TEMA: "NS bike" i biciklizam u gradu

Švedska je vrlo čest primer ka kome se okreću saobraćajni inženjeri u Srbiji.
Situacija na fotografijama ne deluje kao standardna biciklistička signalizacija, već kao deo neke kampanje u nekoj konkretnoj situaciji.

Npr. ovaj kratak vodič švedske Agencije za transport kaže da na obeleženom biciklističkom prelazu i prilikom skretanja, odnosno isključenja sa kružnog toka, biciklisti, mopedi klase II i motorna kolica, imaju pravo prvenstva.

Evo jedna kul tribina ja cu verovatno ici pa ko hoce da me bije ili da mi se javi bicu tamo.



rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/tribina-...ju-grad_1163025.html

markotolagano napisao/la:
Sada sam odgledao animirani film na njihovom sajtu.

Prilikom skretanja kolima desno, biciklisti, mopedi klase II i motorna kolica (ovde se misli na električna invalidska kolica) imaju prvenstvo prolaza.
Međutim, ako kolima idemo pravo, biciklisti, mopedi, kolica moraju nas pustiti.

To govore i slike na stranicama 6 i 7 vodiča.
Slika na strani 6 se obraća biciklistima. Iznad slike je silueta bicikla, tako da ono što piše uz sliku se odnosi na biciklistu, da on mora propustiti automobil.
Slika na strani 7 se obraća vozaču automobila. Iznad slike je silueta automobila. Uz sliku je tekst koji vozaču govori da uspori kretanje ako su biciklisti, mopedisti već započeli prelazak.
Na animiranom filmu se to bolje vidi jer su slike i likovi u pokretu a narator objašnjava situaciju.
U vodiču su slike zamrznute situacijea ne daju pravu sliku situacije.
Tako na primer na slici 6 vudimo da i automobil i bicikli stoje pa pomoću nekakve logike izvodimo zaključak da je automobil stao kako bi biciklista prešao. To je ona logika koju mi imamo iz naših auto škola, tako su nas učili. Kod njih je kontra. Na animiranom filmu se vidi kako biciklista prilazi prelazu i zaustavlja se kako bi propustio automobil koji dolazi.

Oni tamo imaju nekoliko kategorija za prelaze tj. prelazi su kategorisani na više načina.
Tako kod njih postoje (grubo prevodim) prelaz i prolaz za bicikliste.
Isto tako postoji i "ne prekinuta biciklistička staza". To je kada se buciklistička staza ne prekida kada naiđe na kolovoz, ona i na delu kolovoza kojeg preseca ima kategoriju biciklističke staze. Po njihovom zakonu motorno vozilo ne sme da seče biciklističku stazu a da prethodno ne propusti bicikliste.
Taj deo biciklističke staze koji seče kolovoz po pravilu je izdignut od kolovora, liči na naše ležeće policajce. Ako nije izdignut onda je obeležen drugačijim materijalom od kolovoza. Na prrimer, kolovoz je od asfalta dok je biciklistička staza koja ga preseca od behatona.
Ako je kolovoz od behatona, biciklistička staza je asfaltirana ili od behatona drugačije boje, u tom slučaju je širina staze oivičena granitnim kockama. Uglavnom se uradi tako da vizuelno svako može da skonta o čemu se radi.
Nekada takav prelaz, kada biciklistička staza seče kolovoz, može biti regulisan semaforom ili ajkulinim zubima.

Kategorija biciklističkog prelaza i prolaza nemaju predno sem ako automobil ne skreće desno i tada ih seče. U svim ostalim situacijama motorna vozila imaju prednost kada seku biciklistički prelaz iliili prolaz.

U principu, tih nekoliko kategorija prelaza ih dovode u konfuziju pa su se biciklisti organizovali u nekakvo udruženje i bore se da se svi ti prelazi kategorizuju jednom kategorijom na nivou cele zemlje kako među biciklistima i vozačima motornih vozila ne bi više dolazilo do zabune šta je šta.
Kategorizaciju prelaza radi isključivo lokalna samouprava i što je u jednom gradu prelaz jedne kategorije, u drugom isti takav identičan može biti sasvim druge kategorije.
Zbog toga lokalne samouprave same postavljaju one table upozorenja za bicikliste da baš na ovom prelazu nemaju prednost.

Šveđani su na primer specifični da imaju najviše saobraćajnih znakova po glavi stanovnika a isto tako da imaju članove zakona o saobraćaju sa više podčlanova koji različito mogu tumačiti glavni član.
Znam da na primer nije dozvoljeno kao pešak preći ulicu na crveno, ali ako se to uradi, ne postoji član zakona koji te za to može kazniti. Bukvalno tu pored tebe da stoji saobraćajna policija, ne mogu ti ništa.
Ali ako to uradiš na biciklu, sledi novčana kazna a ako imaš vozačku dozvolu rebnu i na osnovu nje. Otvore ti dosije sa primedbama koje kasnije utiču na neki prekršaj koji kasnije napraviš kolima.
Tu su se biciklisti dosetili la kada nalete na semafor za pešački prelaz siđu sa bicikla, preguraju ga i odglume pešaka. U toj situaciji nema nimza njih kazne.

Raspisah. Neću više.

Апсурд, знак за бициклистичку стазу у супротном смеру а на стази ознака која треба. Види се колика је посвећеност бициклизму...

Staza je dvosmerna (uprkos nesretno izvedenom parkingu zbog čega je nekada i do 30% površine staze neupotrebljivo), pa ne bih rekao da to ima nekog posebnog značaja.
Na tom potezu su ivičnjaci ozbiljan problem.

markotolagano napisao/la:
Kako je staza dvosmerna kada postoji biciklisticka staza preko puta?

Ne razumem, kakve veze ima da li ima staza sa druge strane?

Ako saobraćajni znak kaže da može, inda je apsolutno nebitno šta je nacrtano na stazi i dali ima staze sa druge strane.

Детелинарђанин и Отис су у праву, у питању су једносмерне стазе са обе стране улице. Није поента у томе да се од уских стаза праве двосмерне са обе стране улице јер су такве стазе нефункционалне. Најбољи пример је добар део Булевара цара Лазара, сваки пут кад се мимоилазим са неким бициклистом морам се пењати на тротоар или молити Бога да се не закачимо корманима. На Булевару ослобођења обавезни смерови су укинути због довољне ширине за двосмерну стазу, али су такође укинути (или се не поштују) у улицама где нису испуњени услови за саобраћање бициклиста у два смера. Наравно, стаза у Фрушкогорској треба да буде пример како треба да изгледа двосмерна бициклистичка стаза.

Да се разумемо, своје мишљење заснивам на ширини стазе, не на знаковима који су тренутно постављени (по ко зна којој логици) и хоризонталној сигнализацији.

Kaze mi zet da su pre par godina promenili propis da se biciklisti mogu kretati i jednom i drugom stranom staze u oba smera. To nisam znao. Ali svakako mi nema smisla voziti se ovom deonicom Kralja Petra Prvog ili Maksima Gorkog od Sutjeske do Bulevara Oslobodjenja jer je staza preuska i nije bezbedno.

No worries, hajde da vidimo... pravila za kretanje biciklista se nalaze u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima iz 2009. godine.

O širini staza ili jednostranosti nema ni reči - učesnike u saobraćaju ne treba da interesuju građevinski problemi, pretpostavka je da ako je nešto otvoreno za saobraćaj, da je u skladu sa propisima i da se pravila za kretanje tu primenjuju.
Kada je u pitanju uska dvosmerna staza, iako razumem osnovnu zamerku za širinu, iz perspektive odvijanja saobraćaja ni ona ne mora biti utemeljena.
Kada se dva vozila mimoilaze na uskom putu, ili će delom izaći van puta ili će jedan u rikverc, pa naizmenično propuštanje. Naravno ovo je zaista besmisleno očekivati od biciklista na deonici dužine 300 metara, mada recimo u Holandiji traffic wardeni i to rade (uglavnom zbog držanja rastojanja zbog COVID mera).

Zakon o bezbednosti saobraćaja kaže
"Na biciklističkim stazama za saobraćaj u oba smera vozila, vozač bicikla mora da se kreće desnom stranom u smeru kretanja vozila."

Ovo znači da ako je staza dvosmerna (jer se norma odnosi na stazu koja je put za sebe, a putevi su po pravilu dvosmerni), vozač bicikla (vozila) se kreće desnom stranom staze. I ništa više.
To nam ne govori ni da je staza dvosmerna ni da je jednosmerna (ako nema strelica), već kako se biciklista kreće ako je dvosmerna.
U članu 35 postoji slično pravilo, koje se odnosi uopšteno na kolovoz: "Vozilo se kreće desnom stranom kolovoza u smeru kretanja."

Iz ovoga se recimo svakako ne može izvući zaključak da su ulice jednosmerne (kao ni za staze), pa se izuzeci posebno označavaju saobraćajnom signalizacijom.

Za biciklističku traku (na kolovozu, npr. Kisačka) je suprotno i tu se biciklista podrazumevano kreće desnom stranom puta (jer je na kolovozu), makar i bez strelice:

"Ukoliko na putu postoji biciklistička traka, vozač bicikla, mopeda i lakog tricikla mora da se kreće desnom biciklističkom trakom u odnosu na smer kretanja saobraćaja."

Mislim da će u novom zakonu precizirati ovu odredbu zbog biciklističkih traka u kontra smeru koje postoje već godinama u Novom Sadu, gde po statistici koju sam barem do sada dobijao, nije bilo nezgoda sa biciklistima.

Da dodam iako nije tema: mislim da je pretpostavka da je staza po defaultu jednosmerna opasna, jer ne postoje znaci namenjeni vozačima koji bi ukazali da je u pitanju dvosmerna staza. Zbog ovoga vozač po zakonu mora da očekuje biciklistu iz oba smera i u zakonu stoji generičko da je vozač dužan da propusti sva vozila koja se kreću biciklističkom stazom (prilikom skretanja). Ovo još više ima smisla kada je u pitanju ograničeno poverenje koje treba imati prema biciklistima, jer su biciklisti i npr. deca (stariji, pa i mlađi maloletnici) od kojih se može očekivati i nepropisno ponašanje.

Ovo pitanje se poteglo i sa predstavnicima Agencije za bezbednost saobraćaja na tribini Biciklisti pitaju grad, jer je na licu mesta došlo do različitih tumačenja između policije, ABS i biciklista.

Razumem da postoje različita tumačenja, nije to nikakva sramota ili skandal i dobro je kada se takve stvari javno izgovore, jer to može da ukazuje i na problem u samom zakonu.
Nejasno pravilo je opasno u ovakvim situacijama i iskreno se nadam da će u novom zakonu analizirati ovo pitanje i dati jezički jednostavno, funkcionalno i logično uputstvo razumljivo svima.

A za nadležne se nadam da će uvažiti činjenicu da imaju preko 40.000 redovnih biciklista (što je odlično) i da će više raditina dizanju kapaciteta biciklističkih staza i dovođenja u malo bolje stanje.

У реду је све то, и сам видиш да је закон врло шкрт по питању дефинисања правила која уређују бициклистички саобраћај, ту смо да дамо предлоге за његово побољшање.
Мој предлог је да се за сваку стазу у граду одреди смер, или да буде двосмерна, али искључиво на основу стања на терену и важећих правила грађевине у вези са градњом бициклистичке инфраструктуре. Тамо где је један смер да се на крају стазе (из супротног смера) постави знак за забрану саобраћања у том смеру са допунском таблом за бицикле, а на почетку знак за бициклистичку стазу и допунска табла за један смер (виђао сам по Војводини, али ако то није законито ни нема неке потребе за том доп. таблом). Тако не би било недоумица и бициклистички саобраћај био би знатно унапређен, но то је само мој предлог и ко зна када ће и да ли ће га неко икада размотрити.

Treba obavezno staviti ne samo vertikalnu, nego i horizontalnu signalizaciju i to na svakih 50 metara jer cesto vidjam pesake da misle da je neoznacena biciklisticka staza - trotoar.

Da. Vrlo čest problem je bici staza urađena od Beogradskog keja ka Ribljoj pijaci (ulica Miloša Bajića).
Ja kao pešak se često zamislim i nastavim hod bici stazom.

Bilo bi zanimljivo potvrditi šta je sve aktuelno od pravnih akata za izgradnju i regulisanje biciklističkih staza, jer se ljudi najčešće pozivaju na priručnik (priručnik koliko znam nije pravni akt, mora postojati nekakav pravilnik).
Za signalizaciju nije sporno, ali ako je suditi po navici postavljanja ivičnjaka... biciklisti sa rezervom gledaju da projektanti i građevinci zaista rade uvek sve najbolje moguće.

Kada su u pitanju uske staze, sudari su se dešavali u poslednje vreme upravo na širim stazama (jedan sam video u sred dana na Bulevaru, na dovoljno širokom delu staze).
Uzrok je uglavnom nepažnja, ne to što nema dovoljno prostora - kada se postupa pažljivo, prostora uvek ima (kao i kod uskih ulica i puteva za automobile).

Bilo bi odlično da se do početka 2021. propisi unapred i da grad izdvoji više budžetskih sredstava za biciklistički saobraćaj, ako već pričamo o nekim ciframa ka 40.000+ redovnih biciklista, od kojih mnogi mogu biti all-season.

Слажем се, недовољна информисаност грађана (не само у овој области) је приметна, па тако имамо управо то што си написао, да се грађани позивају на обичан приручник, који нема никакву правну снагу, као на неки закон.
Бициклисти су само корисници онога што пројектанти испројектују а грађевинци претворе у јаву, а верујем да би бициклисти и пројектантима и грађевинцима врло радо поставили „неколико” питања што се тиче бициклистичке инфраструктуре у Новом Саду.
Што се тиче ширине стаза, не кажем да су уске стазе места где се најчешће дешавају удеси, али су пример нефункционалности. Зашто? Када ти мораш да са бициклистичке стазе прелазиш на пешачку, од које је већ одузет део којим се крећу бициклисти, да би се мимоишао са бициклистом који ти долази у сусрет, логично је да та бициклистичка стаза треба да буде једносмерна, а не двосмерна. Отис ме је подсетио, Максима Горког од Булевара ослобођења до Сутјеске (па и даље) је пример нефункционалности уколико се стаза користи као двосмерна.

Znak za zabranu saobraćaja u jednom smeru za biciklističku postoji na nekim delovima Narodnog fronta.

A najbolji primer nedovoljno označene staze koja se obilato koristi kao trotoar je Bulevar Evrope (ili Polgar Andraša, zavisi kako se gleda) između Pavleka Miškine i Milutina Bojića.

У НФ су у ствари у питању знакови за пешачко-бициклистичку стазу, али је неко налепио налепнице за забрану саобраћања у једном смеру испод симбола за бицикл тамо где је смер стазе супротан. Знакови су постављени неке 2014. или 2015. на потезу од Булевара ослобођења до Иве Андрића. За дивно чудо све налепнице које су на њих залепљене су још увек на месту и нису избелделе. Одлична идеја за прелазно решење.

Polgara Andraša...

Nije posebno bitno za diskusiju, ali znak za pešačko-biciklističku stazu ne postoji.
Pojam je unet u zakon 2018. godine, na snazi je još uvek pravilnik iz 2017. koji ne poznaje pešačko-biciklističku stazu.
Ovo na stazi je znak za posebnu pešačku stazu i posebnu biciklističku stazu, tako da teoretski tu više nije trotoar, već pešačka staza.

Sticker ne proizvodi nikakvu obavezu (sudeći po kretanju biciklista ni efekat), ali je svakako zanimljiva tema za razmišljanje za neke buduće promene i zanimljiv potez onoga ko ga je stavio.

Za ovu trasu bi trebao biti znak da je jednosmerna za bicikliste bas zbog njene uskosti a u Kralja Petra Prvog je bici staza jos sira od ove ali parkirani automobili predstavljaju opasnost