TEMA: Stambena novogradnja - praćenje gradilišta

Aleksandar obicno gradi zgrade koje su lagane za oci Tako da kontam da nece biti nesto bzvz.

Ćao društvo, evo ja malo da dopunim ova velika lokacija(objekat) u Šumadijskoj bivša grafika pripada Aleksandar gradnji.

sasar napisao/la:
Vec smo saznali tu informaciju

Dobrodosli

Somborski bulevar. Ima li neko ideju zasto ce ova zgrada biti barem 2 sprata visa od ostalih u nizu? To neka muljaza ili ima nesto sto ja ne znam?

Sigurno jeste

Živ je Boda.

sasar napisao/la:
Nije bivša "Grafika" nego je bivša štamparija "Budućnost".

Boda Tajson napisao/la:

Otkud Nesic na Somborskom

Magma je raskrcila jedan plac na bulevaru Kralja Petra.

Zar ta magma postoji jos uvek?Gde je tacno na BKP?

Sta Magma gradi jos jednu zgradu, kad im ni postojece nisu gotove i useljene

Taj Robert je lopov velikih razmera.

Ovo mogu slobodno da kažem:

Pre jedno 6-7 godina kažem ja ćaletu kako sam možda našao posao, bio neki konkurs. I kada sam mu rekao da je u Magmi on mi samo rekao : Hah, kod Roberta?

Danima me mučila ta ćaletova reakcija i pitam ga zašto je tako rekao a on će : On meni duguje 3000 evra

Konkurs je odavno prošao, i nikad me nisu zvali (verovatno su na prijavi za konkurs videli moje prezime, adresu, i zaključili neke stvari)

SSJ5 napisao/la:
Gde u Kralja Petra? Inače Vizija zida iza Socijalnog na uglu Slovačke, gde je bila ultra-mondenska kafana Stari Grad. Stigli su do recimo 3. sprata...

Jel to na bulevaru Kralja Petra mozda ovo?

Ako me prostorna orijentacija dobro sluzi u pitanju je ovaj plac:



Za sada. Ne znam da li ce ici i ovaj plac pored (mali je plac), posto ima samo jedna kuca do coska.

SSJ5 napisao/la:
Hvala, ako dobro uspevam da shvatim to je prekoputa mašinske i pored picerije Milano, ako se još uvek tako zove?

neusatz! napisao/la: Jeste.
novajlija napisao/la: Vrlo moguce. Sirina zgrade se slaze sa onim sto sam video.

ARHITEKTONSKE VARIJACIJE KAO OSNOV ŽIVOSTI I PREPOZNATLJIVOSTI JEDNOG GRADA:

Čitam komentare od gore (Boda Tajson post broj 1424) koji se tiču opaski na račun različitih visina objekata kao i mogućih protekcija odredjenih investitora zidajući objekte više od svojih suseda.

Ova tema je krucijalna u razvoju svakog grada i predstavlja jednu od dve crne strane arhitekture i urbanizma, drugim rečima KRAJNOSTI, kojima nezaustavljivo a mogu reči i slepo ide savremena arhitektura.

Ona se kreće uvek izmedju neizbalansiranih beskrajnih ponavljanja jednog te istog stambenog modela (slučaj sa Somborskim bulevarom i svim našim novim bulevarima, ulicama, blokovima) pa sve do neizbalansiranih beskrajnih varijacija koje su odlika velikih metropola današnjice i njihovih ogromnih konglomerata najrazličitijih arhitektura koja se bore jedna s drugom za primat originalnosti najveće, najskuplje, najbolje, najtanje, najstaklenije, najzaobljenije itd...

Kao i uvek istina je na sredini, u složenom balansu kontrolisane varijacije kojom se stvara grad i njegova živost.

Pa tako donosim dva primera identičnih urbanih kvaliteta Vršca i Amsterdama koji ruku pod ruku pričaju jednu sasvim drugu URBANU PRIČU o planskim varijacijama kuća u nizu stvarajući različite ambijente, prostore, dajući puls gradu na jedan jako otmen način za razliku od monotone neinventivnosti jednog „Somborca“.






Na drugom nizu slika donosim slike grada Brazilije kao jedne od paradigmi beskrajnog urbanog ponavljanja jednog te istog kutijastog modela. Na taj način grad je izuzetno banalizovan i sveden na jedan jedini pogled kojim se obuhvata čitava njegova koncepcija. On je dosadan i monoton, lako čitljiv a time i jako predvidljiv.

Brazilija svojim neprestanim ponavljanjima kako istih formi različitih ministarstava tako i istih formi stambenih „kutijastih“ jedinica svodi urbanizam na jednu jedinu odluku i obavezu – DA SVI IMAJU ISTE VISINE I IDENTIČNE ŠIRINE, IDENTIČNE MATERIJALE I BOJE. Urbani fašizam na delu...






Poslednjon slikom na primeru Subotice želim da pokažem šta treba da bude jedan grad - skup najrazličitijih objekata orkestriranih u celinu koji se kao neka melodija menjaju i pretaču u pesmu ili kao sinfonijski orkestar gde svaki član odsvira svoju deonicu koja se uklapa u krajnju harmoniju.

Izuzetan je primer najrazličitijih varijacija u Subotici po visini, širini, bojama, razmerama, odnosima.... nekako je sve u skladu, i to jako KOMPLEKSNOM i sve igra SIMULTANO pa je vizuelno funkcionalni doživljaj mnogo jači nego onaj u Braziliji ili našim repetitivnim velikim bulevarima koji mogu uskoro da hvataju zadnji voz varijabilnosti ako žele da budu prepoznati kao novi društveno kulturni centri našeg grada...






Zaključak:

Da li naše zgrade treba da budu sve identičnih visina, odgovor je sigurno NE. One moraju da variraju. E sad koja je urbana strategija, zakonska i ekonomska, potrebna da bi se ovakva urbana filozofija primenila i u modernoj praksi to je drugo pitanje i na njega se mora hitno tražiti odgovor jer ako ovako nastavimo ceo grad će da bude identičnih spratnosti išpartan jednom te istom tipologijom STAMBENIH JEDINICA.

A tada kada se sve to desi i proces nagomilavanja završi, imaćemo jednu ogromnu spavaonicu identičnih zgrada bez ikakvih javnih funkcija koje će da strukturišu to ogromno teško i monotono urbano stambeno „tkivo“.

Zato je jako bitno da se nadju najrazličitiji modaliteti arhitektonskog suživota u različitosti, baš onako kakav je i kulturološki ideal naše regije i našeg grada nekada bio.

Veliki pozdrav