Dobro došli, Gost
Korisničko ime: Lozinka: Zapamti me
  • Strana
  • 1
  • 2

TEMA: Graditelji Novog Sada

Odg: Graditelji Novog Sada 14 jun 2012 09:45 #21

  • Dukelander
  • Dukelander's Avatar
  • Van mreže
  • Administrator
  • Poruka: 4607
  • Primljenih Zahvalnica: 6862
  • Karma: 237
Ovo poslednje je zgrada RTV kod velike pečurke, zar ne?
‎"IF we cannot provide the great cities and the great suburbs with some kind of poetry, they will simply go on breeding these broken fanaticisms that make women wave sabres and men found insane religions."
~GKC: Illustrated London News, October 7, 1905.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Graditelji Novog Sada 14 jun 2012 09:58 #22

  • TurboMaximus
  • TurboMaximus's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 2479
  • Primljenih Zahvalnica: 2641
  • Karma: 110
Dukelander napisao/la:
Ovo poslednje je zgrada RTV kod velike pečurke, zar ne?

Rekao bih da da.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Graditelji Novog Sada 14 jun 2012 11:07 #23

  • Buck
  • Buck's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 1127
  • Primljenih Zahvalnica: 2190
  • Karma: 85
Jeste to je to, posle rata je tu bila centrala tadašnjeg "Naftagasa", a sada je RTV u tom objektu.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Graditelji Novog Sada 14 jun 2012 11:17 #24

  • limanac
  • limanac's Avatar
  • Van mreže
  • Administrator
  • Poruka: 5648
  • Primljenih Zahvalnica: 8671
  • Karma: 162
Jos ja gledam sto joj pise 1930neka na procelju :D
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Graditelji Novog Sada 14 jun 2012 11:43 #25

  • Buck
  • Buck's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 1127
  • Primljenih Zahvalnica: 2190
  • Karma: 85
David Daka Popović (Novi Sad, 28.12.1886. - Novi Sad, 17.02.1967.)

Daka Popović je rođen u Novom Sadu, gde je stekao osnovno obrazovanje. Gimnaziju je pohađao u Segedinu, a kao stipendista Zadužbine Marije Milanković, studirao na Kraljevskoj (Josifovoj) Politehnici u Budimpešti u periodu od 1908. do 1913. godine. Po okončanju studija započeo je inženjersku praksu u Budimpešti. Posle I sv. rata, u kome je bio mobilisan kao oficir tehničke jedinice radeći na popravkama mostova i obnovi komunikacija, Popović se vraća u Novi Sad i zapošljava u Građevinskoj direkciji. Ubrzo potom prelazi u Suboticu gde će naredne godine raditi ns obnovi železničkog saobraćaja u Vojvodini. U Novi Sad se vraća 1920. da bi osnovao privatno građevinsko preduzeće.
U početku Popović gradi veći broj stambenih kuća u novim predgrađima. Jedan od prvih većih objekata koje projektuje je zgrada trgovca Koste Jovanovića, na Trifkovićevom trgu iz perioda 1922. - 1924. podignuta u poznosecesijskom maniru.
Tokom 1926. Popović projektuje velelepnu petokupolnu crkvu Vaznesenja Hristovog u Adi. Jedna od retkih kupolnih crkava u naseljenim mestima Vojvodine, a podignuta je po ugledu na crkvu - mauzolej porodice Karađorđević na Oplencu (arh. Kosta Jovanović, 1910. - 1912.). Za SPC Popović je izgradio i manju grobnu crkvu, posvećenu Sv. Ocu Nikolaju u Mošorinu (1937. - 1939.).
Početkom četvrte decenije XX veka Popović stvara svoja najznačajnija graditeljska dela: zgradu Komande I armijske oblasti u blizini Dunavskog parka i veliku stambeno - poslovnu zgradu "Vatikan" u Katoličkoj porti. Oba objekta su donekle oslobođena nasleđa secesije, ali bogat ukrasni repertoar sada je potpuno u duhu eklekticizma i akademskog koncepta gradnje. U građevinama koje podiže na kraju svoje projektantske karijere, tokom četvrte decenije XX veka, Popović prihvata osnovna načela moderne arhitekture, bezornamentalnu estetiku, ravne krovove i racionalnu organizaciju unutrašnjeg prostora.
U modernom stilu podići će nekoliko višespratnica rentijerske namene. Već pred kraj svoje projektantske karijere, Popović je učestvovao u projektovanju i izvođenju Doma udruženja trgovaca (danas zgrada Radio Novog Sada) i Trgovačke i zanatske komore u ulici Modene.
U Popovićeve graditeljske poduhvate spadaju i aktivnosti oko donošenja prvog urbanističkog plana Novog Sada, gradnje nasipa uz Dunav, nasipanje malog Limana, te otvaranje bulevara i poslovi oko postavljanja i montiranja čeličnog mosta.
Daka Popović se povlači iz građevinarstva, a poslove i vođenje biroa predaje rođaku i prijatelju Danilu Kaćanskom, koji će preduzeće uspešno voditi do 1941.
Popovićeve građevine predstavljaju primer prelaznog stila, koji je najavio pojavu moderne arhitekture. Posle njega, novosadski arhitekti i graditelji više neće graditi u akademskom i eklektičkom maniru.
Posle povlačenja iz biroa, Popović je napravio uspešnu političku karijeru koja je bila krunisana izborom za prvog bana Dunavske banovine (1929.), a potom i funkcijom Senatora (1933 - 1939). U međuvremenu Popović osniva dnevni list Dan, koji izlazi u Novom Sadu od 1935. - 1941., tada jedine srpske dnevne novine u Vojvodini. Iz izdavačkog saveta Popović istupa 1938. godine nastavljajući povremeno da piše, uglavnom za praznične brojeve.
Tokom rata i u posleratnom periodu Popović se aktivno bavi proučavanjem događaja i pojava iz kulturne i političke prošlosti srpskog naroda u Vojvodini. Objavio je veliki broj knjiga, članaka, studija, novinskih natpisa, recenzija, polemika i komentara. Kao inženjer i arhitekta, politički i društveni radnik, proučavalac i pisac, David Daka Popović je obeležio kulturnu istoriju i vreme u kome je živeo.

David Daka Popović


Stambena zgrada trgovca Jovanovića, Trifkovićev trg, 1923.


Komanda I armijske oblasti, Trg Republike, 1928 - 30.


Stambeno - poslovna palata "Vatikan", Katolička porta, 1930.


Dom udruženja trgovaca (Trgovački Lojd), Žarka Zrenjanina 3 (pre dogradnje sprata), 1931.


Vaznesenska crkva, Ada 1926.


Kapela u Mošorinu, 1937.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: limanac, TurboMaximus, Dunavski

Odg: Graditelji Novog Sada 14 jun 2012 12:12 #26

  • Pripadnik
  • Pripadnik's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 1172
  • Primljenih Zahvalnica: 716
  • Karma: 50
Mislim da je Gospodin Daka Popović zaslužio da se i ovde pomene njegova svesrdna pomoć pri izgradnji prvog stadiona Vojvodine. Moj prijatelj podbarapodbara napisao/la:
Stadion je izgradjen ponajvise zaslugom inzinjera Dake Popovica koji je uradio plan i bio najveci novcani priloznik citave akcije.


Plan prve svlacionice
Дака Поповић није жалио ни времена ни материјалних средстава да обезбеди пристојан дом фудбалерима и навијачима Војводине. Ево како се он сећао тог доба»У то време поклонио сам Војводини грађу у вредности од 24.000 динара, од које је на игралишту подигнута трибина. За клуб сам потписивао и менице од којих сам неке морао и да отплаћујем из својих средстава...«

Изградња стадиона привукла је пажњу бројних Новосађана, а новинар Отаџбине обавештава 1. марта 1930. године о томе како теку послови:
»Игралиште Карађорђе градњом нове трибине, чији су власници Војводина и Макаби, добило је већ сада други изглед, а када трибина буде потпуно довршена, поглед са ње даваће врло лепу прегледну слику. Основа трибине већ је дигнута и сада се на њој изграђују унутрашњи радови као и покривање. У првом реду биће ложе са кулоаром, које ће бити одељене од осталих места. Иза ложе долазе четири реда седишта. Трибина ће бити дуга 30 м. и моћи ће да прими преко 300 гледалаца. Она ће бити не само ле па тековина власника, већ и целог спортског Новог Сада. Отварање је одређено за 9. март о. г приликом првенствене утакмице Војводина -Мачва«.

Касније је и остатак игралишта ограђен, а 1931. године је подигнута покривена трибина са око 500 седишта и то из прихода који су добијени од приредби у режији оба клуба, представама Плава птипа и Луизијана, две у оно време најпознатије светске путујуће кабаретске дружине.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Buck

Odg: Graditelji Novog Sada 14 jun 2012 12:16 #27

  • Buck
  • Buck's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 1127
  • Primljenih Zahvalnica: 2190
  • Karma: 85
Milan Sekulić (Sremska Mitrovica, 07.03.1895. - Beograd, 1970.)

Po završetku gimnazije u Novom Sadu 1913. Sekulić odlazi na studije u Budimpeštu, kao stipendista Tekilijanuma. Na Građevinskom odseku Tehničkog fakulteta 1914. završava prvu godinu studija, posle čega je mobilisan. Nakon okončanja I sv. rata, vraća se u domovinu, a potom ponovo u Budimpeštu gde avgusta 1919. dobija diplomu svršenog arhitekte. U Novi Sad se vraća 1920. ali ostaje kratko, da bi već 1920. godine prešao u BBeograd, u privatno građevinsko preduzeće "Pionir". Tu je projektovao manji broj zgrada od kojih se ističe stara zgrada lista "Politika" iz 1921. U jesen iste godine, zajedno sa arhitektom D. Brašovanom, osniva projektni biro "Arhitekt" koji deluje do 1924. godine. Zajedno su projektovali i gradili zgrade Eskontne banke u Nušićevoj i Ruskog cara u Knez Mihlovoj ulici, palatu porodice Bajić u Uzun Mirkovoj 5 u Beogradu.
Po napuštanju "Arhitekt" - a, osniva privatno preduzeće pod svojim imenom koje je aktivno do 1927. Sekulić se uglavnom bavio izvođenjem visokogradnje, kao i podizanjem industrijskih objekata i silosa. Podigao je preko 200 objekata u Beogradu, Novom Sadu, Šapcu, Smederevskoj Palanci, Smederevu, Bjeljini, itd. Od osnivanja je član Grupe arhitekata modernog pravca (1928. - 1934.).
U Novom Sadu, Sekulić je projektovao i podigao stambeno - poslovnu palatu "Croacija" na Bul. Mihajla Pupina, a kao izvođač radio je na više objekata: Radničkoj i Trgovačkoj komori i Banovinskoj palati. Njegova građevinska firma je maja 1947. godine nacionalizovana, a on postavljen na mesto direktora novoosnovanog preduzeća "Rad", gde ostaje do kraja te godine. Tokom 1948. osuđen je od nove Jugoslovenske vlasti zbog navodne privredne sabotaže. Na robiji je bio do 1951. kada je pomilovan, a tokom 1954. je i rehabilitovan i vraćen na mesto direktora "Rad" - a. Na Institut u Vinči prelazi 1956. godine.

Trgovačko - industrijska komora, ulica Modene, 1931.


Reklama preduzeća


Stambeno - polovna palata "Croacija", Bul. Mihajla Pupina, 1931.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: solimns, Dukelander, TurboMaximus, SZPDNEVEN

Odg: Graditelji Novog Sada 15 jun 2012 06:50 #28

  • Buck
  • Buck's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 1127
  • Primljenih Zahvalnica: 2190
  • Karma: 85
Danilo Kaćanski (Srbobran, 14.03.1895. - Novi Sad, 27.01.1963.)

Kaćanski je rođen u zemljoradničkoj porodici u Srbobranu. Školovao se u rodnom mestu, Novom Vrbasu i Bratislavi, na srpskom, nemačkom i mađarskom jeziku. Studije je otpočeo 1914. u Budimpešti, a posle rata, u kome je nasilno mobilisan, nastavio u Pragu načeškoj Visokoj tehničkoj školi gde je diplomirao 1925. godine.
Po završetku studija kratko vreme je proveo u Beogradu, u građevinskom preduzeću "Temelj", odakle potiču i prva praktična graditeljska iskustva (Osnovna škola u Šapcu, vila dr Dimitrijevića u Beogradu i dr.).
U novi sad Kaćanski dolazi 1927. na poziv rođaka i bliskog prijatelja inženjera Dake Popovića, gde započinje rad u već razrađenom građevinskom preduzeću. Posle 1930., kada se Popović povlači iz građevinarstva, Kaćanski prvo kao suvlasnik, a potom i kao vlasnik preuzima firmu koja će se od 1935. do početka II sv. rata uspešno baviti projektovanjem i podizanjem objekata stambene i javne namene, obnovama i rekonstrukcijama, te posebno, industrijskom i tzv. niskom arhitekturom.
Iz obimnog graditeljskog opusa arh. Kaćanskog treba izdvojiti: više stambenih zgrada rentijerske namene, vilu Gutman (1936) građenu u maniru bezornamentalne moderne estetike, Dom učiteljskog udruženja (1936), velike zaobljene zgrade podignute u modernom stilu i fabriku kablova (1937) na kojoj dominira skladna ulazna kompozicija. Kaćanski je stvarao pod uticajem bezornamentalne moderne arhitekture, koju je kao praški student zavoleo i prihvatio.
Posle rata Kaćanski radi u Direkciji kanala DTD, kao iskusni građevinski inženjer gde je projektovao i izvodio veliki broj projekata za vodne zadruge, hidrotehničke radove u vezi sa kanalom, opskrbom vodom, uređenjem kupališta, utvrđivanja obala i dr.

Danilo Kaćanski


Vila dr Dimitrijevića, Beograd, 1927.


Fabrika kablova, na mest današnjeg Spensa, 1937.


Vila Gutman, ul. Vojvođanskih brigada (danas uprava "Radosnog detinjstva", nakaradno nadograđena), 1936.


Stambeno poslovna zgrada, Bul. Mihajla Pupina, 1931.


Zgrada Penzionog fonda Učiteljskog udruženja, ul. Vovode Putnika, 1936.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Nicisy1, Dukelander, limanac, Pripadnik, TurboMaximus, Dunavski, SZPDNEVEN

Odg: Graditelji Novog Sada 15 jun 2012 07:51 #29

  • Otis Driftwood
  • Otis Driftwood's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 2499
  • Primljenih Zahvalnica: 1270
  • Karma: 79
Interesantno je za Palatu Vatikan da je sagradjena za rekordnih 9 meseci. Odlicne slike
Listen, you Malibu middle class Barbie piece of shit, I'm tryin' to work here. Work? You ever work? Yeah, I'll bet you have. Scoopin' ice cream to your shit-heel friends on summer break. Well I ain't talkin' about no goddamn white socks with Mickey Mouse on one side and Donald Duck on the other. I...
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Graditelji Novog Sada 18 jun 2012 05:53 #30

  • SZPDNEVEN
  • SZPDNEVEN's Avatar
  • Van mreže
  • Šef Gradilišta
  • СЗПД "НЕВЕН". . .
  • Poruka: 363
  • Primljenih Zahvalnica: 942
  • Karma: 47
Palata, Trg Toze Markovića, oko 1910.

Verovatno je snimljeno posle 1910. jer su tramvaji uvedeni 1911. Ova fotografija se često provlači kroz fotke starog NS. U levom uglu je kuća na čijem mestu je sagrađen "Zanatski dom". Ima li u DANS-ovima nešto o zgradi "zanatskog"? starih fotografija iz perioda 1935 -1960 ??
H E B E H "Хајд' у коло селе, 'амо руке беле. Тијо скочи и подскочи, душо медена. Нека зачуде се, земља нек' се тресе.Кад заигра коло Невена."
Poslednja izmena: 18 jun 2012 06:06 od SZPDNEVEN.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Graditelji Novog Sada 18 jun 2012 08:40 #31

  • Buck
  • Buck's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 1127
  • Primljenih Zahvalnica: 2190
  • Karma: 85
SZPDNEVEN napisao/la:
Verovatno je snimljeno posle 1910. jer su tramvaji uvedeni 1911. Ova fotografija se često provlači kroz fotke starog NS. U levom uglu je kuća na čijem mestu je sagrađen "Zanatski dom". Ima li u DANS-ovima nešto o zgradi "zanatskog"? starih fotografija iz perioda 1935 -1960 ??

Nisam nabasao još na ništa, ako bude nešto bićeš obavešten, sigurno... ;)
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: SZPDNEVEN

Odg: Graditelji Novog Sada 19 okt 2012 07:12 #32

  • Buck
  • Buck's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 1127
  • Primljenih Zahvalnica: 2190
  • Karma: 85
Lazar Dunđerski (Srbobran, 1881 - Opatija, 1952)

Lazar D. Dunđerski je rođen u Srbobranu i pripada širem krugu poznate veleposedničke porodice. Osnovno i srednje obrazovanje stekao je u centrima južnih delova Monarhije. Po okončanju studija arhitekture u Beču, Dunđerski dolazi u Novi Sad, gde od 1922. započinje samostalnu projektantsku praksu koja traje do početka II svetskog rata. Posle rata nije se, kao i većina predstavnika novosadske međuratne arhitekture, aktivno bavio projektovanjem.
Tokom treće decenije XX veka, Dunđerski je projektovao dva velika gradska objekta, tri zgrade Fabrike seruma na Rumenačkom putu i zgradu Produktne berze (danas Galerija Matice srpske). U projektu za Berzu, Dunđerski je uspeo da funkciju objekta stavi u prvi plan. Smirenim fasadnim platnom i svedenim plastičnim ukrasom Dunđerski kao da najavljuje svoje opredeljenje za moderan stil.
Tokom iste decenije Dunđerski je uspešno učestvovao na dva gradska konkursa - za zgradu Pozorišta (II nagrada) i Tanurdžićevu palatu. Bez finansijskih pritisaka, Dunđerski kasnije nije učestvovao na arhitektonskim konkursima, niti je mnogo gradio. Za razliku od većine novosadskih arhitekata i graditelja u Novom Sadu, Dunđerski senije bavio preduzetničkim poslovima, već isključivo projektovanjem. Takođe radi na projektima privatnih vila i višespratnih najamnih zgrada. Privatne kuće, vile i letnjikovce, gradio je uglavnom za prijatelje i poznanike. U tim projektima Dunđerski dostiže najviše momente stvaralačkog opusa. Osim poznosecesijske vile Štolc (danas Galerija Rajka Mamuzića), sve ostale vile projektovane su u modernističkom maniru. Estetskipromišljene i izrazito savremene, ove vile predstavljaju jedne od najvrednijih spomenika arhitektonskog modernizma u Novom Sadu. Vile Mirić i Gutman značajni su primeri zrelog modernizma u srpskoj arhitekturi. Letnjikovac Mira na Ribnjaku, znalački je ukomponovan u parkovsko okruženje na samom domaku Dunava. Vila Popović predstavlja pomak ka modernom koncipiranju stambenog prostora.
U drugoj polovini decenije, Dunđerski projektuje više stambenih zgrada za privatne naručioce i SPC. Uglavnom su to jednostavni objekti sa dve/tri etaže, mirnog modernistikog izgleda, bez fasadnih ukrasa, ravnih krovova. Jedan od poslednjih objekata koje dunđerski gradi pred sam rat, bio je Lovački dom podignut 1939. godine. Posle rata Dunđerski se seli u Opatiju, gde i umire 1952. godine.

Arh. Lazar Dunđerski


Stambena zgrada, Miletićeva 6 i 8, 1938. godina


Produktivna berza, Trg galerija 1927. godine


Vila Mirić, ugao Pavla Simića i Vojvođanskih brigada, 1931. godine


Vila Štolc, Trg galerija, 1928. godine


Vila Gutman, Vase Stajića, 1934. godine


Vila Mira, Ribnjak, 1935. godine
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Dukelander, Pripadnik, Dunavski

Odg: Graditelji Novog Sada 19 okt 2012 08:04 #33

  • Buck
  • Buck's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 1127
  • Primljenih Zahvalnica: 2190
  • Karma: 85
Đorđe Tabaković (Arad, 3. 5. 1897. - Novi Sad, 1. 9. 1971.)

Đorđe Tabaković nesporno je najveće ime novosadske arhitekture. Pripada plejadi prvih srpskih arhitekata koji su prihvatili moderni internacionalni stil unutar kojeg će ostvariti svoj individualni arhitektonski izraz.
Tabaković potiče iz cenjene srpske porodice koja je generacijama davala poznate umetnike: stric Aleksandar (1856 - 1880), slikar i arhitekta, otac Milan (1860 - 1946), traženi aradski arhitekta, autor niza velelepnih građevina u tom gradu i širom Vojvodine i brat Ivan (1898 - 1977), slikar i profesor na beogradskoj Umetničkoj akademiji.
Đorđe Tabaković je rođen 3. maja 1897. u Aradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Započinje studije arhitekture u Budimpešti, a zbog izbijanja rata, studije okončava na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta u Beogradu, 6. marta 1922. Naredne dve godine provodi u Beogradu, kao arhitektonski pripravnik. U periodu od 1923. do 1924. godine, Tabaković boravi u Parizu, u ateljeu arhitekata Eduarda Andrea i Žaka Mišela. U vremenu od 1925. do 1928. godine, Tabaković radi kod oca u Aradu, učestvujući u razradi projekata. Od 1928. porodica se seli u Novi Sad, gde će Tabaković provesti čitav svoj radni vek.
Za samo desetak godina aktivnog projektantskog delovanja, Tabaković će samo u Novom Sadu projektovati i izvesti preko 50 građevina različitih namena, privatne kuće i vile, višespratne stambene zgrade, javne i kulturne ustanove, fabrike i mnogobrojne manje graditeljske poduhvate. U isto vreme Tabaković će širom Vojvodine graditi kao pravi regionalni arhitekta.
U ranijim delima Tabaković projektuje i gradi primenjujući tradicionalni pristup gradnji, zasnovan na lokalnoj tradiciji. Već od 1930. okreće se modernoj arhitekturi, postajući tako njen glavni pobornik u novosadskoj sredini. U velikom i kvalitetnom arhitektonskom opusu, ostvarenom uglavnom u Novom Sadu i na područiju Vojvodine, Tabaković će stvoriti neka od najlepših dela srpske moderne međuratne arhitekture.
U Novom Sadu je, između ostalog, projektovao i izveo hotel "Park" i zgradu Crvenog krsta (1930.), kuću porodice Vermeš u Futoškoj ulici i Dom novosadske trgovačke omladine (1931.), Klajnovu palatu i zgradu dr Jovanovića u ulici I. Ognjanovića (1932.), zgradu dnevnog lista "Jugoslovenski dnevnik" u ulici J. Đorđevićai zgradu društva "Kora hleba" u ulici S. Marinković (1933.), Tanurdžićevu palatu (1934.), slikovitu kuću Deđanskih u Radničkoj ulici (1934.), Sokolski dom (1935.), Dečje sklonište u Pionirskoj ulici (1936.), stambenu zgradu Trgovačke obrtne banke, u blizini Radničkog doma (1938.), Hotel "Rex" kao dogradnju Tanurdžićeve palate (1939.), Šegrtski dom (1940.) i mnoge druge.
Po Tabakovićevim projektima u Zrenjaninu su podignuti Dečiji dom (1935.) i Berza rada (1939.), u Subotici Berzu rada (1935.), u Kikindi Đački i Sokolski dom i dr. Za SPC, projektovao je više manjih hramova u Stajićevu, Horgošu, Ruskom selu, Vojvodi Stepi i Banatskom Aleksandrovcu, a u Sremskim Karlovcima Patrijaršijsku biblioteku (1938.). Za rimokatoličku crkvu izveo je više projekata obnova i restauracija.
Za vreme rata, Tabaković je prestao sa projektantskom delatnošću. Posle rata Tabaković se više nije aktivno bavio projektovanjem i gradnjom. Držao je stručna i popularna predavanja, bio je profesor na umetničkoj školi, bavio se fotografijom, dizajnom, publicistikom, prevođenjem i povremeno uređenjem enterijera (Pozorište u Zrenjaninu, 1957. i uređenje novosadske Pošte, 1963.).
Školovan na najboljim tradicijama evropske kulture i arhitekture, Tabaković je posebno u graditeljstvu Novog Sada ostavio neizbrisive tragove. Umro je 1. septembra 1971. u Novom Sadu, a urna sa njegovim pepelom položena je u rozalijum na beogradkom Novom groblju.

Arh. Đorđe Tabaković


Zgrada Crvenog krsta, Bul. Mihajla Pupina, 1930. godine


Klajnova palata, ul. Kralja Aleksandra, 1932. godine


Tanurdžićeva palata, ul. Modene 1, 1934. godine


Sokolski dom, Žarka Zrenjanina4, 1935. godine


Palata Jugoslovenskog dnevnika, ul. J. Đorđevića, 1936. godine


Kuća Deđanskih, Radnička ulica, 1934. godine


Crtež zgrade dr Jovanovića, ul. I. Ognjanovića, 1932. godine
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Dukelander, limanac, ranko su ns, Pripadnik, TurboMaximus, Dunavski, SZPDNEVEN

Odg: Graditelji Novog Sada 19 okt 2012 08:32 #34

  • Dukelander
  • Dukelander's Avatar
  • Van mreže
  • Administrator
  • Poruka: 4607
  • Primljenih Zahvalnica: 6862
  • Karma: 237
Jelke kod Sokolskog doma imaju 80 godina :) Odlično za znati.
‎"IF we cannot provide the great cities and the great suburbs with some kind of poetry, they will simply go on breeding these broken fanaticisms that make women wave sabres and men found insane religions."
~GKC: Illustrated London News, October 7, 1905.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: TurboMaximus

Odg: Graditelji Novog Sada 20 nov 2013 23:57 #35

  • Barbarin
  • Barbarin's Avatar
  • Van mreže
  • Vodonoša
  • Poruka: 32
  • Primljenih Zahvalnica: 24
  • Karma: 0
Buck napisao/la:
Klajnova palata, ul. Kralja Aleksandra, 1932. godine

Da li se zna nešto o kućama oko Klajnove zgrade?
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Graditelji Novog Sada 27 jan 2014 12:04 #36

  • CatClaw
  • CatClaw's Avatar
  • Van mreže
  • Majstor
  • Poruka: 119
  • Primljenih Zahvalnica: 230
  • Karma: 6
Na zalost, vila u Sarajevskoj ulici broj 3 je srusena.
Istini za volju, novi vlasnik je postovao originalno arhitektonsko resenje za novi objekat, ali je dogradio sprat. tako da to ipak nije to.

www.facebook.com/photo.php?fbid=10200853...90983&type=3&theater

www.facebook.com/photo.php?fbid=10200853...90983&type=3&theater
Poslednja izmena: 27 jan 2014 12:07 od CatClaw.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Graditelji Novog Sada 27 jan 2014 12:22 #37

  • Yokai
  • Yokai's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 3408
  • Primljenih Zahvalnica: 2097
  • Karma: 37
CatClaw napisao/la:
Na zalost, vila u Sarajevskoj ulici broj 3 je srusena.
Istini za volju, novi vlasnik je postovao originalno arhitektonsko resenje za novi objekat, ali je dogradio sprat. tako da to ipak nije to.

www.facebook.com/photo.php?fbid=10200853...90983&type=3&theater

www.facebook.com/photo.php?fbid=10200853...90983&type=3&theater
Odrastao sam u tom kraju, secam se te vile. Bila je dosta lepa. Puna ulica lepih kuca.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Graditelji Novog Sada 28 jan 2014 09:32 #38

  • CatClaw
  • CatClaw's Avatar
  • Van mreže
  • Majstor
  • Poruka: 119
  • Primljenih Zahvalnica: 230
  • Karma: 6
Buck napisao/la:


Porodična vila, Sarajevska ulica, 1924.

.

Da li se zna nesto vise o Sarajevskoj ulici i okolini (Stratimiroviceva, Pajeviceva, Teslina itd....) Izgledaju kao namera da bude elitni kraj.
Konkretno, broj 3 u Sarajevskoj (bliznakinja ove vile na slici) je u vreme dok sam ziveo tu od 1952 do 1967 vec bila prilicno oronula za zgradu od svega tridesetak godina.
Da li se zna ko su bili vlasnici? U vili na slici (broj 5) je ziveo doktor Šarik. Verujem da je on tu bio od pre WWII, ali o vlasnicima trojke ne znam nista. Posle rata je vila podeljena na dva stana, a vesernica i letnja kuhinja u dvoristu su takodje podeljeni na dve porodice.
Dolaskom demokratije, vecine vila u Sarajevskoj su se docepali sumnjivi bizmismeni i, očekivano, unakazili ceo kraj.
Poslednja izmena: 28 jan 2014 09:33 od CatClaw.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Graditelji Novog Sada 28 jan 2014 12:27 #39

  • dragvorl
  • dragvorl's Avatar
  • Van mreže
  • Zidar
  • Poruka: 96
  • Primljenih Zahvalnica: 96
  • Karma: 1
Taj deo je po svemu sudeci krenuo da se zida pocetkom 20. veka. Kuca jednog drugara je bas u tom kraju, neki njegov pradeda je bio gradski blagajnik i oni su kupili novu kucu tacno pocetkom 1900-tih, 1905. ili tako nesto. Inace u zadnje vreme je na tom potezu poruseno nekoliko lepih starih kuca, cak od jedne i znam vlasnike koji su ziveli tamo. I ima nekoliko oronulih lepih starih kuca. Vidim da je ona bela vila preko puta skole Vasa Stajic kod teniskih terena na prodaju.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: CatClaw

Graditelji Novog Sada 28 jan 2014 12:35 #40

  • Barbarin
  • Barbarin's Avatar
  • Van mreže
  • Vodonoša
  • Poruka: 32
  • Primljenih Zahvalnica: 24
  • Karma: 0
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Dukelander, limanac, kasko, TurboMaximus, SZPDNEVEN, CatClaw
  • Strana
  • 1
  • 2
U pogonu je Kunena Forum

O nama

Postavljanjem NSBuild foruma na mrežu 11. decembra 2010. godine, građani dobijaju nezavisnu platformu za razmenu najaktuelnijih vesti, informacija i foto-materijala, a prevashodno u vezi sa praćenjem izgradnje, infrastrukturnim projektima i investicijama na teritoriji Novog Sada.

S početka okupivši dvadesetak entuzijasta, posvećeno radeći na strasti i ideji koja nas je ujedinila, dobijamo pažnju sve većeg broja građana koji nastavljaju da obogaćuju platformu. Tokom godina privlačimo pažnju medija i gradskih službi, te smo danas zvanično prisutni na značajnijim dešavanjima i gradilištima radi prenosa ekskluzivnih snimaka i informacija.

Pročitajte više

Udruženje

Udruženje "Novosadska Gradilišta"

Možete nas kontaktirati preko kontakt forme ili na email office@nsbuild.rs

Posetite nas i na društvenim mrežama.

Posetite našu facebook stranicu Posetite naš profil na instagramu Posetite naš profil na twitteru