TEMA: Privreda Novog Sada

zločin, voleo bi da ovu bandu Salford neko razbije. Desetak godina uništavaju mlekare po Vojvodini i Srbiji

Prodat "Jugodent"

Nekadašnji lider u proizvodnji stomatološke i medicinske opreme, "Jugodent", prodat je za 150 miliona dinara preduzeću "Ornament" iz Veternika.



Ova firma, koja se bavi trgovinom i uvozom keramičkih i granitnih pločica, sanitarija, kao i opreme za kupatila kupila je nekad poznati novosadski brend na Futoškom putu 10 i celokupnu imovinu "Jugodenta" po početnoj ceni, piše "Dnevnik".

Kako stoji na sajtu Agencije za privredne registre, ovlašćeni zastupnici "Ornamenta" su Siniša i Goran Bardak. Oni juče nisu bili u preduzeću, pa je ostalo nepoznato kakve poslovne planove imaju sa "Jugodentom", ali je poznato da je "Ornament" pokušavao da ranije kupi to preduzeće.

"Jugodent" se nalazi na atraktivnom mestu u gradu na površini od oko 16.000 kvadrata, od kojih je oko 12.000 izgrađenog prostora. Atraktivna lokacija i mogućnost za različite vrste biznisa privlačila je pažnju potencijalnih investitora, ali su prepreku predstavljali veliki dugovi i obaveze prema poveriocima.

Iako je procenjena vrednost "Jugodenta" oko 500 miliona dinara, ta cena nije postignuta u ranijim pokušajima prodaje, pa je prodaja "Jugodenta" više puta bila neuspešna. Preduzeće je otišlo u stečaj u junu 2009. godine, a bankrotiralo mesec dana kasnije.

Svojevremeno je "Jugodent" prodavao svoju robu na tržištima bivše SFRJ i bio strateški partner sa austrijskim "Simensom".

Nekadašnji radnik "Jugodenta" Mirko Švonja kaže da je radnicima ostao nepovezan radni staž za četiri godine i da 120 radnika neće dobiti neisplaćene plate. Sa sumom od 150 miliona dinara, kaže Švonja, bivši zaposleni neće biti namireni.

Трговина уместо фабрике

Ажурирано пре 1 час 27 минута
После куповине пословне зграде и фабричких хала „Југодента” - предузећа које се својевремено успешно бавило производњом стоматолошке и медицинске опреме, нови власник ветерничко предузеће „Орнамент” планира да започне нови бизнис.

Купац ,како је саопштено, планира да пословни простор „Југодента” реновира и да на адреси предузећа на Футошком путу 10, отвори трговину за малопродају и велепродају керамичким плочицама, гранитних и мермерних плоча, санитарија и опреме за купатила.

„Орнамент” је, да подсетимо, купио у петак прошле седмице у Агенцији за приватизацију целокупну непокретну имовину „Југодента” за 150 милиона динара. Процењена вредност фабрике у банкроту је била око пет стотина милиона динара. З. Д.

Мотоцикли чувене мађарске фабрике „Данувија” у Будимпешти ускоро ће се монтирати и продавати и у Новом Саду, где ће се најкасније за пола године, како „Дневник” сазнаје, отворити предузеће засновано на јавно-приватном партнерству.

Enlarge
По нашим сазнањима, преговори су у току, а јавни партнер била би Влада Војводине, односно ресорни покрајински секратаријат, док је за реализацију тог партнерства свакако заслужан и један од менаyера будимпештанске „Данувије”, наш човек, дипломирани инжењер, бивши студент Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду.

За сада се још разматрају могуће локације за монтажне погоне и продавницу познатих мађарских мотоцикала с дугом и лепом репутацијом међу моторашима, али се највише спомиње да би то могло бити на Футошком путу, код фабрика „Југоалат” и „Југодент”. Наиме, то би било изузетно атрактивно и функционално место јер велики паркинг и подужи коловозни рукавац изван главне саобраћајнице омогућавају да потенцијални купци мотора одмах испред продавнице и испробају одабрану машину.

Долазак „Данувије” у Нови Сад донео би и отварање нових радних места, што је у овом тренутку значајан допринос буђењу привреде града и Покрајине. Како „Дневник” сазнаје, реално је да у будућем погону монтаже мотоцикла посао добије 21 радник, углавном машинских струка, од занатлија до дипломираних инжењера.

Имајући на уму чисту економску, привредну и тржишну логику, та привредна прича несумњиво ће, наравно ако се реализује, бити на добробит обема странама које желе да отворе „Данувијин” погон за монтажу и продавницу у Новом Саду. Осим отварања нових радних места, што ће донети економску сигурност запосленима и њиховим породицама, Новосађани (који су одвајкада заљубљеници у двоточкаше, како бицикле, тако и мотоцикле), али и сви остали потенцијални купци, добиће прилику да им познати бренд буде надохват руке. А, с обзиром на истањене буђеларе, многи ће вероватно лакше издвојити новац за куповину мотора него аутомобила.

Подсећамо да у Будимпешти, главном граду суседне Мађарске, машинска, па и производња мотоцикала, има дугу традицију и велики углед у свету. Још почетком прошлог века фабрика коју је основао Манфред Вајс била је прави гигант и производила све, од шиваће игле до авиона, а први модел мотоцикла ту је направљен још 1929. Била је то копија БМЊ-а, да би наредних година успешно производила оригиналне двоточкаши с моторним погоном. Неки модели, попут „чепела” и „паноније” с почетка шездесетих година, били су веома тражени и продавани у целом свету. Освојена је и прозводња одговарајућих приколица за велике мотоцикле, па мопеди... А од 1955. године производња „чепела” од 125 кубика пресељена је у фабрику „Данувија”, где је годину дана касније произведен и десетхиљадити модел „Данувија-Чепел” мотоцикла.

Део приче о мађарским мотоциклима је и то да је јапанска „Јамаха” 1974. преговарала с фабриком „Чепел” о евентуалном улагању у 40.000 квадратних метара те фабрике с очекиваном производњом од 50.000 мотоцикала, од чега би се 70 одсто извозило. Но, тадашње руководство то није прихватило. Последња нада је била у покушају производње електроскутера 1974. Направљено је неколико прототипова, али нису смели ризиковати јер се скутери на електропогон нису производили у већим серијама дуго година. Фабрика „Данувија” један је од наследника те богате традиције.

dnevnik.rs

Постоје приче да ће ова фабрика микрочипова коју би требало да раде УАЕ бити у Новом Саду

То сам негде чуо, али се више и не сећам где, тако да може бити да лупам.
У сваком случају Нови Сад би им био најлогичнији избор.
Факултет ће свакако бити укључен у ту причу јер им је то генератор кадра, а највероватније ће и професори и остали наставни кадар са смера Е1 (Електроника, Енергетика, Телекомуникације) бити укључен у целу причу.
За остале фирме нисам баш сигуран. Ово је потпуно нова ствар овде и чисто сумњам да неко тренутно има потенцијал за ту причу, мада никад се не зна.
Наши стручњаци и фирме су већином сконцентрисани на software, а ово је скроз друга прича.

Велико је питање и шта је та "фабрика микрочипова" и шта би она производила пошто је то неки неодређен појам.
То може бити и нека класична конфекција компоненти где би им требала "ниско квалификована" радна снага да саставља (мада нема никаквог састављања јер већину ствари раде машине), контрилише и пакујуе без икаквог R&D.
Али опет може бити и нека компликованија прозводња комплекснијих склопова.

mukyz napisao/la: Slazem se da je Novi Sad najlogicniji izbor. FTN je najveci tehnicki fakultet u zemlji, zar ne? I profesori sa njega su veoma aktivni u privredi.

SSJ5 napisao/la:
Ne preterujmo.

TurboMaximus napisao/la: Proverio sam informaciju. FTN jeste najveci tehnicki fakultet u zemlji. Ali mukyz ima pravo, lose je organizovan.

SSJ5 napisao/la:

Govorili smo o konkretnim stvarima, kadru određene struke. Zbir beogradskih je veći od našeg, što je smisleno poređenje, ali i nebitno. Ne znam čemu to stalno utrkivanje.
Naglašeno je da čitava Srbija ne proizvodi dovoljno stručnjaka potrebnog profila, što je i najveća prepreka realizaciji tog projekta. Voleo bih i ja da bude u NS, ali zamotani nije pao s kruške i neće se baviti ničijim željama sem svojom, da namlati još dukata.

Само једна мала напомена, тј. молба.
Не морате цитирати онога коме одговарате ако одговарате на последњу поруку, тј поруку пре ваше.
То је корисно само ако не може да се из вашег одговора одмах разазна на коју се конкретно поруку одговара. Овако је претрпанао и тешко читљиво.


ontopic:
Постоји та прича о 1000 стручњака.
Чак је и канцеларија за дајаспору послала неки допис да опипа пулс људи који су из те бранше и раде у иностранству не би ли видела колико је људи спремно да се врати.