TEMA: Arhiv grada Novog Sada

Prošetah i ovuda danas:
Od prošlog apdejta čitav sprat

Evo i par komada sa kvantaske strane, od juce.

www.dnevnik.rs/novi-sad/raste-novi-arhiv-grada

UPDATE OD DANAS

Ovo obecava, i projektom i brzinom

Da, baš lepo.
Ne znam kako ću reagovati na završnu obradu i materijale ali deluje interesantno. Sviđaju mi se ti "pomereni" oštri uglovi na objektu i na parteru i biću zadovoljan ako prilaz bude ovako rešen. Ovde je recimo lepo urađeno ono što zameram objektu fakulteta... lepo ukopljeno u prostor, parterno uređenje i ulaz prate i "uklapaju" se sa objektom...

Ovaj projekat je značajan kvalitativni iskorak ka onome što se u urbanoj praksi zove funkcionalno / tipološki diverzitet. Raznovrsnost funkcija ali i tipologija su fundamentalne za život jednog grada jer samo one generišu javne prostore i socijalne interakcije u gradu i predstavljaju kamen temeljac razvoja jedne ulice, kvarta pa i celog grada.

Izmeštanjem arhiva iz strogog centra, on će potpuno da „razdrma“ okolinu Podbare i Keja na najbolji mogući način odupirući se „najezdama skakavaca“ tačnije, stambenim objektima koji nas preplavljuju kao sada već ukleta tipologija poslednjih 20 godina umrtvljujućii svojom prevelikom homogenošću (neprekidnom prostom doslednošću) naš grad...

U odstustvu javnih funkcija i zgrada našem gradu preti da postane „veliko selo“ u kom će se smisao života svoditi na kuća-poso / poso-kuća, a i sami znamo šta to znači na estetsko-vizuelnom ali i društveno-etičkom planu.

Stoga ova zgrada i njena pozicija predstavljaju pravo osveženje i primer kako bi i u budućnosti trebalo da se posmatra grad kao jedan skup složenih sinhronizovanih delova koji generišu stanovanje, javne prostore i javne zgrade u koherentnu ali uzbudljivu i prepoznatljivu celinu.

Like za Arhiv!

Dunavski napisao/la:
S opštim delom se slažem, ali je sama zgrada suviše nezanimljiva da bi me podigla. Videli smo jedan mnogo avanturističniji predlog.

Slažem se da objekte koji imaju javnu funkciju treba izmestiti iz postojećih centara, ali se bojim da se cela stvar radi potpuno stihijski.

Imali smo primer smeštanja buduće zgrade Poreske Uprave tek tako, u sred bloka, pa trpanje onog opšteg gradskog centra u Radničku 2 (da konkuriše Spensu i gura se kao neki prilepak), i sad ovaj Arhiv.
Imamo i Prekršajni sud, koji se nalazi u objektu bivše ProCredit banke na bulevaru, pored ABcentra. To je verujem privremeno, ali opet, postavljati objekat sa velikom frekvencijom posećenosti na sred najprometnije ulice u gradu gde ni inače nije bilo mesta za parkiranje je pravljenje problema.

Ovo pišem zato što ne znam da je u gradu napravljena neka strategija razvoja javnih objekata zajedno sa javnim prostorima (trgovima i parkovima npr.).
Rešenje bi sigurno bilo da se za pomenute, i slične objekte obezbeđuje takav prostor koji je dovoljno velik da se funkcija može slobodno i lako organizovati, ili u jako pažljivom projektovanju tih objekata, tako da postojeću sredinu ne razgrađuju, i da se ne nameću.

U slučaju Arhiva, prosto ne mogu da naslutim gde mu je mesto, jer se nalazi u sred polusrušenih hala i šupa, uz zaostalu industriju i kvantašku pijacu. Ja kad vidim taj objekat, očekujem rušenje svega ostalog, što bojim se ni pravno ni finansijski neće biti izvodljivo duže vreme, pa ćemo opet dobiti jedan poluambijent.

Za Duke-a i Turbo-a,

Kompleksnost i važnost vaših rezonskih pitanja me je naterala (sa zadovoljstvom) da budem opširan (nadam se da me nećete napustiti već sada...) u prezentovanju urbane pozicije ali i arhitektonsko urbanog smisla jednog ovakvog projekta posmatrajući ga kao DEO POSTOJEĆE CELINE premostivši ovaj naš jaz nemaštine i neplanskog sistemskog urušavanja gradskosti na svim nivoima prepoznavši ipak, odredjene pozitivne strane i moguće pravce razvoja kojima bi se mogli suprotstaviti gradskim urbanim planovima zoniranja na svim nivoima.

Ovde se radi o jednoj filigrantskoj intervenciji (ili bi bar tako trebalo da bude) koja bi svojim dimenzijama i tipologijom morala da doprinese stvaranju kompleksnije urbane stvarnosti koju Novi Sad zaslužuje ali čini mi se i čeka već dugo...

Posmatravši prethodne postove koje ste pisali a pokušavajući da shvatim čitavu genezu dijaloga i analize koje ste započeli zapao mi je jedan interesantan post Duke-a gde konstatuješ kako ti je „žao što se planira rušenje Kulpina i Elektroporcelana“ konstatujući kako bi bilo „dobro da jednom u ovom gradu dobijemo rekonstrukciju industrijskog objekta“ i jedan od blokova sa rednim brojem 3 ti je bio idealan za tako nešto.

Ova konstatacija odslikava suštinu urbanog značenja samog Arhiva i njegove i te kako odlične pozicije koja se nalazi u kako si rekao u tvom poslednjem postu „negde u sred polusrušenih hala i šupa, uz zaostalu industriju...“ završavajući tvoju misao da ovaj objekat vidiš ili kao potpuno slobodan ili filigrantski uklopljen u postojeće urbano tkivo.

Krenimo redom:

Pozicija novog Arhiva je smatram jako dobro izabrana i odgovara planovima širenja našeg gradskog centra gde je ova nova zgrada transponovana sa postojeće lokacije na Ribljoj pijaci u novi „alternativan“ prostor koji kada posmatramo urbanu shemu koju sam dao ispod odslikava LOGIKU planiranja.

Novi Arhiv se nalazi na „putu“ izmedju jednog dana novog Trga republike i Riblje pijace (lila pravougaonik) kao i dve stare industrijske ili ti postindustrijske celine (zeleni pravougaonici) koji u stvari u budućnosti mogu da predstavljaju urbane repere šireg centra grada koji će u formi gradacije jednog dana da povežu novi Arhiv sa njegovom bližom i daljom okolinom transponujući centar.




Dolazimo do suštine priče o tome da je sam novi Arhiv smešten tik uz tu drugu industrijsku celinu koja bi trebala da se shvati kao deo našeg arhitektonskog nasledja (ne sve, već najbolje i najzdravije) koje bi moglo da bude reciklirano na način kako se to radi u svetu jer ti objekti poseduju veliki prostorno ambijentalni kvalitet kao što je bivši objekat NIVE veoma blizu postojeće lokacije (manji zeleni pravougaonik).




Primeri koje donosim dole ne treba shvatiti kao copy-paste ideje koje želim da preslikam na naš konkretan slučaj već kao dijapazon različitih strategija koje mogu da budu arhitektonsko – urbanistički interpretirane.

Prvi primer je SHAD THAMES u Londonu, jedna stara industrijska četvrt sada konvertovana u stanovanje sa javnim funkcijama (teatri, restorani, alternativne radionice itd) dajući celom kompleksu stari urbani šmek velike gustine, uskih ulica, prostranih unutrašnjih blokova, osenčenih prostora, starih zidova od opeke, starih protivpožarnih stepenica, mostova od čelika i ko zna čega sve još...




Drugi primer je iz Beča arhitekte Jean Nouvel-a koji je konvertovao stare gasometre iz XIX i XX veka u jedinice stanovanja.




Treći projekat iz Mursia-e (Španija) arhitekte Juan Navarro Baldeweg-a predstavlja urbanu rekonverziju prostora stare industrijske četvrti prepune vodenica u novi Muzej hidraulike. Ovaj primer je interesantan zbog toga što se vidi da je dosta toga srušeno ali da je STARO ispoštovano u bazisu muzeja ostavljajući esenciju starih vremena prolazniku koja kao epitaf svedoči o postojanju prethodne strukture i u vizuelnom i u funkcionalnom smislu (sačuvane autentične originalne vodenice).




Zaključak:

Mi pričamo o mogućoj i veoma interesantnoj URBANOJ KONVERZIJI industrijske zone u zonu stanovanja i javnih objekata kao i mogućih trgova ili trga koji će Arhiv da „stvori“. Ako je to tako, onda sam pre za onaj Duke-ov predlog „objekta koji ne razgradjuje i koji se ne nameće“ nego neki super mega giga objekat koji će kao u prethodnoj prezentaciji arhitekte Nemanje Radusinovića (prvi projekat prezentovan na ovoj temi) predstavljati izolovani objekat na ledini gutajući URBANI PROSTOR i pretvarajući ga u nemaštoviti „park“ uništavajući mogućnost da se novi Arhiv poveže sa starim tj. postojećim. On uprošćava i isključuje pre nego li uključuje, donoseći jedan redukcijski koncept sveden na nesrećno izabranu ikoničnu arhitekturu.

Pa otuda i odgovor na Turbovo zapažanje o nezanimljivosti sadašnjeg projekta čija urbano - arhitektonska snaga bi u skorijoj budućnosti, prema mom mišljenju, trebala da se traži u grupnoj formi izmedju postojeće industrijske četvrti i novoprojektovanih objekata jednog novog interesantnog i mogućeg urbanog centra veoma blizu reke.

Dunavski napisao/la:
Ako su i autori to imali u vidu, OK, mada, sumnjam. Tvoja i D-landerova vizura su, najčešće, mnogo šire od moje. Međutim, u NS se estetska raspodela teško širi van zone najverovatnije, ni osrednje vrednosti. Voleo bih neki ispad.

Odgovor za TURBO-a

Naravno da likovi iz Urbisa ili čega već nisu razmišljali na ovakav način, tačnije jesu o onoj plavoj liniji sa moje mape ali nisu o Industrijskoj zoni i nekom složenijem urbanom sistemu Podbara – Centar, urbanoj konverziji itd...

Pazi, ja te potpuno razumem što se tiče ideje i potrebe za IKONIČNIM JAVNIM ZGRADAMA VELIKIH RAZMERA u našem gradu i mogu da kažem da slično razmišljamo.

Ti si jedan od onih, zajedno sa mnogim forumašima, koji vidi koliko je gradu potrebno da se konačno identifikuje sa savremenim arhitektonskim izrazom prateći SADAŠNJE VREME i njegove tendencije.

Obojica vidimo kako to našem gradu iz dana u dan izmiče i kako mu fali pretvarajući se polako ali sigurno u palanku lažnog sjaja tzv: „Srpsku Atinu“; u kojoj je urbano BLOMBIRANJE stambenim objektima jedina izvesna stvar... Nama je potreban ISKORAK ili ISKORACI ali jako dobro isplanirani i kontrolisani. Jedan novi arhitektonsko – urbani sistem koji će spojiti staro i novo.

I upravo sam i želeo da predložim jedan ikoničan objekat velikih razmera u nastavku ove celine oko novog Arhiva na velikoj prostranoj livadi pored Dunava gde sam novi hipotetički objekat obeležio na slici dole i nekim novim kipotetičkim monumentalnim trgom koji bi pratio po svom karakteru taj objekat ali i širinu reke, sa nekim vodenim izrazima itd...




Pa tako donosim primere iz svetske arhitekture koji mogu da nas nagnaju na malko maštanja. Prve dve slike su projekti velikih razmera PEKINŠKE OPERE arhitekte Pol Andreu-a a druga je MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI konkursa u Novom Sadu, druga nagrada arhitekte Boris Podrecca-e.




Takav jedan veliki ikonični objekat bi mogao da bude deo jednog fantastičnog trga tipa „Miraux d Eau“ iz Bordeuax-a koji bi pratio „vodeni pečat“ Dunava i novonastali veliki objekat na obali spoji sa rekom dajući celom kraju nove ambijentalne karakteristike.




ZAKLJUČAK:

Rezultat svega ovoga bi u stvari bio jedan novi vizuelno arhitektonski sistem oživljavanja Bačke obale Novog Sada gde bi smo ovom objektu mogli da uključimo i druga dva hipotetička kod VOJNOG DOMA i VODOVODA I KANALIZACIJE na suprotnom kraju keja u Radničkoj.



Na taj način bi smo dobili jedan SISTEM ikoničnih objekata koji bi simultano sa Tvrdjavom planski činili novu urbanu strategiju oživljavanja dunavskih obala i jedan neverovatno živ izraz grada koji bi počeo da se sagledava visinski i u razmeri potpuno drugačije. Baš onako kako si ti možda želeo...

Dunavski, moram malo da uđem u polemiku.
Desni krug se nalazi između dva postojeća repera, kula na keju i Žeželja. Prvo je, po meni, uspešno rešen i zaokružen stambeni kvart, a drugo, jedan od nespornih simbola grada, doduše u izgradnji. Ne bih nabijao jedno preko drugog. Prostor je uokviren saobraćajnom petljom i neposredno pored pruge. Na mapi relativno veliki, u realnosti ne ostavlja širinu za disanje monumentalnog objekta. Zelena površina, po meni. Žao mi je što je prostor između Žeželja i kanala zauzet industrijom i magacinima jer bih krug gurnuo tamo.
Kapetanija je već ikonična. Prostor oko nje i muzeja bih parterno integrisao i povezao s Trgom republike, uz, možda, nedominantnu dogradnju muzeja ili popunu ugla prema trgu. Ne možemo zanemariti ni malo smaknutu, ali neumitnu zgradu pošte kao drugo teme trougla.
Treći krug deluje idealno, makar gledano s Đave. Ugaona pozicija u odnosu na susedni kvart, park prekoputa, nenametljive linije imaginarnog mosta. Na nesreću, zaklanja tvrđavu gledano s Lazara. U dilemi sam.
Neke vertikalne spektakle zamišljam u pozadini slike po sredini, na BE, recimo.

Slažem se sa obojicom, na neki način, ali mislim da je to sad ili indiidualna stvar ili stvar malo šireg planiranja (može i ovako i onako ako je smisleno i u zavisnosti od toga šta grad želi)... međutim hteo sam da kažem da bih ja voleo da vidim, i to u što skorijoj budućnosti, ovakve razrade planova od strane gradskih institucija i nadležnih ljudi.
To bi već bio pomak...

Za Pripadnika i Turbo-a o filozofiji urbanih planova:

Tako je. Sve ste objasnili. Moramo da se pomaknemo od uspavanog ali i opasnog shvatanja uloge urbanizma ali i arhitekture gde se ove dve RAZMERE EGZISTENCIJALNOG ŽIVOTA posmatraju razdvojeno. Naši „URBISI“ su nezgrapni a često i totalno nestručni u svojim delovanjima gde im je zoniranje omiljeni sport posmatrajući planove kao splet različitih boja neke Mondrianove slike, a ne jedan živi grad prepun detalja, sekvenci, prirodnih celina, istorijskih priča, socijalno – kulturoloških ekspresija ali i jedne nove profesionalne svesti- posmatranja grada u savremenim tokovima.

Ne, naš grad ne sme biti poligon za bogaćenje pojedinaca rušeći i kvareći sve što im se nalazi na putu. Nezgrapnih podobnih i neukih „stručnjaka“ kojima je grad igračka a mi novac za potkusurivanje. Moramo da se odupremo mediokritetima naše političke i „stručne“ sadašnjosti na svim nivoima i na bilo koji način.

Na ovim planovima koje sam prezentovao gore grad je posmatran integrativno, kao spoj arhitekture i urbanizma. Zgrada je deo grada i obrnuto, nadodajući kulturološko – istorijsko – prirodni milje konteksta koji mora da da taj presudni specifični šmek, identitet jednog mesta.

Na ovim planovima grad se posmatra kao socio / fizička SLOŽENOST; jedna promenljiva kompleksnost koja uvek i nanovo mora da se analizira, preispituje, nadogradjuje, interpretira ali i neguje.

Moramo jednom za svagda da shvatimo da samo u interdisciplinarnim sekvencijalnim studijama leži budućnost planiranja gde arhitektura predstavlja osnovu bilo kakvog delovanja jer grad je zgrada a zgrade su grad kako su to još šezdesetih definisali Aldo Rossi, Lewis Mumford, Jane Jacobs, Christopher Alexander, Paolo Portoghesi; a nastavili Nancy Kleniewski, Edward W. Soja, Nan Ellin, Norberg-Schulz, Ranko Radović i mnogi mnogi drugi...

Veliki pozdrav za sve forumaše

Stanje na danasnji dan.
Powered by FUTOG.

www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Gradnja-Arhiva...i-i-poskupljuje.html

Uzeli ti fotku Mrnjavi, nije da zakuvavam...

Evo Nixivoje

Nixi, di ti je fotoaparat?