Dobro došli, Gost
Korisničko ime: Lozinka: Zapamti me
  • Strana
  • 1
  • 2

TEMA: Graditelji Novog Sada

Graditelji Novog Sada 13 jun 2012 06:17 #1

  • Buck
  • Buck's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 1127
  • Primljenih Zahvalnica: 2190
  • Karma: 85
Nabasam nedavno na neke stare brojeve DaNS - a i u broju 30 iz 1999. god naiđem na zanimljiv tekst o graditeljima Novog Sada. Smatram da ovakve stvari treba da se nađu ovde i da svi naučimo od ovih ljudi, koji su Novi Sad od obične provincijske palanke Austrougarske monarhije, napravili grad kojim se svi ponosimo. Tekstove ću prekucati, a slike sam skenirao tako da ću gledati da jedan post bude o jednom graditelju. Inače autori teksta su Slobodan Jovanović i Vladimir Mitrović.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Cookie, limanac, ranko su ns, Pripadnik, vicakur, Dunavski

Odg: Graditelji Novog Sada 13 jun 2012 06:38 #2

  • Buck
  • Buck's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 1127
  • Primljenih Zahvalnica: 2190
  • Karma: 85
Alojz Cocek (Frankefeld, 1822 - Novi sad, 1900) i Jozef Cocek (Novi Sad, 1852 - Novi Sad, 1904)
Alojz Cocek, najstariji predstavnik novosadske graditeljske porodice, rođen je u austrijskom gradiću Frankefeldu, a za zidarskog palira izučio je u Beču. U novi Sad, Alojz stiže posle završetka Bune, zajedno sa više graditelja koji su učestvovali u obnovi grada. Pored građanskih kuća, Alojz je 1856. godine radio na obnovi i dogradnji čenejske crkve, učestvuje u gradnji manjih objekata i sl. Do kraja života bio je aktivan graditelj, preduzimač i izvođač radova. Od njegovih građanskih kuća najzanimljivija je i danas očuvana u Miletićevoj 31, građena 1852. za porodicu Škocijan, skladnih proporcija i jednostavnih linija i ukrasa.
Alojzov sin Jozef, rođen je u Novom Sadu gde, gde dobija majstorsko pismo 1870., potom pohađa građevinsku školu u Beču. U gradski registar graditelja Jozef je uveden 1880. Bavio se projektovanjem i izvođenjem objekata za građanstvo. Tokom 1884. podigao je Evangelističku crkvu i čitav niz spratnih građanskih kuća u centru grada koje su ostale kao primer graditeljstva građanskih kuća sa kraja XIX veka. Crkva je, kao i većina hramova tog doba jednostavna, jednobrodna građevina i odaje iskusnog graditelja. Spretno se kombinuju detalji vladajućih stilova eklektike iz druge polovine XIX veka. Kao graditelj i izvođač radova, Jozef se pominje u vezi sa više gradskih objekata (Gradska kuća, Apelacioni sud u Jevrejskoj ulici i dr.). Na konkursu za Gradsku kuću (1893. godine), Jozefov rad bio je pohvaljen i do danas je jedino njegov konkursni rad pronađen.

Alojz Cocek, Crkva na Čeneju, dogradnja zvonika, 1856.


Alojz Cocek, Porodična kuća u Miletićevoj ulici, 1858.


Jozef Cocek, portret Baumaister - a


Jozef Cocek, Evangelistička crkva 1884.


Jozef Cocek, Konkursni rad za Gradsku kuću, 1893.


Jozef Cocek, Porodična kuća u Šafarikovoj ulici, 1901.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Dukelander, Cookie, DeRastignac, TurboMaximus, SZPDNEVEN

Odg: Graditelji Novog Sada 13 jun 2012 06:52 #3

  • Buck
  • Buck's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 1127
  • Primljenih Zahvalnica: 2190
  • Karma: 85
Anton Tikmajer (Novi Sad, 1868. - Novi Sad,1933.)

Anton Tikmajer je jedan od najaktivnijih graditelja koji su u Novom Sadu gradili na prelazu vekova. Rođen u Novom Sadu, majstorski ispit je položio u Somboru, potom se vratio u svoj rodni grad, za koga će biti vezan čitavog života. Pored velikog broja manjih građanskih kuća, Tikmajer je gradio i crkvene objekte u Budisavi (1903 - 1905) i drugim okolnim mestima. Učiteljski konvikt u Nikolajevskoj ulici (1897.) najznačajnije je Tikmajerovo graditeljsko delo. Može mu se pripisati i autorstvo velike spratne kuće na Trgu mladenaca, danas poznate kao Matičar. Tikmajer je projektovao i izgradio zgradu Streljačkog društva, koja i danas postoji u ulici Antona Čehova, kao i niz porodičnih građanskih kuća. Posle I sv. rata, Tikmajer nastavlja da projektuje i gradi ali bez nekih značajnih dela.

Graditelj Anton Tikmajer


Učiteljski konvikt, 1897.


Građanska kuća (Matičar), oko 1900.


Zgrada Streljačkog društva, oko 1905.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: solimns, Dukelander, Cookie, DeRastignac, TurboMaximus

Odg: Graditelji Novog Sada 13 jun 2012 08:37 #4

  • Buck
  • Buck's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 1127
  • Primljenih Zahvalnica: 2190
  • Karma: 85
Đerđ Molnar (Budimpešta, 1829. - Novi Sad, 1899.)

Molnar je rođen u Budimpešti, gde je izučio graditeljski zanat i postao baumaister. U Novom Sadu ga srećemo neposredno posle bombardovanja grada, gde je došao privučen poslom oko velike obnove grada koja je usledila tokom 1850 - ih godina. Već 1850. Molnar kao građanin Novog Sada podiže svoju kuću na Trifkovićevom trgu, koja i danas postoji. Već u prvoj deceniji posle Bune, Molnar je izradio na desetine prizemnih i spratnih kuća u samom centru grada. Prva velika građevina na kojoj radi bila je Reformatorska crkva u Šafarikovoj ulici koju podiže po projektu budimpeštanskog arhitekte i sveštenika Manjuia Imrea. Narednih decenija Molnar će podići više značajnih gradskih objekata: Bolnicu (1867 - 1871), Srpsku osnovnu školu (1871 - 1874), Građansku dvoranu, prvu zgradu SNP - a (1871), Grasku klanicu (1882). Danas postoji jedino Miletićeva škola u porti Nikolajevske crkve. Tokom poslednje decenije XIX veka, Molnar projektuje i gradi svoja životna dela, ujedno i najvrednije gradske građevine s kraja veka: Gradsku kuću (1893 - 1895) i Katoličku crkvu Sv. Imena Marijinog (1892 - 1895). Oba projekta podignuta su u kitnjastom eklektičnom stilu, Gradska kuća u neorenesansnom, a Katolička crkva u neogotičkom maniru. Molnar je, između ostalog bio i suvlasnik fabrike za proizvodnju građevinskog materijala, dugogodišnji predsednik novosadskog udruženja zanatlija i član više odbora za gradnju. Njegove građevine karakteriše solidna tehnička izvedba i jednostavan, eklektički stil, karakterističan za graditeljstvo južnih provincija.

Bista Đerđa Molnara u Crkvi Sv. Imana Marijinog u Novom Sadu


Sopstvena kuća na Trifkovićevom trgu, 1850.


Karakteristična fasada porodične kuće, 1851.


Građanska dvorana, 1871. (srušena 1892.)


Gradska kuća, 1894.


Katolička crkva Sv. Imena Marijinog 1896.


Srpska osnovna škola, 1874.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: solimns, Dukelander, limanac, DeRastignac, vicakur, TurboMaximus, SZPDNEVEN

Odg: Graditelji Novog Sada 13 jun 2012 08:44 #5

  • Dukelander
  • Dukelander's Avatar
  • Van mreže
  • Administrator
  • Poruka: 4607
  • Primljenih Zahvalnica: 6862
  • Karma: 237
Odlična tema, imaš + od mene.
Samo nastavi!
‎"IF we cannot provide the great cities and the great suburbs with some kind of poetry, they will simply go on breeding these broken fanaticisms that make women wave sabres and men found insane religions."
~GKC: Illustrated London News, October 7, 1905.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Graditelji Novog Sada 13 jun 2012 08:46 #6

  • TurboMaximus
  • TurboMaximus's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 2479
  • Primljenih Zahvalnica: 2641
  • Karma: 110
I ja isto mislim. Na!
Poslednja izmena: 13 jun 2012 08:48 od TurboMaximus.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Graditelji Novog Sada 13 jun 2012 08:54 #7

  • Otis Driftwood
  • Otis Driftwood's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 2499
  • Primljenih Zahvalnica: 1270
  • Karma: 79
Pobogu, zašto je Građanska Dvorana srušena?
Listen, you Malibu middle class Barbie piece of shit, I'm tryin' to work here. Work? You ever work? Yeah, I'll bet you have. Scoopin' ice cream to your shit-heel friends on summer break. Well I ain't talkin' about no goddamn white socks with Mickey Mouse on one side and Donald Duck on the other. I...
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Graditelji Novog Sada 13 jun 2012 09:29 #8

  • Buck
  • Buck's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 1127
  • Primljenih Zahvalnica: 2190
  • Karma: 85
Franc Voruda

Voruda je manje poznati češki, bečki i zagrebački arhitekta koji je bio povremeno profesionalno vezan za područije južnih provincija Monarhije. U Novom Sadu, Voruda je radio malo, ali izrazito kvalitetno, unoseći u novosadsku graditeljsku tradiciju elemente serdnjoevropskih stilova akademizma i secesije. Prvo Vorudino delo u Novom Sadu je zgrada bila je zgrada Centralnog kreditnog zavoda (1895.), najmoćnije finansijske ustanove Srba u Monarhiji. Zgrada je građena u stilu zrelog akademizma kasnog XIX veka, sa bogatom dekoracijom izvedenom pod uticajem nadolazeće secesije. Na kupoli je postavljen gvozdeni kip Merkura, rad vajara Đorđa Jovanovića. Po Vorudinim projektima zgrada je 1925. nadograđena. Stilsku šarolikost prvobitnog izgleda Voruda je ispoštovao i na novom spratnom postrojenju, čime je objekat dobio izraženu eleganciju novih proporcija.
Između 1903. i 1910. godine Voruda je za porodicu Šoman projektovao dve spratne kuće u Dunavskoj ulici koje su izgrađene u maniru akademizma sa blagim uticajem secesije i predstavljaju neke od najlepših primera građanske arhitekture Novg Sada sa početka XX veka. Voruda je u svojim projektima u grad doneo duh zrelog evropskog istoricizma koji je kao mešavina stilova sa kraja XIX veka ubrzo, pod uticajem secesije, polako iščezavao.

Centralni kreditni zavod, prvobitni izgled, 1895.


Stanje posle nadogradnje, 1925.


Crtež fasade u Dunavskoj ulici br. 31, 1903.


Crtež fasade u dunavskoj ulici, 1903.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: solimns, DeRastignac, TurboMaximus

Odg: Graditelji Novog Sada 13 jun 2012 09:41 #9

  • Buck
  • Buck's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 1127
  • Primljenih Zahvalnica: 2190
  • Karma: 85
Peklo Bela (Budimpešta, 1867. - Sombor, 1960.)

Peklo Bela je rođen u Budimpešti, u graditeljskoj porodici gde je stekao osnovno i srednje obrazovanje. Studirao je arhitekturu u Budimpešti i Minhenu, a u Novi Sad je stigao početkom XX veka. Otac Janoš (Jakob) bio je građevinski majstor i kućevlasnik koji je izveo veći broj građanskih kuća. U sačuvanoj arhivskoj građi, srećemo ga u periodu od 1885. do 1914. godine. Bela je najznačajnija dela podigao u vremenu uoči I sv. rata. Kuću Štajnic, u Sarajevskoj ulici, podigao je 1910. zajedno sa partnerom, zidarskim majstorom Vilmošem Linarićem u tada važećem stilu mađarske secesije. Kao izraziti predstavnik stila secesije, Peklo je učestvovao u projektovanju i gradnji zgrade Gvozdeni čovek i Gimnazije u Futoškoj ulici, koja je njegovo životno delo, a ujedno i poslednja građevina u gradu koja je podignuta u duhu secesije. Posle rata Peklo Bela je nastavio sa graditeljskom aktivnošću gradeći obično manje porodične kuće, industrijske objekte i mlinove.

Zgrada Gimnazije u Futoškoj ulici, 1913.


Vila Štajnic, 1910.


Zgrada Gvozdeni čovek, 1908.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: solimns, Dukelander, DeRastignac, TurboMaximus

Odg: Graditelji Novog Sada 13 jun 2012 10:16 #10

  • Buck
  • Buck's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 1127
  • Primljenih Zahvalnica: 2190
  • Karma: 85
Vladimir Nikolić (Senta 13.06. 1857. - Sremski Karlovci, 05.03.1922.)

Vladimir Nikolić je jedan od najvećih srpskih arhitekata XIX i početka XX veka, koji je rođen i delovao na područiju Vojvodine. Rođen je u Senti, a gimnaziju je pohađao u Pančevu i Mariboru. Studije arhitekture je završio na Politehnumu u Beču, gde ostaje do 1884. godine. Na poziv Ministarstva građevine Kraljevine Srbije prelazi u Beograd. U desetogodišnjem boravku u srpskoj prestonici, kao arhitekta Ministarstva građevine projektovao je i izveo više školskih zgrada i gimnaziju u Leskovcu, koja je srušena za vreme II sv. rata. Na poziv patrijarha Georgija Brankovića dolazi u Sremske Karlovce, u kojima boravi do kraja života.
U Sremskim Karlovcima je projektovao i podigao neke od najveličanstvenijih građevina: Patrijaršijski dvor (1892. - 1894.), neorenesansnukuću porodice Ćirić (1894.), zgradu Bogoslovskog seminara (1900. - 1902.), Stefaneum (1903.), porodičnu kapelu Nikolić sv. Katarine na Čeratskom groblju (1905.) i zgradu osnovne škole (1913.). U periodu 1909. - 1910. Nikolić je izveo prepravku fasade Saborne crkve čime je, kako je tada komentarisao, uklonjen nesklad između renesansne zgrade Patrijaršijskog dvora i barokne crkve.
U Novom Sadu, Nikolić je takođe projektovao i izveo više monumentalnih građevina. Pozorište Dunđerskog bio je prvi Nikolićev objekat. Građeno je između 1892. i 1895., u neorenesansnom stilu. Pozorište je izgorelo u požaru 23. januara 1928. godine. Tokom 1897. za porodicu Jovanović vrši rekonstrukciju i dogradnju kuće na uglu ulica Pašićeve i Grčkoškolske. Srpsku veliku gimnaziju, danas Zmaj Jovinu, Nikolić je posle niza problema, projektovao 1899. Vladičanski dvor (1901.) sledeći je Nikolićev uspešan projekat, ovoga puta ostvaren kao eklektična kompilacija stilova, što je jedinstveno u njegovoj karijeri. Ostale Nikolićeve zgrade, novosadske i karlovačke, stilski su jasnije definisane primenom isključivo neorenesansnog ukrasnog programa.

Vladimir Nikolić


Patrijaršijski dvor u Sremskim Karlovcima, 1894.


Bogoslovski seminar u Sremskim Karlovcima, 1902.


Narodno - crkveni fondovi u Sremskim Karlovcima, 1902.


Stefaneum u Sremskim Karlovcima, 1903.


Srpska gimnazija, 1899.


Pozorište Dunđerskog, 1895. (izgorelo 1928.)


Vladičanski dvor, 1901.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Nicisy1, solimns, Dukelander, limanac, TurboMaximus, Dunavski, SZPDNEVEN

Odg: Graditelji Novog Sada 13 jun 2012 11:03 #11

  • Otis Driftwood
  • Otis Driftwood's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 2499
  • Primljenih Zahvalnica: 1270
  • Karma: 79
Sam arhitekta Elektrotehničke škole u Futoškoj je i dalje nepoznat.
Listen, you Malibu middle class Barbie piece of shit, I'm tryin' to work here. Work? You ever work? Yeah, I'll bet you have. Scoopin' ice cream to your shit-heel friends on summer break. Well I ain't talkin' about no goddamn white socks with Mickey Mouse on one side and Donald Duck on the other. I...
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Graditelji Novog Sada 13 jun 2012 11:07 #12

  • Buck
  • Buck's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 1127
  • Primljenih Zahvalnica: 2190
  • Karma: 85
Baumhorn Lipot (Kisber, 1860. - Budimpešta, 1932.)

Od peštanskih arhitekata u Vojvodini, posebno u Novom Sadu, najprisutniji je bio arhitekta Baumhorn Lipot. Lipot je diplomirao na Visokoj tehničkoj školi u Beču, kod profesora Forštala Keninga. Duže vreme po okončanju studija, provešće u birou proslavljenog Odina Lehnera. Od 1894. godine radi samostalno vodeći svoj privatni arhitektonski biro. Tokom čitave graditeljske karijere učestvovao je i često pobeđivao na više javnih arhitektonskih konkursa. Izveo je veći broj objekata za kolektivno stanovanje i javnih zgrada, škola, banaka i ostalih javnih ustanova.
Manje stambene palate Lipot će projektovati po provincijama Monarhije, koje je obilazio i dobro poznavao. Ipak će ostati upamćen prvenstveno kao projektant sinagoga; podigao je preko dvadeset sinagoga širom srednje Evrope. Jedna od prvih bila je sinagoga u Zrenjaninu. Svečano je osveštena u avgustu 1896., a porušena je u leto 1941. za vreme okupacije. Bila je to bazilikalna građevina skladnih proporcija sa velikom kupolom. U početku su Lipotove sinagoge građene u tzv. mavarskom stilu, sa dosta kitnjastog arhitektonskog ukrasa. Hramovi koje će kasnije graditi, u vremenu 1902. - 1908. u Rijeci, Segedinu, Budimpešti i Novom Sadu, nešto su smirenijeg volumena i bez suvišnih arhitektonskih ukrasa. U Novom Sadu Lipota srećemo od 1904. godine, kada je projektovao i podigao zgradu Štedionice na centralnom gradskom trgu. Koristeći zatečenu zgradu, tačnije njene temelje, Lipot uz tehničke novine u gradu promoviše i nove secesijske ideje o izgledu objekta i novi program dekoracije. Plitki plastični ukras nije smešten samo oko otvora, već je skladno raspoređen po čitavoj fasadi. Armirana međuspratna konstrukcija jedna je od prvih te vrste u gradu.
Najvelelepnije Lipotovo delo u Novom Sadu je kompleks sinagoge koji čine zgrada hrama, škola i Jevrejska opština. Sinagoga i dve susedne zgrade projektovane su 1906. a izgrađene 1909. godine. Novosadsak sinagoga (Aškenadskog odreda Neološkog rituala) jedna je od najvećih u ovom delu Evrope. Građena kao trobrodna bazilika, sinagoga ima kupolu raspona 13 m, koja se uzdiže na visini od 40 m. Otvori u višim zonama hrama, ukrašeni su sa oko 300 m2 dekorativnih vitraža.
Tokom 1908. godine Lipot u Novom Sadu gradi dve velike stambene zgrade - Menratovu palatu i palatu advokata Tomina. Obe građevine izvedene su u secesijskom maniru gradskih palata srednje Evrope. Arhitekta Baumhorn Lipot je najpoznatiji predstavnik stila mađarske secesije, koji je gradio u Novom Sadu.

Baumhorn Lipot


Sinagoga u Zrenjaninu, 1896. (srušena 1941.)


Štedionica, 1904.


Menratova palata, 1908.


Kompleks novosadske sinagoge, 1909.


Palata, Trg Toze Markovića, oko 1910.
Poslednja izmena: 13 jun 2012 11:08 od Buck.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: solimns, Dukelander, limanac, DeRastignac, vicakur, TurboMaximus, SZPDNEVEN

Odg: Graditelji Novog Sada 13 jun 2012 13:21 #13

  • Pripadnik
  • Pripadnik's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 1172
  • Primljenih Zahvalnica: 716
  • Karma: 50
I od mene naravno plusić :okay:

Veoma sam ti zahvalan na ovome, verovatno ne bih imao vremena i prilike da se ovako informišem na drugi način... :cheers:
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Graditelji Novog Sada 13 jun 2012 13:42 #14

  • DeRastignac
  • DeRastignac's Avatar
  • Van mreže
  • Vodonoša
  • Poruka: 27
  • Primljenih Zahvalnica: 6
  • Karma: 2
:master: Sjajno, Buck, naterao si me da se logujem. Svaka cast na trudu da sve ovo podelis sa nama!
Otis Driftwood napisao/la:
Pobogu, zašto je Građanska Dvorana srušena?

Pa zato sto je u njoj bilo SNP. :) Kao sto mozes pretpostaviti, ugarske vlasti nisu bile odusevljene nazivom i trudile su se da po svaku cenu sprece rad, pa su dvoranu proglasile nebezbednom, nakon cega je Dundjerski (Lazar cini mi se) srusio Dvoranu, otkupio gradjevinski materijal i sazidao tzv. Dundjerskovo pozoriste koje je ovde isto okaceno, a koje je izgorelo 1928, pa je izgradjeno Pozoriste mladih.

Inace, to nije bila ni prva ni jedina trzavica na tu temu, Miletic je zeleo da SNP bude izgradjeno na Trgu, i to je bilo cak dozvoljeno pod uslovom da se ubuduce pozoriste zove samo Narodno, bez onog srpsko. A prethodno je Miletic (cini mi se isto on, davno sam citao) imao ideju da se Gradska kuca i centar grada izmeste kod danasnje Matice u 'srpskiji' deo grada. :)
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Buck

Odg: Graditelji Novog Sada 13 jun 2012 13:50 #15

  • DeRastignac
  • DeRastignac's Avatar
  • Van mreže
  • Vodonoša
  • Poruka: 27
  • Primljenih Zahvalnica: 6
  • Karma: 2
Jozef Cocek, Konkursni rad za Gradsku kuću, 1893.

Gradska kuća, 1894.


BTW, ova dvojica kao da se krenuli da rade zajedno konkurs, pa se popi*kali usput. :)
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Graditelji Novog Sada 13 jun 2012 14:58 #16

  • limanac
  • limanac's Avatar
  • Van mreže
  • Administrator
  • Poruka: 5648
  • Primljenih Zahvalnica: 8671
  • Karma: 162
Bravo Buck, pluscina i od mene! :cheers: Bice ovo jako korisno i zanimljivo :yes:
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Graditelji Novog Sada 13 jun 2012 18:41 #17

  • Otis Driftwood
  • Otis Driftwood's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 2499
  • Primljenih Zahvalnica: 1270
  • Karma: 79
Hvala na slikama i hvala za odgovor na moje pitanje.
Listen, you Malibu middle class Barbie piece of shit, I'm tryin' to work here. Work? You ever work? Yeah, I'll bet you have. Scoopin' ice cream to your shit-heel friends on summer break. Well I ain't talkin' about no goddamn white socks with Mickey Mouse on one side and Donald Duck on the other. I...
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Graditelji Novog Sada 14 jun 2012 07:34 #18

  • Buck
  • Buck's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 1127
  • Primljenih Zahvalnica: 2190
  • Karma: 85
Georgije Nikolajevič Šreter i Konstantin Paris

O dvojici ruskih arhitekata koji su u gradu bili aktivni tokom druge i treće decenije XX veka skoro da nema podataka. Kao što su se početkom 20 - ih godina pojavili, tako su krajem 30 - ih godina iščezli iz gradskog života i sačuvane arhivske građe. Studije arhitekture su završili u Rusiji. Gradili su pojedinačno i zajedno, kao partneri. Šreter je 1923. podigao zgradu Dispanzera na Bul. Mihajla Pupina, kao prvi značajni posleratni objekat u gradu, završen 1925. godine. Masivna dvospratnica sa klasičnim arhitektonskim ukrasima bila je prva javna građevina podignuta na novom gradskom naselju prema Dunavu.
Šreter i Paris su zajedno projektovali i izgradili zgradu Oficirskog doma na obali Dunava (1923. - 1926.), koja je ujedno i nejreprezentativnija građevina posleratnog neoklasicističkog stila, popularnog tih godina kako u provincijama tako i u centrima Evrope.
Tokom 1922. Paris je podigao jednu od prvih stambenih višespratnica u ulici Laze Telečkog. Bio je to pionirski pokušaj obnavljanja ideje kolektivnog stanovanja, koja je usled ratnih nedaća potpuno zamrla. Fasada je jednostavno ukrašena, a stambene jedinice racionalno osmišljene.
Dve godine kasnije, Paris i Šreter zajedno grade dve identične vile u Sarajevskoj ulici, koje svojom elegancijom i naglašenom kompilacijom klasičnog ukrasa predstavljaju lepe primere domaće arhitekture treće decenije XX veka.
Obrazovani na klasičan način, ovi gratielji su u gradsku arhitekturu uneli svežinu neoklasicizma treće decenije XX veka.

Porodična vila, Sarajevska ulica, 1924.


Zdravstvena ustanova, Bul. Mihajla Pupina, 1925.


Dom armije, Dunavski kej, 1926.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: limanac, TurboMaximus, Dunavski

Odg: Graditelji Novog Sada 14 jun 2012 07:59 #19

  • Buck
  • Buck's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 1127
  • Primljenih Zahvalnica: 2190
  • Karma: 85
Filip Šmit (Novi Sad, 1894. - Nemačka, 1989.)

Filip Šmit je rođen 1894. u novosadskoj graditeljskoj porodice. Otac Jakob, zidarski majstor i građevinski preduzimač bio je aktivan u periodu od 1916. do 1925. kada ga nalazimo u arhivu Magistrata. Filip je studije arhitekture započeo u Budimpešti, da bi posle I sv. rata školovanje okončao u Berlinu. U Novi Sad Šmit se vraća 1921, a kao ovlašćeni graditelj u gradskom registru zaveden je 1923. godine.
Na početku karijere gradio je manje porodične kuće u novim novosadskim naseljima i kao izvođač radova uglavnom radio za projektante L. Dunđerskog i Đ. Tabakovića. Sa arh. L. Dunđerskim sarađivao je na projektima više objekata, posebno je uočljivo na zgradi Produktivne berze (danas Galerija Matice srpske) koje dosta podsećaju na neke Šmitove objekte.
Tokom četvrte decenije XX veka, Šmit je projektovao više stambenih višespratnica i privatnih vila od kojih se ističe vila Ajkman, podignuta za novosadskog industrijalca 1933. godine. Šmit je gradio i industrijske objekte u Novom Vrbasu (fabrika šećera 1930.) i Beočinu, gde je u periodu od 1931. do 1933. za fabriku cementa podigao više objekata, upravnu zgradu, mlin i skladište za klinkere.
Od javnih objekata Šmit je podigao zgradu "Habag" - a (danas upravna zgrada Železnice Srbije, na uglu ulice Vase Stajića i Trga galerija) koja je bila središte predratne nemačke zajednice u Novom Sadu. Zgrada je znatno nastradala u bombardovanju grada na kraju II sv. rata.
Šmit je kao svestrani graditelj projektovao i za vojsku (zgrada vazduhoplovnog puka u Kraljevu, danas Arhiv). Za potrebe mađarske reformatorske crkve (kalvinista), tokom 1930. podigao je hram na Telepu u stilu savremene nemačke sakralne arhitekture. Rana graditeljska dela arh. Filipa Šmita odlikuju se osobenom upotrebom ukrasnog repertoara bliskog eklekticizmu. Posle 1930. Šmit uglavnom gradi u modernom, internacionalnom stilu.
Nakon II sv.rata, zajedno sa čitavom nemačkom zajednicom, napustio je rodni grad. O njegovom posleratnom životu i radu neam podataka.

Filip Šmit


Vila Ajkman, Futoški put, 1933.


"Habag", crtež 1930.


Zgrada nemačkog kulturnog društva "Habag", oko 1930.


Reformatorska crkva na Telepu, 1932.


Fabričko postrojenje u Beočinu, 1931. - 33.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Dukelander, TurboMaximus, Dunavski

Odg: Graditelji Novog Sada 14 jun 2012 08:18 #20

  • Buck
  • Buck's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 1127
  • Primljenih Zahvalnica: 2190
  • Karma: 85
Nikola Handler (Novi Sad, 1890. - Novi Sad, 1932.)

Handler je graditelj koji je nesrećnim slučajem okončao život na samom početku svoje profesionalne karijere. Studije arhitekture je pohađao u nekom od tadašnjih obrazovnih centara, Beču ili Budimpešti. Iza njega su ostali samo nekoliko izvedenih projekata.
Letnjikovac porodice Klajn na novosadskom Ribnjaku, podignut je oko 1930. Stambeno - poslovna palata "Vardar" poslednje je Handlerovo delo, u čijoj izgradnji nesrećnim slučajem je izgubio život. Dok je vila na Ribnjaku delo građeno na tradicionalan način, zamišljeno kao letnjikovac u parkovskom okruženju, palata "Vardar" najavljivala je Handlera kao modernog graditelja koji preuzima principe modernog graditeljstva. Tokom 1931. Handler je projektovao, danas nadograđeno i izmenjeno, Jevrejsko utočište za stare i siročad.

Vila Klajn, Ribnjak 1930.


Stambeno - poslovna palata "Vardar", crtež, Bul. Mihajla Pupina, 1932.


Zgrada Jevrejskog utočišta za stare i siročad, (danas nadograđena i izmenjene fasade), 1931.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Dukelander, TurboMaximus, Dunavski
  • Strana
  • 1
  • 2
U pogonu je Kunena Forum

O nama

Postavljanjem NSBuild foruma na mrežu 11. decembra 2010. godine, građani dobijaju nezavisnu platformu za razmenu najaktuelnijih vesti, informacija i foto-materijala, a prevashodno u vezi sa praćenjem izgradnje, infrastrukturnim projektima i investicijama na teritoriji Novog Sada.

S početka okupivši dvadesetak entuzijasta, posvećeno radeći na strasti i ideji koja nas je ujedinila, dobijamo pažnju sve većeg broja građana koji nastavljaju da obogaćuju platformu. Tokom godina privlačimo pažnju medija i gradskih službi, te smo danas zvanično prisutni na značajnijim dešavanjima i gradilištima radi prenosa ekskluzivnih snimaka i informacija.

Pročitajte više

Udruženje

Udruženje "Novosadska Gradilišta"

Možete nas kontaktirati preko kontakt forme ili na email office@nsbuild.rs

Posetite nas i na društvenim mrežama.

Posetite našu facebook stranicu Posetite naš profil na instagramu Posetite naš profil na twitteru