TEMA: Kulturna dobra - Novi Sad

Сређују се фасада и кров куће Милеве Марић Ајнштајн




Дугоочекивана и исто толико најављивана обнова фасаде родитељске куће велике српске научнице Милеве Марић Ајнштајн у Кисачкој улици, коначно је у току.

Након два пропала покушаја лане да се пронађе извођач радова који би се ухватио у коштац са захтевним задатком да оронулу кућу стару више од стотину година рестаурира, градском Заводу за заштиту споменика културе трећи пут је успела јавна набавка и ове године тај посао поверен је новосадском предузећу „НПН градња“.

Према речима директора Завода за заштиту споменика културе града Новог Сада мр Синише Јокића, извођач радова је 26. јуна, како се то у свету грађевинарства каже, звнично уведен у посао и тамо уговорени радови увелико теку. Да их заврше, према уговору, мајстори имају времена до октобра ове године.

-Грађевинско-занатски и конзерваторско - рестаураторски радови на уличној фасади и крову куће чувене научнице Милене Марић Ајнштајн је главни задатак мајстора – каже Синиша Јокић. - Радовима су обухваћени замена оштећених елемената фасаде и крова, рестаурација и конзервација орнаментике, односно малтерске пластике, фасадне столарије, те олука и других лимени делова. У обнову је укуључен и ајнфорт простор. У том делу куће зидови се морају санирaти од влаге и окречити. Најзахтевнија је санација пода поплочаног клинкер опеком. Клинкер опеке има и на фасади. Те плоче морају пажљиво да се скину, очисте и врате назад.

Када је реч о крову, Јокић напомиње да је предвиђена комплетна замена црепа и поправка, и евентуална замена дотрајалих дрвених делова кровне конструкције уз примену водонепропусних и паропропусних фолија. На прозорима, а има их 12 на фасадном делу куће, рестаурираће се и офарбати спољна окна, док ће ајнфорт капија бити у целости рестаурирана и конзервирана. Подрумски отвори ће такође бити сређени.

Радови на овој кући део су пројекта обнове градитељског наслеђа Петроварадина и Новог Сада. Без ПДВ-а за тај посао издвојено је 8.066.000 динара. Кад и за Марићеву расписан је конкурс за извођача радова на још двема зградама и тај посао ускоро би требало да почне.
Објекат од историјског значаја

Кућу породице Марић изградио је 1907. године по пројекту архитекте Михајла Петљанског, Милош Марић, отац српске научнице Милеве Марић Ајнштајн. Висока, пространа, партерна кућа у основи у облику ћириличног слова П, једна је од сличних у уличном низу, са богато декорисаном фасадом у стилу необарока. Улично крило има два пространа стана са шест соба, док су у дворишним крилима још два стана. Ентеријер уличних станова је очуван са високим каљавим пећима. Милева је са непуних 20 година отишла из породичне куће на студије политехнике у Цирих, где је упознала будућег супруга Алберта Ајнштајна. Долазила је у Нови Сад у посету породици, а у два наврата 1905. и 1907. године и са својим познатим супругом. Савременици су је памтили као генијалну математичарку, а сачувана Ајнштајнова писма сведоче да су заједно радили на Општој теорији релативитета за коју је он 1922. године добио Нобелову награду. Као породична кућа велике српске научнице, објекат има историјски значај што је забележено на спомен плочи.

1. Stara ranzirna stanica u Novom Sadu je kao kompleks, a prema Zakonu o kulturnim dobrima ("Sl. glasnik RS" br. 71/94, 52/11 o 99/11 - dr. zakon) evidentirana kao dobro koje uziva prethodnu zastitu pod imenom "CELINA LOZIONICA SA OKRETNICOM". Prema cl. 29 istog zakona, sopstvenici i korisnici su o ovome obavesteni oglasavanjem u dnevnom listu "Dnevnik" 4. jula 2019. godine. (kopija oglasa u prilogu)
CELINA LOZIONICA SA OKRETNICOM u Novom Sadu obuhvata objekte i prostore na sledecim katastarkim parcelama br: 10619/1 deo, 10619/2. 10619/3, 10619/4, 10619/5, 10619/6, 10627, 10628, 10629, 10630, 10631, 10632, 10633, 10634, 10635, 10636, 10637, 10639, 10640, 10641, 10642, 10643, 10644, 10645, 10646, K.O. Novi Sad I
Granica zasticene okoline celine "Lozionica sa okretnicom" je itenticna granici celine (kopija situacije u prilogu)

Ukoliko se Vase pitanje odnosi konkretno na objekat Lozionice, ona je valorizovana kao objekat od posebne vrednosti u okviru zasticene celine
2. Na Vase pitanje da li postoje planovi zastite, ako nije zasticen, odgovor je da je kompleks zasticen. U ovom kontekstu, mozemo dodati pojasnjenje da je postupak evidencije dobra pod prethodnom zastitom zapravo samo pocetni korak u celokupnom procesu pravne zastite, te da je sledeci cilj Zavoda da u toku ove godine izradi konacan Elaborat, sa predlogom mera zastite i svim drugim pratecim prilozima koje ce uputiti nadleznoj ustanovi - Republickom zavodu za zastitu spomenika kultur, Beograd na dalju proceduru.
3. Prema Zakonu od kulturnim dobrim soptvenik je duzan da odrzava kulturno dobro i dobro koje uziva prethodnu zastitu i provodi utvrdjene mere zastite (cl.31) Na zalost, u visedecenijskim otezanima ekonomskim uslovima, ovaj clan Zakona je ocigledno u praksi tesko sprovodiv za "Zeleznice Srbije AD" odnosno "Srbija Kargo AD" koje je od 2015. godine vlasnik kompleksa Stare ranzirne stanice (Celine Lozionica sa okretnicom) u Novom Sadu.
Sa druge strane, delatnost Zavoda kao ustanove zastite jeste istrazivanje i evidentiranje dobara koja uzivaju prethodnu zastitu, predlaganje i utvrdjivanje kulturnih dobara, pruzanje strucne pomoci sopstvenicima i korisnicima dobara oko cuvanja i odrzavanja, kao i predlaganje i pracenje sprovodjenje mera zastite (cl. 65)
U tom smislu, zajednicka briga i saradnja svih relevantnih faktora o kulturnom nasledju jedino je moguce resenje, pa tako i za ovaj kompleks za koji ste zainteresovani.
Prema svemu gore navedenom, strucna sluzba Zavoda ce, onoga trenutka kada vlasnik, odnosno korisnik, donese odluku ili iznadje finansijsko resenje, pruziti svu strucnu pomoc u vidu:
- utvrdjivanja uslova i mera tehnicke zastite za radove na sanaciji, konzervaciji i revitalizaciji
-izrada tehnicke dokumentacije
-odrzavanja skupova za podizanje svesti o znacaju kompleksa i dr.

Danas je u Gradskoj kući u Novom Sadu, u prisustvu potpredsednice Vlade Republike Srbije i ministarke za kulturu i informisanje Maje Gojković, ministra građevine, saobraćaja i infrastrukture Tomislava Momirovića i gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, prezentovano jedno od mogućih rešenja za Ranžirnu stanicu u Novom Sadu.

Reč je o vrednoj industrijskoj baštini Grada, Pokrajine i Republike Srbije za koju je projekat uradio Studio Gustava Ajfela pre tačno 110 godina.

Idejno rešenje prezentovao je Kreativni konzorcijum koji čine: Fondacija za zaštitu kulturne i industrijske baštine iz Novog Sada, Coworking i IT korporativni akcelarator "ICT Hub" iz Beograda i Arhitektonski studio "Zabriskie".

– U 2021. koju je EU proglasila Evropskom godinom železnice, Srbiju očekuje završetak najvažanijeg infrastrukturnog projekta, nove pruge Beograd – Novi Sad, pa je ovo pravi momenat da se pokrene pitanje budućnosti depoa parnih lokomotiva na Bulevaru Evrope kao budućeg mogućeg novog community centra i pešačke zone Novog Sada. Ideju o revitalizaciji i očuvanju Ranžirne stanice u Novom Sadu podržala je i organizacija Europa Nostra – navodi se u saopštenju iz Gradske kuće.

Potpredsednica Vlade i ministarka Maja Gojković nakon prezentacije je izjavila

– Prezentacija i plan revitalizacije, rekonstrukcije i oživljavanja Ranžirne stanice koje smo danas videli, predstavljaju dobru ideju da se ovaj značajan, a još uvek neiskorišćen prostor, pretvori u mesto za kulturne i druge sadržaje za građane Novog Sada, budući da je reč o izuzetno vrednom industrijskom nasleđu. Prostor Ranžirne stanice, koji predstavlja važan i jedinstven spomenik industrijskog razvoja i vredno svedočanstvo, može po uzoru na slične lokacije u Evropi, obogatiti turističku i kulturnu ponudu Novog Sada. Zato je važno da radimo na njenom očuvanju, jer je Novom Sadu potrebno mesto za multifunkcionalni kulturni centar, muzejske i galerijske postavke, kao i za manifestacije na otvorenom za programe iz svih segmenata umetnosti – rekla je Gojković.

Ministar Tomislav Momirović je rekao sledeće:

– Sada, kada naše Železnice ulaze u novo poglavlje, sa najbržim prugama i najmodernijim vozovima u regionu i šire, moramo da se osvrnemo unazad i sačuvamo i važne delove njene istorije. Novosadska ranžirna stanica jeste nezaobilazan i vredan deo našeg industrijskog nasleđa, ali vreme je da nađe svoju namenu u modernom dobu i da ostane kao trajan spomenik i podsećanje – naveo je Momirović.

Domaćin sastanka, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je istakao da je Grad, dok su drugi sumnjičavo gledali sa strane, dokazao da može da oživi zaboravljene, neiskorišćene prostore i da ih učini korisnim za čitavu zajednicu.

– Primer za to su Svilara i Kineska četvrt, pravi kreativni centri koji su vratili sjaj objektima koji predstavljaju naše važno nasleđe. Kao Evropska prestonica kulture dobili smo priliku da rešimo pitanja koja niko do sada nije rešio i da naš grad učinimo još boljim mestom za život u kojem mladi žele da ostanu, jer im je pružena mogućnost da se razvijaju i da stvaraju. Da Novi Sad bude moderan evropski grad koji čuva svoja identitetska obeležja po kojima je jedinstven, e to je naš cilj – zaključio je Vučević, a preneo njegov kabinet.