|
Dobro došli,
Gost
|
|
TEMA: Opšta diskusija o građevinarstvu
Opšta diskusija o građevinarstvu 18 jul 2019 14:49 #41
|
Billy napisao/la:
tacija90 napisao/la:
Od kad smeju ponovo na tolike objekte (u visinu) da stavljaju stiropor kao izolaciju umesto kamene vune? Konkretno sam prolazio danas Podbarom i vidim Vaer lepi stiropor, kao i Konstruktor Inzinjering u Hadzi Ruvimovoj... zar nije bilo da zgrade ispod 15m visine mogu da biraju sta ce, a sve preko su u obavezi da zalepe vunu... znam da su pre dve godine bas bili rigorozni po tom pitanju.. Dukelander napisao/la:
Pretpostavljam da je došlo do pritiska neke velike zainteresovane strane. Stiropor opet na fasadama Izmenjen pravilnik o bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada STIROPOR se vraća "na velika vrata". Ovaj materijal će ponovo moći da se koristi kao deo protivpožarne zaštite do 22 metra visine objekta. Za 14 fabrika u Srbiji to znači opstanak. Pravilnik o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada iz 2017. godine doneo je rigoroznija pravila, a domaće proizvođače doveo na ivicu opstajanja. Na inicijativu Privredne komore Srbije dokument je izmenjen, usaglašen sa EU direktivom i praksom u susednim zemljama. Prethodnim dokumentom stiropor je mogao da se koristi kao protivpožarna zaštita spoljnih zidova samo prizemnih objekata. Domaća regulativa sada je usklađena sa regulativom Evropske unije i praksom zemalja u okruženju, što proizvođačima otvara vrata za veći plasman stiropora. - Posle godinu i po aktivnih napora da se izmene podzakonska akta, rešeno je veliko pitanje opstanka 14 fabrika stiropora u Srbiji - objašnjava Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS. - Dosadašnji Pravilnik u velikoj meri je ograničavao korišćenje stiropora i gotovo u potpunosti eliminisao njegovu primenu na fasadama. Pravilnik je sada usklađen sa praksom u zemljama EU, pre svega u Hrvatskoj i Sloveniji. I usaglašen je sa zakonima iz protivpožarne zaštite. Dosadašnji Pravilnik, sa aspekta protivpožarne zaštite u građevinarstvu, stroži je u odnosu na praksu u Evropskoj uniji i jasno određuje upotrebu stiropora kao izolacionog materijala. Fabrike su osetile značaj pada tražnje. - U protekloj godini proizvođači stiropora su imali pad plasmana od 30 odsto na tržištu ovog građevinskog materijala, zbog prethodnog Pravilnika koji je usvojen bez konsultacija sa Grupacijom - kaže Milan Tasić, predsednik Grupacije proizvođača termo i hidro izolacionih materijala PKS. - To je dovelo i do otežanog snabdevanja termoizolacionim materijalima na tržištu Srbije. Za puni efekat novog Pravilnika potrebne su dve do tri godine da bi se materijal vratio u projekte i narudžbine počele ponovo da rastu. VEĆA PRIMENA NAJVEĆA korist za proizvođače, koju je doneo izmenjeni Pravilnik, jeste što se stiropor kao komponenta kompozitno fasadnog termoizolacionog sistema može primenjivati i na višim objektima nego do sada - ističe Vladimir Ćujić, potpredsednik Grupacije. - I opisi kategorija zgrada su izmenjeni tako da će i po tom osnovu stiropor imati širu primenu. izvor Na zalost, sve je jasno iz aviona...  "rešeno je veliko pitanje opstanka 14 fabrika stiropora u Srbiji"Nije tačan tekst, objasnio sam na nekoj od prethodnih strana. Ono što se po gradu može primetiti jeste da mnogi stavljaju stiropor i pored toga što u projektima stoji kamena vuna kako bi dobili saglasnost od požaraca... |
|
|
Opšta diskusija o građevinarstvu 18 jul 2019 15:36 #42
|
Upravo tako. Ne znam zašto se forsira ta priča, kad pravilnik jednostavno nije doneo ništa novo u odnosu na prethodne verzije.
Objekti su podeljni u kategorije: B - do 400m2 V1 - od 400 do 2000m2 (<15m) V2 - preko 2000m2 (15-22m) Ono što je bitno, za priču, dakle V1 i V2 (to je većina ovih stambenjaka sa 'demit' fasadama), a potpada pod tzv. tabelu 3 (zidovi od opeke ili bloka sa kontaktnim toplotno-izolacionim slojem) je: Za V1- klasa reakcije na požar toplotno izolacionog sloja treba da bude B-s2,d1 Za V2- klasa reakcije na požar toplotno izolacionog sloja treba da bude A2-s1,d1 Glede stiropora, ma kog, ni jedan ne može da prismrdi A klasi reakcije. Klasi B je najbliži Austrotherm ali i on ima neki tzv.B1, koji ne postoji kod nas u klasifikaciji. 
Bitno je napomenuti da pravilnik ne tretira samo i isključivo termoizolacioni sloj već kompletan sistem, dakle i završni dekorativni sloj koji za obe kategorije mora biti minimum B klase. Voleo bih da neko stručan objasni kako se to stiropor vraća na velika vrata. To što se po gradu neki ozbiljni objekti oblažu stiroporom, ne znam šta da kažem... Pregled važnijih pojmova: Reakcija na požar je odgovor proizvoda, u smislu doprinosa sopstvenim razlaganjem, požaru kojem je izložen u specifičnim uslovima. Negorivi građevinski materijali su materijali potklasa A1 i A2 prema SRPS EN 13501-1. Gorivi građevinski materijali su materijali potklasa B, C, D, E i F prema SRPS EN13501-1. Produkcija dima pri sagorevanju materijala se ispituje prema SRPS EN 13823 (SBI test), prema SMO- GRA i TSP600 kriterijumima, a ocenjuje prema SRPSEN 13501-1: klase su s1, s2 i s3. Kriterijum SMOGRA (Smoke growth rate – stopa porasta emisije dima) je najveća vrednost količnika porasta produkcije dima iz uzorka i vremena njegove pojave, izražava se u [m²/s²]. Kriterijum TSP (total smoke production) je ukupna produkcija dima iz uzorka tokom 600 sekundi, izra- žava se u [m²]. |
|
|
Opšta diskusija o građevinarstvu 16 okt 2019 14:39 #43
|
|
|
Opšta diskusija o građevinarstvu 16 okt 2019 15:03 #44
|
|
|
Opšta diskusija o građevinarstvu 16 okt 2019 15:24 #45
|
Upravo u službi Novi Sad 3. Predato 31.01.2019
 |
|
|
Opšta diskusija o građevinarstvu 16 okt 2019 18:03 #46
|
Kako je sve kaskadno, moze ovde na cosku da nikne novi sprat.
|
|
|
Opšta diskusija o građevinarstvu 16 okt 2019 19:27 #47
|
 a mogu i dva i tri i mansarda itd.... |
|
|
Opšta diskusija o građevinarstvu 19 okt 2019 13:59 #48
|
|
|
Opšta diskusija o građevinarstvu 01 jan 2020 21:57 #49
|
Jel zna neko koliko izadje parket i stavljanje za stan od 60 kvadrata? Neka jaka srednja klasa parketa jer verovatno ima razlika u parketima
|
|
|
Opšta diskusija o građevinarstvu 01 jan 2020 22:22 #50
|
Alibunar napisao/la:
Jel zna neko koliko izadje parket i stavljanje za stan od 60 kvadrata? Neka jaka srednja klasa parketa jer verovatno ima razlika u parketima koliko se secam ruke su od 10 do 20 eura (hoblovanje, lakiranje, montaza) ima i jeftinije ali bolje pazi i na kvalitet... a cena po m2 varira dosta, imas od 10 pa do 45 eura na primer za hrastov parket, srednja jaka klasa 30 eura, ako stan ima 60m2 oduzmi terasu, kuhinju i kupatilo, ili si vec oduzeo... |
|
There are no passengers on spaceship earth. We are all crew.
|
Opšta diskusija o građevinarstvu 27 jan 2020 13:48 #51
|
Pozdrav drugari
 Moj prvi post na forumu, i odmah zakeram  Među vama, siguran sam, ima i ljudi iz struke. Da li bi bio problem, da prozborite koju reč, koliko možete da vidite sa slika, o metodi gradnje/korišćenim materijalima, dobrim/lošim osobinama. Čisto prosvetiteljski, za nas laike koji bi hteli i da naučimo nešto i dobijemo neki dublji uvid ko kako radi. Hvala na pažnji, nastavljam sa praćenjem |
|
|
Opšta diskusija o građevinarstvu 27 jan 2020 23:25 #52
|
|
|
Opšta diskusija o građevinarstvu 28 jan 2020 15:43 #53
|
@Ksena: Došlo je do zabune. Postavio sam pitanje u temi sa slikama sa praćenja gradilišta, ali je mod prebacio ovde, gde ima i konstruktivnijih postova iz struke. Tako da, ne možemo se referencirati na slike, barem te sa aktuelnih gradilišta
 |
|
|
Opšta diskusija o građevinarstvu 08 mar 2020 13:23 #54
|
Pozdrav svima, imam mogucnost kupovine stana na poslednjem spratu stare gradnje - ravni krov, stan ispod ploce.
Zgrada je gradjena 60ih. Iskreno, od svih problema koji mogu da se jave, mene najvise plasi "prokisnjavanje", ali u razgovoru sa ljudima, manje ili vise strucnim, kazu da je hidroizolacija generalno napredovala i da stavi mogu da se poprave i da vise to nije tako strasno kao ranije. Ja opet, ne znam sta da mislim. Vrucine se ne bojim, kao svako malokrvno zensko, 40C mi je super, ali se bojim prokisnjavanja.Takodje, popravka krova se vodi kao zajednicka investicija, ako do toga dodje, ali ne znam kako je to regulisano ovim novim zakonima o stabenim zajednicama i upravnici i k...ci i palci. Svaki savet je dobrodosao. |
|
Prostorni planer, al` nisam odustala.
|
Opšta diskusija o građevinarstvu 08 mar 2020 13:58 #55
|
|
|
Opšta diskusija o građevinarstvu 09 mar 2020 16:25 #56
|
|
Prostorni planer, al` nisam odustala.
|
Opšta diskusija o građevinarstvu 26 apr 2020 11:21 #57
|
Opširan presek skoro izgrađenih i planiranih objekata pa da prenesmo u punoj verziji. Dosta slika je poteklo sa našeg foruma i korektno smo potpisani u članku
 GRADI SE PUNOM PAROM: Novi Sad u narednih godinu dana dobija nove solitere i stambeno poslovne objekte, pogledajte šta se novo sprema Uprkos krizi koja se najavljuje nakon završetka epidemije koronavirusa, građevinski sektor u Srbiji nije uzdrman, a Novi Sad očekuje novi građevinski bum, posebno kada je reč o stanogradnji. Primetno je da su se stvari u Novom Sadu promenile u poslednjih nekoliko godina kada je u pitanju pristup investitora novim vidovima gradnje. Odavno je Novi Sad preboleo dečje bolesti i od “palanačkog” tipa gradnje brzo se stiglo do projekata kojih se ne bi stideli ni mnogo veći evropski gradovi. Premda Novi Sad leži u ravnici pa soliteri i visoki objekti mogu katkad da poremete njegov panonski mir, ipak novi pristup i stil gradnje koji sve više primenjuju investitori uspeo je da moderne objekte utopi u novosadski život nimalo ne remeteći njegov uhodani sled. O potražnji stanova govori i cena po metru kvadratnom koja u Novom Sadu može da ide i preko 3000 evra. Neki od investitora najavili su nove projekte, koji su da li zbog svojih gabarita ili neobičnog izgleda privukli pažnju javnosti. Brodogradilište i Mornarica Najveća investicija biće novi kompleksi na mestu mornarice i nekadašnjeg Brodogradilišta, koji bi trebalo da se grade u narednim godinama. Ovo će spustiti grad na reku i promeniti njegovu vizuru . Ovaj projekat zbog veličine mnogi nazivaju “Novi Sad na vodi” Izgradnjom novog mosta u produžetku Bulevara Evrope ovo će postati najmoderniji naselje u Novom Sadu, sa svim sadržajima potebnim za život, a nići će i poslovni soliteri od preko 20 spratova . Sajmište Dva zanimljiva projekta, jedan kompanije Bulevar Invest, a drugi kompanije NS Inžinjering, grade se se jedan pored drugog u blizini Sajma. Prekoputa centralne zgrade kongresnog centra Master na Novosadskom sajmu, na uglu Bulevara kralja Petra i Rumenačke ulice niče soliter “Bulevar Investa” 
Odmah iza ovog solitera na uglu istog Bulevara sa ulicom Pariske komune, niče nešto niža stambeno poslovna zgrada “NS Inženjeringa” 
Obe zgrade počinju da se grade ove godine. Nedaleko odatle, takođe u blizini Master centra u Ulici Branka Bajića, kompanija “Tehnogradnja” ušla je u završnu fazu izgradnje projekta “Sajam Kompleks”, nakon četiri lamele, na red su konačno došla dva solitera orijentisana ka Bulevaru Evrope. Ova dva solitera nalaziće se na istoj osnovi. U dve lamele od po 12 spratova nalaziće se stanovi, dok će se u samoj osnovi nalaziti kancelarije i lokali. 
Izgradnja “Sajam kompleksa” ovom delu grada udahnula je novi imidž, pa su se tako u poslednjim godinama jedan za drugim nizali elitni restorani. Pošto se uglavnom radi o tihim delatnostima, mir stanara nije poremećen, a kompleks je idealan za porodično stanovanje. 
Novo naselje ponovo je veliko gradilište. Mini Novi Beograd postaje atraktivan za investitore. Iako se po broju stanovnika ne može porediti sa svojim većim bratom Novim Beogradom, sličnosti Novog naselja sa ovom prestoničkom opštinom su neminovne. Blokovski stil gradnje iz nekih “zlatnih” vremene, široki Bulevari, ali i onaj stari komšiluk koji ovde još uvek živi. U prethodnim decenijama Novi Beograd je od velike spavaonice postao biznis distrikt i deo sa grada sa najskupljim nekretninama. Novo naselje sada polako kreće tim stopama, a pored velikog kompleksa koji su građani prozvali “Bezbednjakovo” gde će biti sagrađeno nekoliko blokova novih zgrada za pripadnike služba bezbednosti, veliki pečat ovom delu grada dali su i objekti “Ino Bačke” građeni novom metodom gradnje od već gotovih elemenata. 
Isto preduzeće počelo je da radi na izgradnji modernog stambenog kompleksa “Park Novi Residence” koji će biti pozicioniran uz novi park između Bulevara Evrope i Bulevara Vojvode Stepe. u budućnosti su uz sam Bulevar Evrope sa novonaseljske strane planirani su objekti visine i do 20 spratova. Gradnja stambenih kompleksa na Novom naselju planira se u produžetku Bulevara Jovana Dučića i na novom delu Bulevara Bate Brkića. Radnička ulica i Stari grad. Jedan od delova grada koji će najviše promeniti izgled jeste Stari Grad, odnosno Mali Liman, a najveći deo objekata gradiće se u Radničkoj ulici. Radnička 32-34 Veliki plac na prostoru Radničke 32-34 oslobođen je prošli mesec. Kompanija “Šuša” završila je rušenje strarih objekata fabrike Albus. Na tom mestu treba da nikne novi poslovni kompleks, a najveće interesovanje pokazala je poznata američka IT kompanija “EPIC GAMES” koja stoji iza megapopularne igre Fortnite. Na ostatku placa planirana je izgradnja kompleska namenjenog policiji i pravosudnim organima. Radnička 2 i 4 Gradiće se i u Radničkoj 2 na mestu starih objekata u kojima se nalaze prostorije nekih gradskih uprava. Ovde se takođe planira veliki stambeno-poslovni kompleks, a novi objekat gradiće se i odmah pored u Radničkoj 4, nezvanično vlasnik parcele u Radničkoj 4 je “IPON gradnja”. Ipon će graditi i na uglu Mike Antića i Ulice Žarka Zrenjanina Radnička 18 i 25 Gradiće se i u nastavku ulice u Radničkoj 18, ali i na pareceli prekoputa(Radnička 25) gde “Modena Gradnja” već diže svoj objekat. Isti investitor završio je pre dve godine svoj objekat u istom kvartu na uglu Maksima Gorkog i Stražilovske ulice. 
Modena uskoro završava i svoju zgradu na Bulevaru patrijarha Pavla 
Kod njihovih zgrada u Radničkoj i Stražilovskoj primetan je poseban stil, koji ih izdvaja od drugih objekata, sličnog stila je i zgrada “Wolf Invest-a” u Hilandarskoj Kompanija “Wolf Invest” planira i novi kompleks u Temerinskoj ulici pod nazivom “Wolf Luxury Residence”. Renderi za ovaj projekat još se nisu pojavili. Trebalo bi da kompleks ima dve lamele i sopstveni park. Sam objekat neće ići previše u visinu, a stilski će biti uklopljen u celinu strogog centra grada. Nova zgrada Radničkog univerziteta Rekonstrukcija zgrade Radničkog univerziteta mogla bi da krene uskoro, ali još uvek nije poznata njena buduća namena, bilo je nekoliko predloga od zgrade za gradske službe, preko hotela pa čak i javne garaže. Na internetu su dostupni i renderi koji pokazuju mogući izgled ove zgrade, koja bi nakon rekonstrukcije dobila i nekoliko novih spratova 
Podsetimo, zgrada je izgorela aprila 2000. godine i nakon neuspešne rekonstrukcije ostao je samo njen kostur. Nova zgrada Palate pravde Jedan o kapitalnijih objekata je svakako i nova zgrada Palate pravde koja se nalazi na uglu Stražilovske i Maksima Gorkog, a koja će imati 6 spratova, ali će zbog visine etaža biti visoka 32,5 metra, što je visina jedne desetospratnice. 
Izgradnja nove Palate pravde finansiraće se iz sredstava Evropske unije Stambeni Kompleksi kao budućnost stanogradnje u Novom Sadu Stambeni kompleksi postali su popularni poslednjih godina, a jedan od prvih većih projekata tog tipa je “Kraljev Park” kompanije “Galens” koji je završen prošle godine. 
Uz Kraljev Park “Rapid Invest” sagradio je svoj “Rotkvarija Residence” 
“Galens Invest” je najavio i svoje projekte “Tri titana” odnosno “Kej garden residence”, “Avenija garden residence” i “Liman garden residence”. Projekti Kej i Avenija već se grade, dok projekat Liman još uvek nije započet, ali trebalo bi krene u bliskoj budućnosti. Avenija i Liman nalaziće se na trasi poslednje pete deonice Bulevara Evrope, a na istoje trasi kompanija “Emerald Hill” gradi svoj “Danube residence”. 
Kompanija Galens radi i na projektu “Pasent Home” na Salajci 
Na već postojećem delu Bulevara Evrope kompanija “Dijagonala” je pre tri godine završila svoj objekat “Laguna Residence”. Sada nedaleko odatle grade i kompleks nazvan “Blok D”, odmah do tog kompleksa kompanija Rapid gradi objekat “Harmony Residence”, a tu je i nova zgrada “Slavija Residence” kompanije “Slavija Coop”. 
Na Bulevaru patrijarha Pavla, “Uzor Promet” diže svoj prvi stambeni kompleks u Novom Sadu. 
“Karin Invest” završava svoj kompleks na uglu Marka Miljanova, a trenutno se gradi objekat na samom uglu koji je nešto viši od ostatka kompleksa 
Kompanija “Zoned” posle dužeg vremena ponovo gradi u Novom Sadu, a predstavili su objekat “Vojvođanka” u Futoškoj ulici na uglu sa Mikole Kočiša, u neposrednoj blizini Kliničkog centra i sajma. 
Kompanija “Permano” gradi svoj objekat na adresi Kornelija Stankovića 44 
“Mima Edil” gradi svoj objekat na uglu Jovana Subotića i Koderove 
Male zgrade koje odskaču svojim izgledom Neke manje zgrade privukle su pažnju građana neobičnim izgledom U Ulici Cara Dušana nalazi se “Slavija Residence Lux” 
Bulevar oslobođenja Bulevar oslobođenja je žila kucavica grada i gradski biznis distrikt, pa nije ni čudo da se tu nalaze i najkapitalniji objekti. Jedan od novijih koji od 2018. godine dominira vizurom Bulevara je i soliter kompanije “City Gradnja” 
Ista kompanija uskoro planira i gradnju svog objekta na mestu čuvenog kafića “The Pub” 
A stoje i iza zgrade na uglu Laze Kostića i Augusta Cesarca, koja je po mnogima jedan od najlepših primera novogradnje u našem gradu 
Na Bulevaru oslobođenja odmah do Dalton zgrade, gradi se objekat “NS Inženjeringa” 
Svoju poslovnu zgradu na Bulevaru podiže i preduzeće “Put Invest” 
Ono što svi očekuju je rušenje privremenih objekata na uglu Jevrejske ulice i Bulevara, a tu bi shodno lokaciji mogao da nikne veoma atarktivan objekat. Jedna kompanija obnoviće i zgradu Dnevnika, a na lokaciji pored nje biće sagrađena zgrada sličnih gabarita, pa će tako Novi Sad dobiti svoje bliznakinje. Pojavljuju se nove atraktivne lokacije Zbog velike potražnje traži se svaki slobodan plac za gradnju, pa je tako sada fokus višeporodične stanogradnje usmeren i na prigradska naselja poput Veternika, ali i Petrovaradina koji se i ne može nazvati baš prigradskim naseljem s obzirom na blizinu centra grada, zbog čega i jeste aktuelan među investitorima. 
Kada se priča o novim lokacijama svakako su pomena vredni i Sremska Kamenica i Mišeluk koji će svakako u budućnosti postati zanimljivi za gradnju. U Kamenici se već gradilo u prethodnim godinama. tako su nikle su zgrade na Kameničkom putu pored univerziteta Edukons, a ove godine firma “Buha Invest” završava projekat “Gornja Kamenica” na novom kružnom toku kod Institua i centra COPO. 
Zaključak je da je Novi Sad definitivno postao atraktivan za investitore i da će se građevinski bum nastaviti i u narednim godinama, posebno uz nove Bulevare, a kada se reše lokacije uz Bulevar Evrope koje pripadaju železnici i vojsci, možemo očekivati potpuno prekrajanje ovog dela grada i njegovu transformaciju od livada do modernih stambenih naselja. Celu izgradnju grada prati i infastruktura, veliki broj novih bulevara i ulica, a kreće i gradnja javnih garaža na nekoliko mesta u gradu. nsuzivo.rs/novi-sad/foto-gradi-se-punom-...e-sta-se-novo-sprema |
|
|
Opšta diskusija o građevinarstvu 09 avg 2020 09:44 #58
|
|
Zašto bismo uopšte i izlazili napolje? Ionako ćemo se na kraju vratiti ovde.
|
Opšta diskusija o građevinarstvu 09 avg 2020 10:37 #59
|
|
Opšta diskusija o građevinarstvu 09 avg 2020 10:58 #60
|
|
Zašto bismo uopšte i izlazili napolje? Ionako ćemo se na kraju vratiti ovde.
|
