TEMA: Kulturna dobra - Novi Sad

КУЋА У КИСАЧКОЈ 20 СПОМЕН МУЗЕЈ? Ништа без Ајнштајнових наследника

Адвокат Бернарда Ајнштајна Рајко Марић више пута се писменим путем обраћао наследницима, а почетком године је и у име Града послато званично писмо на језицима земаља у којима живе наследници



Када ће кућа у Кисачкој улици број 20, где је у периоду од 1907. до 1910. године боравио славни научни пар Милева Марић Ајнштајн и Алберт Ајнштајн, постати Спомен музеј, још увек није познато. Ову идеју кочи чињеница да су наследници Ајнштајнових раштркани по целом свету и да је тешко ступити у контакт с њима.

Иако је пре две године требало да постане огранак Музеја града, реализацију идеје пролонгирала је смрт наследника славног брачног пара, њиховог унука Бернарда Цезара Ајнштајна. Наиме, када је покојни Бернард Цезар Ајнштајн посетио Нови Сад 2008. године изразио је јавно да жели кућу да поклони Граду, уз два услова. Први је да се на том месту формира спомен соба, како би се сачувала успомена на период када су ту живели Милева и Алберт, а други да се стамбено збрине породица Кецман, која ту станује већ педесетак година и има станарско право. Међутим, како би постала спомен музеј, неопходно је да се и преосталих шест Ајнштајнових наследника сагласе са последњом жељом унука познатог пара.
Адвокат Бернарда Ајнштајна Рајко Марић више пута се писменим путем обраћао наследницима, а почетком године је и у име Града послато званично писмо на језицима земаља у којима живе наследници, како би се разјасниле све сумње и недоумице.
- Наследницима, који живе у Америци, Француској и Швајцарској, упутили смо сву неопходну документацију, фотграфије и изводе из катастра и још увек чекамо њихове одговоре и сагласност - казао је за наш лист адвокат унука славног пара Марић.
Како је раније речено, породици која живи у поменутој кући и која за то има станарско право, Град Нови Сад би у замену за уступање објекта у Кисачкој улици обезбедио потребне станове.
Иако је пре седам година стављена под заштуту као споменик културе, о кући у Кисачкој 20 брину једино, али и скромно, њени станари.
О боравку славног пара у овој новосадској улици сведочи само мермерна плоча са њиховим ликовима, али постављена на кафани „Бела лађа“, која се налази преко пута, на броју 21. На табли пише: „У овој кући, Алберт Ајнштајн и Милева Марић проводили су слободно време са својим пријатељима, свирајући омиљене инструменте виолину и клавир“.
И. Драгић

Sneg dokusurio kulturno blago

Od trideset trščara, koliko ih je bilo krajem prošlog veka, danas postoji samo pet u Ulici Kraljevića Marka, koje su pred urušavanjem. Trščare, proglašene za spomenik kulture, dodatno je oštetio sneg. Vlasnici tvrde da im nakon najnovijih oštećenja više nema popravki.



Nemamo gde da se preselimo. Trščara nam je jedini dom. Nakon snega, plafoni prostorija koje smo osposobili za stanovanje su nakvašeni. Pre četiri godine građevinski inspektori su uputili rešenje u kojem navode da kuća nije za stanovanje i da bi svakog momenta mogla da se uruši - objašnjava Katica Moljac, koja živi u trščari u Ulici Kraljevića Marka 26.

Od pet prostorija koje je nasledio od dede i oca, Gavra Moljac koristi dve jer su ostale neupotrebljive. Sve prostorije kuće u kojoj živi porodica Moljac tamne su i skučene. Zidovi soba su napukli. Krov prokišnjava, te se svuda unaokolo oseća miris buđi i vlage. U jednoj od prostorija koju porodica ne koristi urušen je dimnjak. Tu su položeni lavori. U njima je nakvašena zemlja koja otpada s plafona.

Vlasnici preostalih trščara kažu da im samo za rekonstrukciju krova pokrivenog trskom treba 10.000 evra. Nesuglasice u zakonu samo dodatno otežavaju situaciju. Naime, trščare su proglašene za spomenik kulture i time je zabranjeno njihovo rušenje i menjanje izvornog izgleda bez mišljenja stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

U zavodu nam je rečeno da zaposleni u toj instituciji bez odobrenja direktora ne smeju da govore za novine, a direktor je na službenom putu.

Prošle godine održan je okrugli sto na kojem je razgovarano o problemima vlasnika trščara. Na skupu je tada rečeno da treba oformiti privremeno stručno radno telo u čijem bi sastavu bili predstavnici institucija i organizacija koje se bave očuvanjem kulturnih dobara. Od tada niko više ne pominje trščare, a vlasnici strahuju da im se plafon ne obruši na glavu.

U Muzeju savremene umetnosti odma na ulazu na spratu brdo smeće

Касарна једног дана споменик културе

Касарна „Др Арчибалд Рајс” биће заштићена као споменик културе кад и ако Влада Србије прихвати предлог одлуке, на коме тренутно ради градски Завод за заштиту споменика културе.



- Мерења на бившој касарни у Футошкој улици део су техничког и фотографског снимања које се изводи ради техничке документације, неопходне за акт о утврђивању овог објекта као непокретног културног добра - објаснила је портпаролка Завода Александра Зековић.

Следећа етапа је слање предлога Републичком заводу, који га прослеђује Влади на усвајање. У градском Заводу нису могли да прецизирају кад би њихвог предлог могао да стигне на дневни ред у престоници.

Да подсетимо, статус напуштене касарне актуелизовано је лане. Активисти Иницијативе за Друштвени центар крајем 2011. ушли су у њу и ту боравили мање од месец дана. Исељени су средином јануара 2012. уз присуство војне полиције.

Средња школа „Михајло Пупин” постаје споменик културе

Завод за заштиту споменика кулгуре Града Новог Сада покренуо је поступак за утврђивање комплекса Електротехничке школе “Михајло Пупин” у Новом Саду за споменик културе. Комплекс ове средње школе налази се у Футошкој 17 и Школској 2 и у државној је својини.



Електротехничка школа “Михајло Пупин” смештана је у импозантну двоспратну зграду са пирамидалном куполом и глобусом. Сам објекат грађен је у облику ћириличног слова П, ужим крајем окренут ка улици. Остало је нејасно ко је био пројектант - помиње се познати новосадски градитељ Бела Пекло и Мишка Штробл, јер оригинални план није сачуван. Градња зграде за потребе Мађарске католичке гимназије започета је 1912.године на великој парцели, где је крајем 19.века изграђена прва Градска болница.

После Првог светског рата у згради је била смештена Државна женска учитељска школа са интернатом. Ова школа постала је 1935. године мешовита и имала је свој биоскоп, башту, воћњак и сличне садржаје. После Другог светског рата у зграду се смешта Гимназија “Моша Пијаде” и Средња економска школе. После адаптације 1983. године у зграду се уселила Средња школа електроструке “ Михајло Пупин” настала спајањем више занатски школа.

Други објекат који припада овом комплексу је зграда у Школској улици грађена је 1921/22. године за потребе ондашње Грађевинске дирекције. Одобрење за градњу потписао је лично Никола Пашић, тадашњи председник српске владе. Пројектант зграде Јуриј Николајевич Шретер држао се класичног стила градње, а извођач радова био је инжењер Константин Петрович Паризо де ла Валет.

Према Закону о културним добрима сопственици, односно корисници ових зграда ЕШ “Михајло Пупин” имају право да у року од месец дана, у писменој форми, доставе своје мишљење Заводу за заштиту културе Новог Сада. Након истека рока сматраће се да је мишљење дато, а поступак утврђивања за културно добро ће се наставити.

U Eđšegu štab odbora za evropsku prestonicu kulture

Obnovljena i do sada nekorištena streljana Eđšeg biće namenjena Organizacionom odboru inicijative za kandidaturu Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture.



Članica Gradskog veća zadužena za kulturu Milanka Brkić kaže da je Organizacioni odbor doneo odluku da uputi zahtev gradonačelniku kako bi Eđšeg bio dodeljen na korišćenje odboru, ali ne može da kaže kada će se to desiti.
- Zbog razgranate administracije procedura može da se oduži, ali je izvesno da će se to desiti - kaže Brkićeva. Ona dodaje da bi se Eđšeg koristio za aktivnosti Odbora, ali i da bi centralna dvorana bila ustupana umetnicima i organizacijama koje se bave kulturom, sve u kontekstu kandidature.
U obnovu 400 kvadrata starog zdanja u Ulici Antona Čehova iz budžeta grada uloženo je oko 55 miliona dinara, a cilj je bio da se zgradi što vernije vrati provobitni izgled s kraja devetnaestog veka.

Витраж на кући Бана Јелачића у Петроварадину

На улазу у кући Бана Јелачића у Петроварадину уграђен је витраж.

Основна идеја пројекта је да се укаже на добре примере обнове градитељског наслеђа,и да промовише витраж као стари уметнички занат.У реализацији пројекта „Отворена радионица витража“ учествовало је удружења Сценаториа. Пројекат је подржао Покрајински секретаријат за привреду,запошљавање и равноправност полова, а реализован је у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе Града Новог Сада .

Obnovljeni Eđšeg i dalje zvrji prazan

Obnovljena pre nešto više od godinu dana, stara streljana u Ulici Antona Čehova 4, poznatija kao Eđšeg, i dalje stoji prazna, a uzrok tome je, po svemu sudeći, troma administracija.



Naime, u martu je, članica Gradskog veća zadužena za kulturu Milanka Brkić najavila da će Eđšeg koristiti Organizacioni odbor za kandidaturu Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2020. godine, ali se od tada ništa nije desilo.

U obnovu Eđšega uloženo je 55 miliona dinara iz gradskog budžeta, a nakon dvadeset godina propadanja, radovi su počeli u septembru 2011. godine. Završeni su početkom leta prošle godine, a ideja je bila da se ovo zdanje koristi kao prostor za održavanje koncerata, tribina, pozorišnih predstava i različitih kulturnih događaja.
Eđšeg je 2007. godine proglašen spomenikom kulture, radove je nadgledao gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture, kako bi se zgradi vratio prvobitan izgled iz 1890. godine. Zgrada jeste vratila stari sjaj, ali obnovljenih 400 kvadrata i dalje ne služe ničemu.