čega se setim.

Kroz grad teče reka Limat, koja se uliva u Ciriško jezero. Grad je nasađen na tom mestu i kao potkovica obuhvata deo jezera, a pri ušću sa obe obale su centralni delovi, videće se najbolje sa slika posle sa vidikovca.

Nekako najcentralnija tačka grada kako god da se krene i stigne, ispotavilo se da je železnička stanica, od nje ka jezeru je ravno Bahnhof strasse, glavna pešačka ulica.

Ovo je ruta prvog dana obilaska da bude jasnije




Sama zgrada Ž. Stanice ima 4-5 nivoa, podzemni tržni centar, i skoro je renovirana.




Kažu da je svaka treća osoba na ulici tu milioner, nanizani su im svi svetski brendovi visoke mode, (uz hvala bogu Zaru i HM za nas sa jeftinijim mestima), a kako se odmiče ka jezeru kreću sve ekskluzivnije radnj, zlatare, satovi, berza, banke. Ljudi su izuzetno doterani, a sam grad i amtosfera odišu nekom dostojanstvenošću. Ništa nije da bode oči, nema one bečke ili peštanske raskoši, zgrade ne skreću pažnju i mahom su P+4, ali jasno je da je ovde tolika lova i da je sve veoma potkovano i pedigrirano.



Spuštamo se niz Banhof ulicu do jezera…




Pri kraju ulice krece najveća koncentracija banaka, iza je kvart sa berzom, a niz ulice okolo parkirani samo Rollsevi, Astoni, Bentliji… Za tu ekipu su i sve one radnje satova, u izlotima cene pišu do nekih 15000e, na skupljim modelima ni nema dalje Iznenađujuće za takvu količinu kapitala na sve strane, nema nikakvog vidnog obezbeđenja i patrola, ali sam siguran da bi se istog sekunda stvorili i konjica i helikopteri i specijalci i sredili bilo šta da ima potrebe

Pogled na jezero gde izbija Bahnhof ulica


Sliv reke Limat i pogleda na stari grad


U sam gradski saobraćajni sistem integrisani su pored tramvaja, buseva, trola i brodovi koji sjajno pomažu i pri tom daju jako lepu perpektivu na grad i panorame jezera. Pored njih nema ni potrebe za turističkim turama, a sreća prvi dan je baš bio sunčan i odmah smo se provozali. Čak su se i Alpi videli u daljini što nije baš redovno.








Alpi niz jezero


Inače, Švajcarska je toliko bogata vodama da je potpuno besplatna u domaćinstvima, plaća se samo topla voda, i naravno pitka je svugde.

Sledeći dan počeo je obilaskom Univerziteta, najpre Tehničkog. Ovde je uvek išao sam svetski krem, poseban je šmek zaista u studenskom gradu, verovatno i zato što studenti manje izgledaju kao isfurani hipsteri, a više se šetaju Burberry mantilići Nama bitna trivia je da se tu desila i romansa između Ajnštajna i naše Mileve, a ona je bila tek peta žena koja je upisana na studije tamo.

Kraj koji smo prešli




Do kampusa se dolazi uspinjačom, a postoji i posebna linija Tehničkog fakulteta do gore. Ide i nekolio linija tramvaja, sve je jako dobro integrisano, naravno maksimalno praktično i efikasno.

Slučajno sam istraživajući o gradu naišao na ovu fantastičnu čitaonicu Pravnog fakulteta, delo Santijaga Kalatrave koji ima posebnu vezu sa Cirihom jer je ovde studirao Projektovao je još jednu železničku stanicu u blizini. Vredelo je pronaći je, skroz nevidljiva u atrijumu obične neupadljive adminstrativne zgrade!






Jedna od menzi, inače otvorenog tipa za sve građane


Okolina univerziteta je inače najelitniji deo grada sa vilama

Krećemo u obilazak starog jezgra, ovaj deo sa desne strane obale je živopisniji od levog.


Obale su dostune i pešacima i svom saobraćaju, ništa ne smeta da se uživa i sagledaju vizure.







Na ovoj slici se vidi jedna od dve grupe turista koje smo videli za dve nedelju u Cirihu. Neverovatno, više je onih bakica i dekica po NS nego ovde što možeš sresti…



Takođe, primetio sam drastično manje imigranata, ljudi nevrposkog porekla da kažem, nego po Zapadu kako je standardno na ulicama i u radnjama. Jako je skupo, nema muljanja sa sistemom, ko proba na crno pozdraviće se odmah, a zvaničnim tokovima uopšte nije lako dospeti i imaju rigorozna ograničenja za uvoz radne snage. Kod njih je sad trend inače da zapošljavaju Nemce kao lekare, isto kao što Nemačka radi za naše ljude. Međutim, ne vole ih baš Švajcarci, iako su obrazovaniji i predaniji poslu od domaćih kažu.

Ali sve je kod njih na višem nivou, pa tako i ti oblici rasizma i ksenofobije tamo dobijaju neku filozofsku notu, nema ničeg sirovog i primitivnog, nego samo sa visine i sa stilom

Još slika starog grada

I prelazak na drugu obalu narednog dana








Crkva u kojoj su Šagalovi vitraži, jedna od najvećih atrakcija Ciriha


I trg ispred, u rekonstrukciji

Najlepši pogled u gradu po meni je iz parka Lindenhof


Vidi se Tehhički univerzitet na brdu








Nekoliko slika glavne ulice po kišovitom danu kao dodatak

Jadan dan smo izdvojili za južni deo grada, brod nas je odbacio na poslednju stanicu na obod gradskog parka i krenuli smo šetnju




Tu je blizu kineska bašta, donacija nekog većeg kineskog grada zaboravio sam da li Pekinga ili Šangaja, ali naplaćuju ulaz bez obzira






Pored je poslednje izvedeno delo Korbizjea, prvobitno planirana kao privatna vila na obalijezera, sada kuća-muzej posvećen ovom velikanu. Nažalost radno vreme nas nije pogodilo tako da imam samo slike od spolja

Komšiluk je fin








Promenada uz jezero


I Henri Mur, nice touch


Šetnja ide dalje do zgrade Opere, opet zgrada nije spektakularna niti pamtljiva, ali sasvim pristojna. Protestantizam opet na delu, sva draž ovde se ne meri onom razmetljivošću koju bi napravili drugi sa tolikim kapitalom (gledam u tebe, Beču i Pešto).

Bra'o!

I za kraj reportaže o Cirihu evo slika sa njihovog omiljenog izletišta Utelberga, jugo-istočno od grada u brdu sa odličnim pogledom. Do gore se može doći i vozom, ali dve staze su opcija za planinarenje i jako me podsetilo na Frušku goru rastinjem i izgledom

















(na sve panorame u reportaži nadam se da radi ono desni klik > view image za punu sliku)

Biću Aca-informacija evo na kraju Ciriha, nisu imali zabeženo ni jedno ubistvo 2014. godine, kao ni smrtni ishod saobraćajne nesreće u gradu

Свака част г. Лиманцу на сликама Цириха. Као становник овог града већ преко 10 година, само бих исправио две ствари, које сам уочио у овим лепим прилозима:

- Цирих има најмање ДВА хостела: један је у центру града док је други код аутобуске станице Jugendherberge (линија 72).
- Омиљено излетиште Циришана зове се Утлиберг (не: Utelberg).

Да додам своје виђење: Цирих је „Нови Сад какав би требало да буде“.

puramoca021 napisao/la:
Hvala na ispravci, mrzelo me da proverim tačno, ja ga prekrstio. A za hostel sam onako čuo od nekih ljudi tamo, svakako poenta je da nije backpacking i budget destinacija

puramoca021 napisao/la: Čudno vam se piše taj Utliberg na Zürichdeutsch (Uetliberg oder Üetliberg). Ovo sigurno ne bih uspeo pravilno ni da pročitam, a kamo li da izgovorim.

Školski primer kako se pravi reportaža. Učite ljudi

Limanac tebe baš ne služi vreme kad lutaš Evropom.

Za ovo mora pluščić da se odvojiš od 113 ( a i meni dosadno samom u klubu 200

Mozda ne izgleda al imali smo sreće s vremenom, za kraj semptembra tamo Samo jedan kišan dan i to taj u Cirihu, sve ostalo super, posle čak bilo i kratkih rukava i sunčanja... Videćete u Ticinu posle, kao u Dalmaciji negde

ranko su ns napisao/la:
Jedan prigodni muzički komentar

Limanac fantastičan početak reportaže.
Do sad sam na SSC-u čitao putopise od Vračara i Micike i mogu ti reći da si isto tako sjajan pripovedač. Tačno na one informacije koje su me zanimale, sam uredno kroz reportažu dobio odgovor. Samo tako nastavi. Jedva čekam nastavak. Takođe kao što Ranko reče, dobio si + i da naučimo od tebe kako se piše reportaža.

Putovali smo samo železnicama, nikad udobnije i komotnije nisam proveo put nego u ovim švajcarskim vozovima, čak i ne najnoviji samo klize bez i jednog truca po šinama, a svi noviji su bolji od aviona unutra. Predeli koji su se smenjivali sve lepši od lepšeg, nekoliko sam uhvatio, ali niti slike mogu biti kvalitetne dovoljno, niti se to može preneti korektno pa sam odustao posle par fotki i samo se prepustio pejzažima.

Evo je ciriška glavna stanica i vozovi kojima smo išli








Prva tura je bila na jug u Ticino, italijanski kanton s druge strane Alpa. Vožnja je trajala oko tri sata čini mi se, a prevali se zaista impozantan put preko i kroz Aple. Neverovatno postignuće, kroz koje uslove su proveli tako kvalitetnu trasu, serpentinama menjajući hiljade metara nadmorske visine, tunelima, mostovima i viaducima... Ponavljam, vozovi bukvalno klize, toliko su savršene šine, apsolutno ni jedan truc i zvuk se nije čuo!

Par usputnih pejzaza