TEMA: Šta fali Novom Sadu?

Ovo fali novom sadu

ПУШИЋ: Нови Сад је наружен прљавим парама
Ажурирано пре 5 часова 52 минуте

Тврди да није локални, кич-патриота. У иностранству брани Нови Сад, овде га критикује, због чега се, каже, посвађао са свима након објављивања књиге „Град без лица”. „Бавим се градом јако дуго, то ми је професија. После свих књига које сам објавио, решио сам да напишем једну без фуснота. То није мој обрачун с ’њима’, жао ми је Новог Сада јер мислим да је неповратно пропао. Нисам био песмиста раније, нити на то имам право као педагог, али знате, када се град овако поквари, то није слика коју ћете заменити или галерија коју ћете прекречити. То су зграде, 300.000 људи, менталитет. Дуго сам веровао да ће се нешто догодити.


Писао сам о Новом Саду као клинац, када се изградио булевар. Град је био капиларно направљен, па се појавио месарски нож. Сваки месар зна да се влакна не секу попреко јер ће се месо распасти, камоли град. Киван, мислио сам сада ће неко да ме послуша, имао сам клиначке аргументе коју су били тачни али то тада нисам знао. Текст, наравно, није објављен”, говори нам професор новосадског Филозофског факултета др Љубинко Пушић, социолог града и критичар опште девастације коју Нови Сад трпи деценијама.
„Људи мисле да се градом може управљати за мандата, за плату. То је озбиљан посао, а не за опозицију и позицију, државници су били прво градоначелници. Важније је бити градоначелник него премијер јер је најскупља роба која постоји грађевинско земљиште. Оно што је урадио Шарићев картел је мрвица према ономе што чини градско грађевинско земљиште”, каже нам наш саговорник.
Колико је тачна тврдња да се Нови Сад урбанистички унаказио прљавим новцем?
– Не знам, или се правим да не знам како ради урбанистичка мафија. На интернет сајту ЦИА-е постоје јавни подаци о балканским путевима дроге, где видимо да се 15 посто троши на логистику, 15 се пере у земљи искључиво кроз некретнине, првенствено на Златибору и Новом Саду. Чак 80.000 квадрата је направљено тим новцем. Претпоставка је да су Нови Сад ружили рат и дошљаци без урбаног искуства, као у оном вицу, „нисмо имали ништа пре рата, па су дошли Немци и срушили све”. Имали смо, као, питомину, добар дан, жуту супу недељом, „где си гари”, фине ствари, а онда је дошао рат и људи с планина који су покварили све. „Град без лица”, међутим, говори о Новосађанима који нису спремни да се погледају у огледало, јесу ли можда баш они направили такав град. Нашем менталитету је увек неко други крив. А не можете тек тако срушити грозни Булевар Европе и рећи „па тога нема ни у Боливији”.
Зашто, о том булевару слушамо само речи хвале?
– Град се не прави као торта. Оно што су урадили, верујте, за 20 година ће постати новосадски „слам” (сиротињска махала, прим. аут). Где сте видели на свету улицу у којој је свака зграда ружна за себе? Нови Београд је сјајан у поређењу с Булеваром Европе, који подсећа на трећеразредно, синдикално одмаралиште у солунској регији.
У последњих 30 година ниједна гарнитура није имала политику обликовања града?
– Највећа пролазност студената на Новосадском универзитету је на архитектури! Њих 150 упише, а 149 заврши факултет и ти људи праве град.
Оптужујете дотични факултет за корупцију?
– Не, мала је варош. Ниски критеријуми, нема их, мала бара пуно крокодила. До јуче је тај факултет имао свега три наставника?!
Претпостављам да би вам архитекте одговориле како само испуњавају жеље инвеститора, које су одобрене с више инстанце?
– Извините, могу од вас тражити и да убијете некога за 50 евра, питање је границе шта ви радите у животу. Ко прави град по наруџбини на овај начин – он чини злочин. Урадите по наруџбини, али уз знање, таленат и искуство.
И неко то, на концу, мора да одобри?
– Радио сам 11 година у Заводу за урбанизам. Ево мала анегдота: проводе ме првог дана, а у једној великој просторији човек у чарапама стоји на столу и гледа одгоре макету Новог насеља од стиропора и помера објекте: ових сто људи ћемо овамо, лепше изгледа из авиона. Јел’ ви верујете у то?
Покушавам, занима ме како ви то рационализујете?
– Архитектура је креативна делатност, а овде је била чиновничка. Посао од пола седам до пола три; замислите композитора који има такво радно време? Млађи људи ме питају, „професоре, ви све смете да кажете”, а што ви не смете, одговарам? Када би рекли „ја ово више нећу” – тог дана би победили свет и постали човек. Ироничан сам, наравно, али то је питање друштвене позиције, у хипокризији, сиромаштву, где никада није направљена разлика између добра и зла. Данашњи свет у тренеркама излази из кафане, јер им родитељима пре 20 година нико није рекао да је то непристојно. И сад ће неко да ме пита какве све то везе има. Књига коју смо написали, „Урбана култура”, она се не може направити у породици за једну генерацију, али се лако изгуби. Када ми кажу како је некада било лепо у Новом Саду, сетим се града који није имао скоро ништа, као сиротињска млада: лепа, добра и поштена.
Било би превише лако и цинично окривити дођоше за све?
– Апсолутно! Имали смо истраживање „Улога предузетника у развоју Новог Сада”. Прочешљали смо сваки киоск и видели да су домаће битанге те коју су упропастиле град. Био је проблем урадити базу података предузетника, у Београду је. Шта да кажем, осим да сам понижен. Зашто тамо? Е, то је менталитет „па ето тако, они тако хоће”. Увек је други крив.
Лењинови мангупи из наших редова су нас упропастили?
- (смех) Поражавајуће! Нови Сад је велика паланка, плашим се јер нема критичког наступа грађана. Загреб има најјачу НВО у овом делу Европе „Право на град”, у року од два сата могу да скупе 50.000 људи на тргу. Њихов градоначелник Бандић, када је са тајкунима хтео да мења Варшавску улицу, и пензионери и студенти су били на улици. Хапсили их, али тако се брани град.
Шта нас кочи да га и ми бранимо?
– Ево вам одговор: знате ли које је највеће предузеће које ради у граду?
Не, али Роберт Чобан ми рече да је индустрија толико јадна, да је штампарија „Колор прес групе” у првих пет потрошача струје у граду...
– Ко има 45.000 људи који сваког дана иду на посао? Универзитет! Толико људи сваког дана симулира перспективу. Држава се не понаша нимало другачије од времена Броза и Милошевића, и даље се снижавају квоте и чува социјани мир. Нисам фан Весне Пешић али је рекла болну истину: овај народ је навикао да живи без институција, све ради али њих нема. Исто тако и универзитет, 120.000 студената пристаје на симулацију друштва.
Није све на студентима?
– Таман посла, зар мислите да ће професори нешто да ураде?
Новинарка Сузана Трнинић је овде рекла да поједини интелектуалци не желе да гостују у „Кажипрсту” не због страха, већ су дигли руке?
– Тачно. И ја сам ишао по трибинама некада али више не учествујем. Одбијам да идем на ТВ.
Зашто сте пристали да будете саучесник у ћутњи?
– Толико пута сам причао, испунио новинарских три до пет минута радозналости, напросто, када немате институције, ви причате да ослободите савест. Више не могу. Познајем људе из „круга двојке”, београдски сам ђак. Верујте, не знају шта се дешава на Цераку, или Гроцкој, а очекивати да као елита буду нешто... ма не! Уосталом, где сте у Новом Саду видели да се окупља интелектуална елита? То и ви мене питате.
Стекох утисак да би у миру пристали да их одведу и на стрељање?
– Кажем студентима: „Децо, прекините ме кад год вам падне на памет, питајте, питајте, питајте и бићете запањени колико пута ћу вам рећи – не знам.” Али, они ћуте. Да им неко каже ’узмите сапун, идемо на колективно туширање’, они би пристали. Кажем им „превеслаће вас, продаваће вам будалаштине, ви изнате боље од њих и мене шта вам треба”. А гледају ме, мисле, причај ти, причај... Знате ли колико људи одлази из земље, од Милошевића до данас? Кога то да интересује? Министра просвете са приватног факултета, који због тога не прима министарску плату?
Не полажете наду у нову власт?
– Ма, какви. За ове вам могу рећи исто што и за прошле: непотизам, клептократија, популизам.
Колико је медијско форсирање ћирилизације града доказ да власт апсолутно не зна шта друго да ради, иако људи умиру од глади?
– Шта мислите: да владају јер су само део политичке гарнитуре која је на власти или зато што су способни и што им је стало до Новог Сада?
Да ли вас погађа што су последња два градоначелника Новог Сада апсолутно небитне фигуре у матичним странкама?
– Не. Био бих пресрећан да имам градоначелника који није из странке. То би био шок! Човек који ће рећи: „Господо, идемо из почетка. Ко сте ви, фашисти, комуњаре..? У реду, него, умете ли ви нешто да урадите добро? Не занима ме остало”. А не, ви сте симпатични јер сте из ове или оне странке. Док се то не промени, нема помака.
Мултикултурална Војводина данас је сведена на етничке гетое?
– Овде је мултикултуралност роба. У Холандији, рецимо, постоји најшаренија сцена у Европи, нема проблема између Суринамаца и домаћих. То за њих није роба, него стварност која се регулише институцијама.
Ми се управо смејемо нашој неспремности да живимо стварност, од Косова па надаље?
– Кажем студентима, пробао сам колегама али не вреди, оног тренутка када схватите смртно озбиљно свој посао или немате благо ироничан однос према њему, од вас неће бити добар професионалац. Неће бити да је све тако озбиљно и да сам ја увек у праву.
Деца (се) убијају - стигле су нам дивиденде на акције из деведесетих?
– Стижу, култура тренерке. Момци с капуљачама родили су се и обликовали у култури сиромаштва и страха, а да вас питам: шта ће бити од будуће генерације, оне чији родитељи данас носе капуљаче?

Игор Михаљевић

Ljudi , zasto ne bi ovo azuzirali ?

Otis Driftwood napisao/la:
pa ovako, niko nije nadlezan. tj u poslovnom prostoru kazu da je njihovo,ali da podatke treba da im da tons, plus je problem sto bi trebala nova mapa, jer delovi ne postoje za ovu... sve u svemu ja bi je ovako zadrzao kao spomenik NS sa kraja 80 ..kada smo jos licini na grad.a sad smo ..hm palanka!