ZLATNO DOBA: Sve je više lokala u Novom Sadu koji zvrje prazni
Centar grada, pojedini tržni centri, sporedne ulice i gradski prolazi su do samo pre desetak godina vrveli od šarenih izloga, bilo da je reč o prodavnicama mešovite robe, buticima, kioscima brze hrane, zlatarama ili zanatski radnjama.
Danas je slika sasvim drugačija a, moglo bi se reći, i tužna jer je sve više napuštenih i zatvorenih lokala, kako u glavnim ulicama, tako i u pasažima. Razloga za to je nekoliko, a osnovni jeste otvaranje velikih svetskih i domaćih trgovinskih giganata koji manje trgovce okupljaju u velike tržne centre, zatim tu su i skupi zakupi, a na kraju krajeva i pandemija korona virusa uzela je svoj danak.
U čitavom Novom Sadu lokali zvrje prazni, a samo u pasažu Dunavske ulice zatvoreni su skoro svi. I u drugim gradskim zonama sve je više lokala na kojima stoji katanac, pa su tako Spens, Pariski magazin, Tržni centar Lupus – poluprazni, a Merkator se takođe suočava sa ovim problemom. S tim da je Spens delimično rešio problem praznih lokala tako što su se umesto butika uselili sportski klubovi, a dosta je i firmi koje tamo imaju svoje kancelarije.
O kvartovima poput Limana, Novog naselja, Detelinare, pa čak i Grbavice da i ne govorimo, jer tamo se praktično u svakoj novijoj zgradi nalazi i po nekoliko lokala koji su prazni već godinama. Razloga tome je, kako vlasnici lokala koji su u zakupu kažu, mnogo, počevši od sve slabije kupovne moći Novosađana, preko za naše prilike visoke cene zakupa, do otvaranja velikih trgovinskih lanaca.
Zakupci navode da su problem i gradski nameti, jer poslovni lokali skuplje plaćaju struju, grejanje i vodu, a skuplje je odnošenje smeća. Osim toga, trgovci navode da im malo-malo dolazi inspekcija da nešto traži, a neretko se dešava i da im pišu kazne. Sve ovo potkrepljuje i činjenica da su novine i internet prepuni oglasa "izdaje se lokal", "izdajem lokal" ili "prodajem lokal", namešten, prazan, poluprazan. A zakupaca sve manje i manje.
Izdaju se i poslovni prostori u ulicama koje su veoma prometne i čovek bi pomislio da tu posao ne može da omane, na primer – u Stražilovskoj, ali i ovde se izdaje mnogo lokala.
Prema onome što se vidi u oglasima mesečni zakupi se kreću
od 250 za delimično namešten,
pa do 1.500 evra i više za "ful opremljen", dok za kupovinu lokala treba izdvojiti mnogo više para. U agencijama za nekretnine ističu kako izdavanje lokala na mnogo nižem nivou u odnosu na period pre početka pandemije, te i ovo navode kao jedan od razloga praznih lokala. Od agenata saznajemo da je trenutno najviše praznih lokala na lokacijama koje nisu toliko prometne za pešake, ali su takođe pogođeni i lokali u centru u pešackoj zoni, ali samo oni koji su van vidokruga, odnosno lokali u pasažima.
– Grupisanje proizvoda i usluga u Tržne centre je takođe oslabilo potražnju za lokalima. Situacija sa korona virusom je doprinela nižim cenama izdavanja pa su ulaganja u kupovinu lokala kao investiciju takođe oslabila, jer ono sto je bitno je broj godina za koji se investicija vrati, a sa niskim cenama izdavanja to je na nivou neisplativosti. Takođe, biznis koji se pokreće je u startu osuđen na propast posebno ako nije vidljiv, jer su današnji kupci "razmaženi" pa ne ulaze u objekte koji im nisu usput – navode u agencijama.
Nadu daje činjenica da se neki lokali renoviraju pa se nadamo da će novi biznis naći put do većeg broja kupaca.
Inače, razliku u ceni pravi i lokacija na kojoj se određeni lokal nalazi. Primera radi, za lokal u centru za koji piše da je pogodan za kladionice traže 2.200 evra, dok za lokal u Hadži Ruvimovoj na mesečnom nivou treba izdvojiti 1.200 evra. Lokal na Salajci može da se nađe za 350 evra, dok za ulični lokal na Bulevaru oslobođenja za zakup na mesečnom nivou vlasnici traže 5.000 evra.
S druge strane, u gradu su trenutno 34 objekta koji se daju u zakup u postupku neposredne nagodbe, a koju sprovodi Gradska uprava za imovinu i imovinsko pravne poslove.
Novosađanka Ivana koja je nekada držala butik u Dunavskoj ulici, rekla nam je da ga je zatvorila pre dve godine, jer više nije mogla da izdrži razne namete.
– Nisam imala toliko kupaca, koliko su mi bili troškovi za zakup, porezi, doprinosi i još sam sve sama radila, jer nisam mogla da plaćam radnika. Jednostavno, u jednom momentu sam shvatila da su mi troškovi mnogo veći nego što mesečno zaradim i morala sam da stavim ključ u bravu. Kada sam zatvorila butik, još pola godine sam vraćala dugove. Sada se bavim sasvim drugim poslom i više nikada ne bih poželela da budem privatnica – kaže za naš portal Ivana.
I kozmetičarka Silvija kaže da je morala da zatvori lokal jer na cenu usluga nije mogla da plaća sve doprinose i poreze, a na sve to još i zakup vlasniku lokala.
– Dok sam držala salon bila sam u minusu, jer dok poplaćam sve ne ostane mi mi za pristojnu platu. Zato sam zatvorila salon i zaposlila se kod drugog – priča ova kozmetičarka.
www.mojnovisad.com/vesti/zlatno-doba-sve...QVCT_aW2NcfdFXgNUCLg
