TEMA: Turizam u Novom Sadu

sasko napisao/la:
Kako si sad ovo dobro rekao, nemam reči...

Vidi, u Novom Sadu postoje sledeći "vašari":

Festial meda (što je sjajna manifestacija, ovaj, vašar)

Festival vina

Vašar lepih stvari (ne znam tačan naziv) na prvom spratu spensa ( tu ja ne vidim ništa glupavo, ima meda,rakije, raznoradnih ručnih zanatlija, to su ljudi koje vole ono što rade i koji neguju tradiciju)

Cvetna pijaca na plato-u Spensa.

Sve su to dobre stvari za Novi Sad, a ti mnogo nemaš pojma....trebao bi malo više da zavoliš grad u kojem sad živiš.

a ti decko putuj malo pa onda mi deli savete
i glupo je porediti americke gradove sa ns tamo osim tih manifestacija ima i drugih dogadjaja dok u ns ima samo manifestacije

Вински и туристички путокази у Kарловцима

Сремски Карловци, место са највише регистрованих винарија, добило је протеклих дана такозвану винску сигнализацију. Стреластим путоказима и таблама означено је 15 винарија које су сагласне да примају туристе.



У исто време постављена је општа и туристичка сигнализација, као што су табле добродошлице и стреласти путокази ка културно-историјским објектима.



По речима директорке Туристичке организације општине Сремски Карловци(ТООСК) Јасмине Бељан -Искрин, остало је, према пројекту, још да се постави табла добродошлице на Стражилову и 11 инфо-табли испред објеката. - Постављање туристичке и винске сигнализације финансирало Министарство финансија и привреде - напомиње Бељан-Искрин. - Због конфигурације терена у Карловцима, узаних и стрмих улица, цео посао је потрајао мало дуже. Морали смо водити рачуна о тим специфичностима, а уједно и испоштовати стандарде.

Осим што ће захваљујући овој винској сигализацији лакше моћи да се снађу и сами дођу до винарија, туристима ће ускоро бити доступни и брошура "Вински пут Сремских Карловаца и Фрушке горе" на српском и енглеском језику, те мапа винског пута Карловаца. Мапа и брошура део су пројекта који равноправно финансирају Министарство финансија и привреде и ТООСК. У оквиру њега ће ТООСК добити нову веб презентацију и визуелни идентитет, а биће урађен и туристички спот Карловаца.

Највише туриста стиже из Немачке, Русије, Словеније...

Број страних туриста који су ноћили у Новом Саду у октобру прошле године већи је за 54 одсто у односу на број ноћења странаца у десетом месецу 2011. године, показују последњи званични подаци Републичког завода за статистику.


За десет месеци прошле године укупан број ноћења туриста износи 194.088, од тога 126.379 странаца и 67.709 домаћих. Што се тиче броја долазака од првог до десетог месеца, укупно је било 94.285 посетилаца, од чега је страних гостију било 53.831 и 40.454 домаћих.

Туристичка организација Новог Сада има статистику посетиоца који из месеца у месец свраћају у Инфо центре на Булевару Михајла Пупина и у Улици Модене како би се информисали о дешавањима у граду и које значајне објекте треба да обиђу. Од почетка године до краја октобра лане је Инфо центре је посетило око 8.000 туриста, сазнајемо од портпаролке ТОНС-а Тихане Видаковић. Највише посетилаца је из Немачке, Русије, Словеније и Хрватске, док у скромнијем броју долазе и гости из Кипра, Сингапура, Туниса, Израела, Мексика, Кореје, Египта... Број туриста варира у зависности од доба године, али и даље надалеко познати фестивал „Егзит” привлачи највише странаца. За време „Егзита” у Новом Саду су боравили туристи из Велике Британије, Холандије, Словеније, Хрватске, Француске и Италије и у јулу инфоцентре ТОНС-а је посетило највише туриста, више од 1.100.

Значајан удео у броју долазака и ноћења страних туриста забележен је за време Европског првенства у рукомету за мушкарце, одржаног лане у јануару. С обзиром на то да дужина боравка у Новом Саду варира од 2,26, па у неким месецима порасте до 2,5 дана, јануар је био специфичан, јер су тада туристи, захваљујући рукометном првенству, остајали у војвођанкој престоници чак дуже од седам дана.

- Можемо да се похвалимо да Нови Сад угађа жељама туриста разних профила. Нови Сад је интересантан за пословну публику, за одмор и културно историјско упознавање града, за омладинску популацију која ужива у фестивалима. За најмлађи узраст постоје бројне манифестације, а посебну пажњу посвећујемо и туристима бајкерима или бекпекерима, авантуристима који долазе у наш град на разним двоточкшима и који су све виђенији гости - истакла је Тихана Видаковић додајући да не треба занемарити ни туристе који организовано пристижу на великим крузерима, као ни оне који долазе својим бродићима.

Већи број туриста у Новом Саду

НОВИ САД - Нови Сад је у прошлој години остварио 220.842 ноћења домаћих и страних туриста, што је 3,4 одсто више него претходне 2011, саопштила је данас Туристичка организација Новог Сада.

У децембру 2012. године остварено је 19,4 одсто више ноћења него у истом месецу 2011. године.

Страни туристи су у децембру 2012. ноћили у Новом Саду 24,1 одсто више него у истом месецу 2011, док је домаћих туриста било више за 10.7 одсто у истом месецу.



Туристичка организација Новог Сада је, анализираћи земље из којих најчешће долазе туристи, закључила је да је тај град популарна дестинација за госте из регона - Бугарске, Румуније, Мађарске и земаља бивше Југославије, али се повећао број долазака и из других земамља, као што су Италија и Француска.

Према њиховој оцени, популарност Новог Сада расте и у земљама из којих неколико последњих година долази добар део туриста - Немачка, Велика Британија, Холандија, Канда, САД, Аустралија, Нови Зеланд, Кина.

Crkva zatvara čuvenu čardu “Na kraj sveta” u Kovilju



Nadaleko čuvena čarda ”Na kraj sveta”, biće zatvorena krajem aprila. To nam je saopštio Đorđe Varenika, gazda ovog kultnog zdanja starog preko 200 godina. Kao razlog za zatvaranje naveo je da je Pravoslavna crkva, kojoj pripada zemljište na kojem je kafana, odlučila da ne produži ugovor o zakupu sa Varenikama, da je renovira, da tamo dovedu struju i vodu i, izgleda, naprave prostor za vernike i putnike namernike koji obilaze Koviljski manastir.

- Ovu kafanu je pre mene vodio moj otac i još u njegovo doba postala je nadaleko čuvena. Kod nas su dolazili mnogi političari, pesnici, glumci, boemi, sportisti… I nikome nije smetalo što nema ni struje ni vode. Sada hoće da je renoviraju i urede. Ne znam šta će od toga ispasti, ali… Duša me boli – priča nam Đorđe u neverici.

“Na kraj sveta” gostio se Mika Antić, tamo je svraćao Ivo Andrić, za vreme stare Jugoslavije skoro svi ”viđeniji” političari iz cele zemlje dolazili su do te kafane i nema onog koji nije bio oduševljen tim mestom. Ono je i dan danas sinonim za dobru riblju čorbu i odmor u prirodi. Sve je to dokumentovano u knjizi utisaka u koju su se upisavali brojni gosti.

- Za sve ove godine ne mogu ni nabrojati, niti se setiti svih tih, ‘ajde da kažemo poznatih ličnosti, koje su bile u našoj kafani. Ne mora više kafanu niko od mojih Varenika da vodi. Samo neka je ne ugase – apeluje Dorđe.

Uprkos svim naporima da stupimo sa nekim iz Koviljskog manastira u kontakt i čujemo njihov komentar, to nismo uspeli.

Trenutno, i po svemu sudeći, velika tradicija o kojoj svedoči i natpis na kafani: ”Ovde su pili i jeli naši očevi, dedovi, pradedovi, čukundedovi, navrndedovi, askurđeli, kurđeli, kurebali i sukurdovi. Danas pijemo mi… Kurajberi”, biće prekinuta.

Kafana ”Na kraj sveta” upisana je i u turističku mapu Vojvodine, kao jedna od stvari koja se pored Koviljskog manastira ne sme ”omašiti”, a postoje indicije da je Zavod za zaštitu spomenika hteo da je uzme pod svoje i pretvori u kulturno dobro.

Je li to beše posed kontroverznog biznismena Porfirija?

Cudne se stvari desavaju.
Novi vlasnik hotela je, inace, najveci mesar nasih naroda i narodnosti.