Dobro došli, Gost
Korisničko ime: Lozinka: Zapamti me

TEMA: Kulturna dobra - Novi Sad

Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 30 nov 2010 03:44 #31

  • Nixivoje
  • Nixivoje's Avatar
  • Van mreže
  • Facebook Admin
  • OWNER OF NSUZIVO.RS
  • Poruka: 3767
  • Primljenih Zahvalnica: 2223
  • Karma: 112
Ne znam da li je ovo bilo,ali ovo je sigurno jedna od najlepsih zgrada u centru

KOMPLEKS "SVOJINA"




Једна је од првих двоспратница у граду, изграђена нешто пре 1830. године. Власник објекта била је Српска православна црква, па је вероватно због тога позната под називом Својина. У овој монументалној згради деловали су први Градски одбор и Окружни суд. Припада групи старијих објеката у којима је, и по-ред каснијих измена, сачуван оригинални распоред просторија и типичне сводне конструкције из времена класицизма. Мада зграда није била угрожена током Буне, ипак је 1850. сачињен план за обнову првог и другог спрата, који је потписао зидарски мајстор Андреас Ханер. У некој од обнова, вероватно крајем XIX века, зграда је на широкој уличној фасади са четрнаест вертика-ла отвора, добила нову наглашену декорацију у стилу историз-ма. Над прозорима су троугаони фронтони са биљем, волутама и композитним конзолама, док су на кровном надзитку лезене и флорални фризови. Најупечатљивија је висока полукружна ати-ка декорисана картушом и шкољком.
На средини пространог дворишта, 1901. године изграђен је објекат у коме ће бити отворен фотографски атеље, а касније и први новосадски биоскоп Корзо. Аутор пројекта овог слобод-ностојећег објекта, издужене правоугаоне основе, је градитељ Антон Тикмајер.
Трећи објекат, на истој парцели, је кућа у Улици Илије Огњановића 22. Подигнута је крајем XIX века на доњем рубу парцеле, ка тадашњем великом језеру (данас простор Дунавског парка) што је условило нетипичано високо подигнут подрум, засведен полуоблицом, а самим тим и високо приземље. Због ових спе-цифичних архитектонских вредности, ова кућа је значајна за проучавање историје урбанизма града.
Poslednja izmena: 30 nov 2010 03:45 od Nixivoje.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 30 nov 2010 04:46 #32

  • kabacum
  • kabacum's Avatar
  • Van mreže
  • Majstor
  • Imperare sibi maximum imperium est
  • Poruka: 196
  • Primljenih Zahvalnica: 74
  • Karma: 3
Kako se odvija obnova Uciteljskog doma i Adamoviceve palate??



Poslednja izmena: 30 nov 2010 05:02 od kabacum.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 02 dec 2010 21:22 #33

  • kabacum
  • kabacum's Avatar
  • Van mreže
  • Majstor
  • Imperare sibi maximum imperium est
  • Poruka: 196
  • Primljenih Zahvalnica: 74
  • Karma: 3
СПОМЕНИК СВЕТОЗАРУ МИЛЕТИЋУ


Нови Сад, Трг слободе
Споменик културе од великог значаја - 1949/1991



Одлука о подизању споменика Светозару Милетићу (1826-1901),
најзначајнијем вођи Српског народа у Хабзбуршкој монархији, посланику, адвокату и градоначелнику Новог Сада, донета је 1926. године приликом обележавања стогодишњице његовог рођења.
Иван Мештровић, вајар светског реномеа, уговорени посао завршио је августа 1939. у свом загребачком атељеу. Током септембра трајали су радови изградње постамента и постављања фигуре, које је у завршној фази надзирао сам аутор. У до тада незабележеној свечаној атмосфери у граду, у присуству многобројних гостију, споменик је 1. октобра 1939. године открио председник владе Краљевине Југославије.
Милетићева фигура изведена је у натприродној величини (5м) на мермерном постаменту облика квадера (2м). У слављеничким данима истицано е да укупна тежина споменика износи тридесет тона, као и то да Милетић у бурном говорничком ставу, са усковитланим огртачем и уздигнутом десном руком, имболизује ширину и замах националне снаге свога времена. Реалистичном монументалношћу фигуре, снажног и одлучногпокрета, уздигнуте главе, експресионистички обликованим партијама, аутор је ликовним језиком, савременицима али и онима који долазе, пренео непоколебљивост политичког програма представљене личности.
Споменик је био уклоњен за време Другог светског рата, али је већ 1944. године враћен на своје место. На нови постамент вајар Павле Радовановић уклесао је, 1951. године, текст: „Светозар Милетић 1826 – 1901. рад Ивана Мештровића 1939".
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 02 dec 2010 21:25 #34

  • kabacum
  • kabacum's Avatar
  • Van mreže
  • Majstor
  • Imperare sibi maximum imperium est
  • Poruka: 196
  • Primljenih Zahvalnica: 74
  • Karma: 3
ГАЛЕРИЈА МАТИЦЕ СРПСКЕ
Нови Сад, Трг галерија 1
Споменик културе - 1992.



Зграда је подигнута за Новосадску продуктну берзу 1926. године по пројекту архитекте Лазара Дунђерског. У периоду Другог светског рада и непосредно после њега користили су је мађарска тајна полиција и Управа државне безбедности. По пројекту арх. Ивана Здравковића и његових сарадника, 1956. извршена је адаптација зграде за збирку Галерије Матице српске која броји преко 3.000 уметничких дела. Тада су изведене потребне конструктивне и функционалне промене у односу на првобитно стање и намену која је прилагођена музеолошким принципима.
Основа зграде је правоугаона са подрумом, приземљем и три спрата. Улаз у објекат је репрезентативан, са широким степеништем и четири велика пиластра правоугаоног пресека који "придржавају" пространи балкон са оградом од балустера. На фасадама влада строги распоред отвора: прозори у правилном вертикалном ритму, јонски пиластри између њих на првом и другом спрату, при угловима једва видљиви плитки ризалити а у приземљу, као контраст, малтерска оплата обрађена хоризонтално изведеним фугама. Дограђени трећи спрат (поткровље), мало је повучен и покривен четворосливним кровом од етернита.
Из великог хола у приземљу улази се у свечану изложбену салу, на десној страни је формирано неколико мањих оделења за сликарска дела, а на левој су смештене службене просторије и свечани салон. Цео први и други спрат користи се за сталну поставку икона, слика и скулптура, док су на трећем, надограђеном, канцеларије, конзерваторске радионице и депо Галерије. Пројектована и изведена у међуратном периоду ова зграда, уздржаног декоративног система и складних пропорција, носи стилске одлике академизма.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 02 dec 2010 21:28 #35

  • kabacum
  • kabacum's Avatar
  • Van mreže
  • Majstor
  • Imperare sibi maximum imperium est
  • Poruka: 196
  • Primljenih Zahvalnica: 74
  • Karma: 3
ГИМНАЗИЈА „ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ"

Нови Сад, Улица златне греде 4
Споменик културе од великог значаја - 1981/1991.



Зграда Гимназије, налази се у залеђу Саборне цркве и Епископског двора. Саграђена је 1900. године, по пројекту архитекте Владимира Николића, на месту старије зграде Прве православне гимназије из 1781. године. Основни капитал за градњу (100.000 форинти) безбедио је добротвор Милош Бајић, чије име је било у запису над средиштем главне фасаде: „Барон Милош Бајић српском народу".
Овај просветни и историјско-архитектонски значајан спратни објекат одликује развучена основа у облику слова П, са два краћа крила и два пространа дворишта, а пројектован је у стилу зрелог историзма. Главна фасада, постављена ка истоку, рашчлањена је са три ризалита који су надвишени куполама. На централном ризалиту је свечани улаз са троугаоним забатом, а изнад су три, својим димензијама доминантна, полукружна прозора свечане сале. Над кровним венцем је атика, декорисана фризом гирланди и фигура богиње Атине, рад новосадског вајара Јулија Анике.
Ентеријер грађевине који чине: улазни хол, монументално степениште, дугачки ходници, бројни кабинети и учионице, прилагођен је намени тадашње просветне установе. Лепотом и богатством штуко декорације истиче се свечана сала. На њеним зидовима су и наменски пројектоване нише (висина око 3 м) са портретима Саве Вуковића и Милоша Бајића, као и св. Саве, који је деценијама био измештен у манастир Ковиљ. Конзерваторски радови вршени су у више наврата, као и 1984-85, 2003, 2005-2006. године.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 02 dec 2010 21:30 #36

  • kabacum
  • kabacum's Avatar
  • Van mreže
  • Majstor
  • Imperare sibi maximum imperium est
  • Poruka: 196
  • Primljenih Zahvalnica: 74
  • Karma: 3
ГРАДСКА КУЋА – МАГИСТРАТ

Нови Сад, Трг слободе 1
Споменик културе - 1997.



Први Магистрат у Новом Саду установљен је 1. фебруара 1748. године када је град добио статус слободне краљевске вароши. После више пресељавања, у периоду од скоро једног и по века, новосадска управа и администрација прву зграду добија тек у последњој деценији XIX века. Грађена је у стилу историзма од 1892. до 1894. године, по пројекту новосадског градитеља Георга Молнара.
Градска кућа је двоспратни, репрезентативно конципиран, објекат, главном фасадом постављен ка централном градском тргу. У реализацији изградње учествовала су позната имена: градитељи Карл Лерер и Јожеф Цоцек, вајари - гипсари Јулије Аника и Јохан Кистнер, док је сликане композиције у свечаној сали извео Павле Ружичка 1911. године. Основа је трапезоидна са енетријером функционално решеним у складу са наменом објекта. При дну улазног хола смештено је степениште које води до првог спрата у чијем средишту је репрезентативна свечана сала. У крилима су просторије у низу са дугачким ходницима постављеним уз дворишне зидове крила.
Главна фасада има веома истакнут централни део, са аркадом у приземљу, пет оса прозора на спратовима, који су по принципу „колосалног реда" спојени полустубовима. Над овим делом је мансардни кров и торањ са кружним балконом и лантерном. Такође, над свим угловима објекта, који су истакнути плитким ризалитима и женским алегориским фигурама у пуној пластици, су ниже четвороделне куполе. Отвори приземља и првог спрата су полукружни, али су они на свечаној сали знатнијих димензија. Прозори другог спрата су нижи и архитравно завршени. Зидно платно је малтерисано, плитко фуговано, а угаоне вертикале потенциране су квадерима у имитацији рустике. Радови на обнови фасада и свечане сале изведени су почетком деведесетих година XX века, а потом и 2002. године.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 20 dec 2010 19:40 #37

  • kabacum
  • kabacum's Avatar
  • Van mreže
  • Majstor
  • Imperare sibi maximum imperium est
  • Poruka: 196
  • Primljenih Zahvalnica: 74
  • Karma: 3
Bili smo ovde i pre 70 vekova



Arheološki tim Zavoda za zaštitu spomenika kulture završio je iskopavanja na delu lokaliteta na Sajlovu preko kojeg će preći nova deonica Bulevara Evropa.

Iskopan je veliki deo pokretnih i nepokretanih dobara koja dokazuju kontinuirano naseljavanje ovog prostora unazad 7.000 godina. Ipak, tu poslu arheologa nije kraj.
- Završili smo deo poslova po ugovoru, sada ostaje da se sve dokumentuje i analizira, što je obiman posao. Takođe, s obzirom da se arheološki lokalitet na Sajlovu prostire na 10 hektara, naši će arheolozi i naredna dva meseca raditi na terenu – rekao je za “Dnevnik” direkotor Zavoda Milan Đeran.
Pronađena pokretna dobra će, kako objašnjava Ćeran, nakon obrade i konzervacije biti predata Muzeju grada, u kojem će ona biti i predstavljena javnosti.
Lokalitet na Sajlovu lociran je na staroj, visokoj obali Dunava, a planirana saobraćajnica preseca lokalitet i staru obalu u zoni između Novog groblja i Rumenačkog puta. Na tom su potesu pronađeni ostaci kuća karakterističnih za ovo područje, delovi izgorelih stambenih objekata, ulomci kućne grnčarije, nekropole, delovi radioničkog materijala, kamenog i koštanog alata, žrvnja i koštani ostaci domaćih životinja. Preliminarno datovanje iskopanih nalaza na terenu seže od praistorije, od vremena neolita i najstarijih zemljoradnika koji su živeli na ovom prostoru pre 7.000 godina, preko naselja iz kasnoantičkog i potom srednjovekovnog perioda.
S obzirom na to da su ova istraživanja rađena po svetskim standardima, postavljanjem arheološkog kampa s odličnom organizacijom, nameće se pitanje, u skladu s tim standardima, hoće li ovakvo nalazište dobiti tretman kakav zaslužuje. Sajlovo bi moglo da postane turistička atrakcija, kada bi se izgradio arheološki park u kojem bi mogla da budu pokazana i sva značajna nepokretna dobra.
Propušteno je da se zbog nedostatka novca, slična stvar učini na Petrovaradinskoj tvrđavi kada je 2002. godine pronađen neandertalac. Ovaj vredni nalaz ostao je i dalje duboko u zemlji. Slična situacija desila se i 2007. godine prilikom arheoloških istraživanja u Katoličkoj porti.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 22 mar 2011 00:32 #38

  • mukyz
  • mukyz's Avatar
  • Van mreže
  • Administrator
  • the grand master
  • Poruka: 1268
  • Primljenih Zahvalnica: 631
  • Karma: 63
izasao tekst u blicu o najstarijoj gradjevini u gradu, ali mislim da im se potkrala mala greska. Nije rec o najstarijoj gradjevini, vec o prvoj visespratnici u Novom sadu
Kuća „Kod belog lava“ se urušava

Žarko Bogosavljević | 21. 03. 2011. - 00:02h | Foto: A. Kamasi | Komentara: 10
NOVI SAD - Nebriga o očuvanju graditeljskog i kulturnog nasleđa u Novom Sadu dovela je do toga da potpuno neprimetno prođe činjenica da se navršilo 290 godina od izgradnje najstarije novosadske barokne zgrade - kuće „Kod belog lava”. Većina Novosađana danas ne zna naziv najjstarije kuće u gradu, na uglu ulica Zmaj Jovine i Dunavske, niti iz kojeg perioda ona potiče. S druge strane, lokalna vlast se ne izjašnjava kako planira da sačuva ovaj vredan kulturno-istorijski spomenik i istakne autentične elemente zgrade.





Barokna kuća „Kod belog lava” u Ulici Zmaj Jovinoj 28 sagrađena je 1720. godine, kada je Novi Sad bio malo naselje u podnožju Petrovaradinske tvrđave. Kako je u to vreme u gradu bilo malo zgrada koje imaju sprat, ona je bila vrlo reprezentativna i pokazivala da je vlasnik uspešeni trgovac. Mada se za godinu gradnje kuće „Kod belog lava” uzima 1720. godina, postoje pretpostavke da je zgrada zapravo starija nekoliko godina, a sa sigurnošću je utvrđeno da je prvi vlasnik bio sapundžija Stojan Maslak. Kuća je dobila naziv „Kod belog lava” još kada je izgrađena jer je u to doba postojao običaj da se značajnim objektima daju imena.


Dom prosvetitelja
Kada je kuću „Kod belog lava” kupio književnik i štampar Emanuel Janković, u njoj je otvorio prvu štampariju, o čemu svedoči i ploča na fasadi zgrade, postavljena pre nekoliko godina.
Posle smrti Maslaka, kažu istoričari, zgrada je promenila više vlasnika. U 19. veku uglavnom je bila u vlasništvu mitropolita Stratimirovića, a onda je prešla u vlasništvo veleposednika Lazara Dunđerskog. Nakon Drugog svetskog rata kuća je nacionalizovana, pa je danas kao poslovni objekat u većinskom vlasništvu grada i Javnog preduzeća „Poslovni prostor”.

Kuća „Kod belog lava” je, kako su zabežili zaštitari, vredan spomenik iz doba baroka jer je, između ostalog, među malobrojnim objektima koji su s manjim oštećenjima preživeli bombardovanje 1849. godine. Posebnu zanimljivost zgrade predstavlja bunar uzidan u zid, kao jedinstveni primer u arhtekturi grada, pri čemu je to i najstariji sačuvani bunar. Taj bunar, međutim, već dugo nije u funkciji, a godinama je zaštićen gvozdenom pregradom jer su nesavesni Novosađani u njega ubacivali smeće.

Iako je kuća očuvana 291 godinu, autorka knjige „Novi Sad od kuće do kuće” Donka Stančić navodi da je dosta toga devastirano.

- Najstarija kuća u Novom Sadu danas se nalazi u veoma problematičnom stanju. Jedan uzrok tome je njena nedopustiva zapuštenost, a drugi, još veći, predstavljaju novi investitori koji je preko noći „obnavljaju”. Tako su proširili otvore nekadašnjih dućana, porušili pomoćno spratno krilo, drveni most i monumentalnu kapiju koji su bili sačuvani na dnu dvorišta, a jedan od poslednjih „inovativnih” zahvata bio je kada su uništili glavno drveno stepenište i zamenili ga novim s oplatom od keramičkih pločica - navodi Donka Stančić.

Kuća danas sa spoljne strane izgleda i dalje očuvano zbog toga što je pre nekoliko godina grad platio uređenje fasade, ali već prolaskom u pasaž vide se oštećenja na fasadi i krovu.

U kući „Kod belog lava” nalazi se nekoliko lokala i prodavnica i zbog njih je znatno promenjen enterijer. Zaposleni uglavnom znaju da rade u prostorima nastarije kuće u gradu, ali gotovo niko od njih ne zna kako se ona zove i koje godine je sagrađena. Oni kažu da se vidi da je kuća stara i smatraju, poput većine Novosađana, da bi grad trebalo dodatno da je uredi i postavi tablu s informacijom o godini izgradnje, kako bi se očuvao centar grada i stare građevine na toj lokaciji.

U lokalnoj vlasti za sada nema informacija na koji način će biti sačuvana kuća „Kod belog lava” kako bi trajala još nekoliko vekova. Uznemiravajuće je to što grad godinama ništa nije preduzimao da se očuvaju kuće-trščare, koje su takođe među nastarijima u gradu, pa su se neke na kraju urušile. U međuvremenu, nije bilo ni pokušaja da se spreči izgradnja modernog tržnog centra „Lupus”, odmah pored kuće „Kod belog lava”.
NSBuild
Poslednja izmena: 22 mar 2011 00:33 od mukyz.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 28 mar 2011 20:20 #39

  • mukyz
  • mukyz's Avatar
  • Van mreže
  • Administrator
  • the grand master
  • Poruka: 1268
  • Primljenih Zahvalnica: 631
  • Karma: 63
radio 021
Uskoro muzej Mileve Marić

Muzej Mileve Marić će biti otvoren čim Grad nađe drugi smeštaj za porodicu Kecman, koja živi u kući u Kisačkoj 20.
Vlasnik kuće Bernard Cezar Ajnštajn, koji je nedavno preminuo, prepisao je kuću Gradu, uz ugovornu obavezu da novosadski čelnici pronađu alternativni smeštaj za porodicu koja tu živi, piše Blic.
Opšti utisak je da sve ide sporo, jer je već prošlo tri godine od kako je sada preminuli naslednik Ajnšajnovih izrazio želju da gradu Novom Sadu pokloni deo kuće u Kisačkoj kako bi se sačuvala uspomena na period kada su ovde živeli Mileva i Albert Ajnštajn, ništa se nije promenilo. Kuća se i dalje urušava, spomen table i dalje nema kod ulaznih vrata.
Život Mileve Marić sa Ajnštajnom bio težak, jedno dete im je umrlo od šarlaha a slavni naučnik ju je posle nekoliko godina ostavio zbog svoje rođake Elze Lovental koja mu je kasnije postala žena. Razvela se od Ajnštajna 1919. godine, na osnovu čega je dobila pravo na novac od njegove Nobelove nagrade.
Pre nego što Zavod za izgradnju grada dođe do poseda u Kisačkoj, saglasnost za prenošenje imovine treba da potpišu i šest Ajnštajnovih rođaka koji žive u raznim delovima sveta. (M.S.)
NSBuild
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 23 maj 2011 09:37 #40

  • Otis Driftwood
  • Otis Driftwood's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 2499
  • Primljenih Zahvalnica: 1270
  • Karma: 79
Listen, you Malibu middle class Barbie piece of shit, I'm tryin' to work here. Work? You ever work? Yeah, I'll bet you have. Scoopin' ice cream to your shit-heel friends on summer break. Well I ain't talkin' about no goddamn white socks with Mickey Mouse on one side and Donald Duck on the other. I...
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 25 maj 2011 09:36 #41

  • Otis Driftwood
  • Otis Driftwood's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 2499
  • Primljenih Zahvalnica: 1270
  • Karma: 79
Uskoro obnova Eđšega

Јavno preduzeće "Poslovni prostor" obratilo se gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture sa zahtevom za izradu uslova i mera tehničke zaštite za rekonstrukciju zgrade stare streljane - Eđšega koja se nalazi u Ulici Antona Čehova 4.
Predmet i predračun potrebnih arhitektonsko - građevinskih radova na pomenutom objektu upravo su u fazi izrade u Zavodu za zaštitu spomenika kulture a za realizaciju radova na Eđšegu grad je već izdvojio novac iz budžeta, piše Dnevnik.

www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Uskoro-obnova-Edsega.html
Listen, you Malibu middle class Barbie piece of shit, I'm tryin' to work here. Work? You ever work? Yeah, I'll bet you have. Scoopin' ice cream to your shit-heel friends on summer break. Well I ain't talkin' about no goddamn white socks with Mickey Mouse on one side and Donald Duck on the other. I...
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Pripadnik

Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 25 maj 2011 11:07 #42

  • ranko su ns
  • ranko su ns's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 5310
  • Primljenih Zahvalnica: 7693
  • Karma: 256
kad već rade bilo bi dobro da sruše onu kuću u Dože Đerđa i povežu Gogoljevu i A. Čehova. Ionako je to u urb planu.
KO HOĆE NAĐE NAČIN, KO NEĆE NAĐE OPRAVDANJE
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 31 maj 2011 10:59 #43

  • Dukelander
  • Dukelander's Avatar
  • Na mreži
  • Administrator
  • Poruka: 3783
  • Primljenih Zahvalnica: 4662
  • Karma: 226
Evo, i ova priča se povlači po lokalnim sredstvima javnog informisanja već godinama.
Izvor: Radio 021


FOTO: Šta će biti sa starim trščarama?



I dalje nije poznato kakva će biti sudbina kuća od trske koje se nalaze na Rotkvariji, jer na današnjem okruglom stolu u dvorištu kuće u Kraljevića Marka gradski čelnici nisu doneli nikakvu jasnu strategiju.





Kako izgleda živeti u spomeniku kulture? Prva pomisao bila bi luksuzan život u sređenom zdanju, ali realnost sugrađana koji žive u starinskim trščarama je malo drugačija. Kako za 021 kaže vlasnik jedne od ovih kuća Gavra Moljac, grad mora brzo da reaguje, jer je život u ovim oronulim kućama postao nemoguć.
"Moja porodica, još od mog čukundede, ovde živi preko dvesta godina. Od silne zaštite mog doma kao spomenika kulture, kuće su pale. Mi živimo u potpuno neljudskim uslovima, a zamislite, još 2008. sam dobio rešenje da je moja kuća srušena i da ja tu ne smem da stanujem?", navodi ovaj Novosađanin.




Predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović kaže da je zaštita ovih spomenika novosadske prošlosti prioritet, ali da se i dalje ne zna šta će sa kućama od trske konkretno biti urađeno. "Prosto, ima previše institucija koje su nadležne oko ovog pitanja. Postoji volja da se ovo pitanje reši, možemo reći i da postoji saglasnost da se to treba zaštititi, ali se još uvek ništa nije uradilo kako bi se strategija sprovela u delo", kaže Jovanović.
Ni direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Milan Ćeran nije znao da precizira sudbinu trščara, niti kada će konkretni potezi biti učinjeni. Prema njegovim rečima, projekat zaštite ovih starinskih kuća je spreman, ali njegova institucija nije ta koja treba da obezbedi novac i započne konzervaciju trščara.
"Datum kada će ovaj problem biti rešen ne mogu da preciziram, jer to nije u našoj nadležnosti. Projekat za zaštitu je odavno urađen i nalazi se u Zavodu, ali sredstva i način imovinsko-pravnih rešavanja je na nivou nekih drugih institucija", kaže Ćeran.




Kako za 021 kaže poznati novosadski arhitekta Miroslav Krstonošić, ideja o pretvaranju ovog prostora u etno kuću predstavlja zamazivanje očiju, jer je u pitanju investicija koja je u potpunosti neisplativa i neatraktivna za turiste. "Šta to turisti ovde imaju da vide? Pa puna je Mađarska ovakvih kuća. Uložili bismo puno novca, a prave koristi nikad neće biti. Možda bi neko ovde snimio neki film, i to bi u principu bilo sve", kaže Krstonošić.
Prema njegovim rečima, bolje bi bilo da gradska vlast deluje konkretno i da ovaj prostor prilagodi nečemu drugom, a vlasnicima kuće omogući dostojanstven život u kući za koju neće brinuti da li će im se srušiti na glavu.
"Moj skromni predlog je da se ovo sve poravna, raspiše konkurs i učini nešto za socijalnu dobrobit ovog grada. Ukoliko bi se išlo na održavanje, takva strategija prosto neće dati ekonomski odgovor opravdanosti takve investicije. Ljudi ovde ne mogu da žive, a ovo ne može biti etno-park iz malog miliona razloga", smatra Krstonošić.


Tri trščare u Kraljevića Marka dobile su status spomenika kulture još 1989. godine, a na jednoj od ovih kuća se u februaru obrušio krov. Starih kuća ovog tipa preostalo je svega nekoliko u Novom Sadu i okolini Zrenjanina. (Miodrag Sovilj)
‎"IF we cannot provide the great cities and the great suburbs with some kind of poetry, they will simply go on breeding these broken fanaticisms that make women wave sabres and men found insane religions."
~GKC: Illustrated London News, October 7, 1905.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: SZPDNEVEN

Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 02 jul 2011 18:04 #44

  • limanac
  • limanac's Avatar
  • Van mreže
  • Administrator
  • Poruka: 4584
  • Primljenih Zahvalnica: 4664
  • Karma: 152
Očišćen dvorac Eđšeg

Radovi na detaljnom čišćenju unutrašnjosti i okoline dvorca Eđšeg privode se kraju.

Smeće sa ovog lokaliteta uklanja JKP Čistoća, a u akciji su učestvovali i članovi Košarkaškog kluba Veternik koji su korisnici sportskog terena. S obzirom na činjenicu da objekat nije pristupačan za radne mašine smeće je sakupljano ručno. Ista lokacija detaljno je očišćena pre samo dva meseca kada je sakupljeno oko 40 kubika različitog otpada, ali su neodgovorni sugrađani za kratko vreme ponovo od dvorca napravili smetlište.

enovisad.rs/content/view/6312/110/lang,serbian/
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 06 okt 2011 19:40 #45

  • neusatz!
  • neusatz!'s Avatar
  • Van mreže
  • Arhitekta
  • Poruka: 582
  • Primljenih Zahvalnica: 725
  • Karma: 11
Kad smo kod kulturnih dobara Novog Sada svima koji vole ovaj grad od srca bih preporučio knjigu Donke Stančić Novi Sad od kuće do kuće. Kao što naslov kaže - knjiga koja vas vodi kroz Novi Sad, od kuće do kuće. Za svaku kuću možete saznati ko ju je i kada sazidao (ukoliko je poznato), zbog čega je ona značajna i zanimljiva, itd, a tu su i odgovarajuće fotke. Iskreno, nrzi me da skeniram nslovnu, a čudi me da na netu nigde nema slike ove knjige, no izašla je 2005.izdavač je zavod za zaštitu spomenika kulture Novi Sad, tako da je verovatno još uvek dostupna u knjižarama. U svakom slučaju vredi ponoviti da je krajnje preporučljivo imati je i redovno konsultovati :)
Dobrodošlica na SSC forumu:

You have been banned for the following reason:
No reason was specified.

Date the ban will be lifted: Never
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 06 okt 2011 20:30 #46

  • ranko su ns
  • ranko su ns's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 5310
  • Primljenih Zahvalnica: 7693
  • Karma: 256
ova na Podbari trščara sređena


KO HOĆE NAĐE NAČIN, KO NEĆE NAĐE OPRAVDANJE
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: mukyz, kabacum, limanac

Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 19 okt 2011 12:09 #47

  • kasko
  • kasko's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 3587
  • Primljenih Zahvalnica: 7331
  • Karma: 99
Nasao sam sliku novog spomenika Lazi Kosticu. Da li to spada ovde?

www.flickr.com/photos/neotalax/6259112944/
Poslednja izmena: 19 okt 2011 12:10 od kasko.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 19 okt 2011 12:46 #48

  • limanac
  • limanac's Avatar
  • Van mreže
  • Administrator
  • Poruka: 4584
  • Primljenih Zahvalnica: 4664
  • Karma: 152
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 22 nov 2011 19:50 #49

  • limanac
  • limanac's Avatar
  • Van mreže
  • Administrator
  • Poruka: 4584
  • Primljenih Zahvalnica: 4664
  • Karma: 152
Када ће кућа у којој је живела Милева Марић Ајнштајн постати музеј?

www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/kada...ti-muzej_285542.html
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Kulturna dobra - Novi Sad 29 nov 2011 21:24 #50

  • limanac
  • limanac's Avatar
  • Van mreže
  • Administrator
  • Poruka: 4584
  • Primljenih Zahvalnica: 4664
  • Karma: 152
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
U pogonu je Kunena Forum

O nama

Postavljanjem NSBuild foruma na mrežu 11. decembra 2010. godine, građani dobijaju nezavisnu platformu za razmenu najaktuelnijih vesti, informacija i foto-materijala, a prevashodno u vezi sa praćenjem izgradnje, infrastrukturnim projektima i investicijama na teritoriji Novog Sada.

S početka okupivši dvadesetak entuzijasta, posvećeno radeći na strasti i ideji koja nas je ujedinila, dobijamo pažnju sve većeg broja građana koji nastavljaju da obogaćuju platformu. Tokom godina privlačimo pažnju medija i gradskih službi, te smo danas zvanično prisutni na značajnijim dešavanjima i gradilištima radi prenosa ekskluzivnih snimaka i informacija.

Pročitajte više

Udruženje

Udruženje "Novosadska Gradilišta"

Možete nas kontaktirati preko kontakt forme ili na email office@nsbuild.rs

Posetite nas i na društvenim mrežama.

Posetite našu facebook stranicu Posetite naš profil na instagramu Posetite naš profil na twitteru