Dobro došli, Gost
Korisničko ime: Lozinka: Zapamti me

TEMA: Kampus Univerziteta u Novom Sadu

Kampus Univerziteta u Novom Sadu 20 apr 2012 21:01 #1

  • NShronika
  • NShronika's Avatar
  • Van mreže
  • Majstor
  • Poruka: 161
  • Primljenih Zahvalnica: 289
  • Karma: 10
Posto ima dosta clanova koji su provodili ili provode vreme u univerzitetskom kampusu, pokrecem temu vezano za dalji razvoj i izgradnju kampusa u Novom Sadu.

2008. godine Univerzitet je izasao sa predlogom dokumenta za javnu raspravu vezano za odrzavanje i razvoj kampusa

PRELIMINARNI OKVIR ZA IZRADU SREDNJOROČNOG PLANA ODRŽAVANJA I RAZVOJA KAMPUSA UNIVERZITETA U NOVOM SADU
www.uns.ac.rs/sr/novosti_dogadjaji/kampus/predlog080716.doc

Isti je vrlo zanimljiv jer su u delu "Nova gradnja i uredjenje prostora" lepo taksativno pobrojani planirani investicioni poduhvati u okviru kampusa.
Poslednja izmena: 20 apr 2012 21:03 od NShronika.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: limanac

Odg: Kampus Univerziteta u Novom Sadu 20 apr 2012 21:44 #2

  • TurboMaximus
  • TurboMaximus's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 2227
  • Primljenih Zahvalnica: 2161
  • Karma: 112
Zašto kosi krovovi?
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Kampus Univerziteta u Novom Sadu 20 apr 2012 21:56 #3

  • NShronika
  • NShronika's Avatar
  • Van mreže
  • Majstor
  • Poruka: 161
  • Primljenih Zahvalnica: 289
  • Karma: 10
TurboMaximus napisao/la:
Zašto kosi krovovi?

Mogli su u skladu sa trendom da budu ozelenjeni krovovi.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Kampus Univerziteta u Novom Sadu 22 apr 2012 13:50 #4

  • NShronika
  • NShronika's Avatar
  • Van mreže
  • Majstor
  • Poruka: 161
  • Primljenih Zahvalnica: 289
  • Karma: 10
Vezano za raspravu oko nove zgrade Departmana za gradjevinarstvo, bilo bi bolje da su iselili osnovnu skolu (koja se sad pored te zgrade) i na tom velikom placu onda napravili ozbiljan kompleks i za naucno-tehnoloski park i za sve gradjevinarstvo, arhitekturu...
Ovako ova zgrada sada strci na cosku i imala je limite kod projektovanja jer je morala da se uklopi u dosta mali plac.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Rektorat - nastavak radova 25 apr 2012 11:31 #5

  • Dunavski
  • Dunavski's Avatar
  • Van mreže
  • Zidar
  • Poruka: 73
  • Primljenih Zahvalnica: 456
  • Karma: 42
Unapred se izvinjavam na opširnosti ali problemi gradjene sredine su kompleksni pa samim tim i njihova analiza.


Ako je naš univerzitetksi grad i imao u početku odredjeni urbani plan i koherentnost koja je godinama narušavana različitim arhitektonskim izrazima svake sledeće zgrade koja je dolazila, odsustvo bilo koje dublje logike krasi projekte nove zgrade Gradjevinskog fakulteta i zgrade Rektorata koje kao dva meteorita „udaraju“ u kampus velikom brzinom praveći kulturološki krater koji se odslikava u njihovim materijalima, oblicima i onim što me najviše interesuje: svojim pozicijama u kampusu.

Kao ni jedna druga zgrada ove dve nemaju jasno defenisanu poziciju u sistemu i predstavljaju prosto gomilanje koje se ogleda u tome da je zgrada rektorata bez trga, presečena od glavnog korpusa kampusa ulicom, u sred prirode koja je i počela baš zbog ovakvih stvari da se „urbanizuje“ i sve to pored Dunava...

Nova zgrada Gradjevinskog fakulteta izgleda kao neki SILOS koji je sleteo niodkuda, bez ikakvih karakteristika koje bi mogle da definišu kampus kao celinu. Tako je i sa Rektoratom. Ove zgrade predstavljaju uvodjenje dva potpuno nova i nepovezana arhitektonska jezika u već šareni univerzitetki arhitektonsko – urbani korpus.

Slikama i primerima koji dolaze sam želeo da pokažem da prosto i izolovano posmatranje zgrade nije dovoljno (iako je sama izvedba Rektorata korektna) već jedan širi urbani, gradski smisao zgrada koje čine univerzitetski GRAD- da, grad, kolektivni izraz.

Zato i donosim neke od rešenja koji ne treba da pokažu PRAVU arhitekturu već jedan fleksibilni princip celine koja poseduje urbanu varijaciju. Ovde se radi o koherentnim arhitektonsko – urbanim celinama. Ovi projekti su shvaćeni kao deo UNIVERZITETSKOG GRADA sa svim svojim integrativnim karakteristikama i osećajem za varijaciju (zgrade, trgovi, ulice, parkovi) i harmoniju (varijacija zgrada a ne svaka drugačija od prethodne i gomilanje nepovezanih arhitektonskih jezika) i izbegavanje shvatanja arhitekture kao prostog zbira zgrada koje se gomilaju bez većeg prostorno arhitektonskog smisla kao što je slučaj sa poslednje dve zgrade o kojima i raspravljamo ovde na ovom forumu.
“…Man has also become an architect of the environment, but he does not command the forces as nature. His method was selective and proven; an intellectual approach in which the actions depend on the understanding…”

Jacob Bronowski
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Light

Odg: Rektorat - nastavak radova 25 apr 2012 11:32 #6

  • Dunavski
  • Dunavski's Avatar
  • Van mreže
  • Zidar
  • Poruka: 73
  • Primljenih Zahvalnica: 456
  • Karma: 42
Prvi projekat je čuveni OXFORD sa svojom mapom univerziteta organizovanih u CLUSTER-e, unutrašnja dvorišta, kvadratne blokove koji se sa velikom veštinom prilagodjavaju postojećoj srednjevekovnoj urbanoj matrici. Ovi kvadratni blokovi se ponavljaju po celom kampusu i predstavljaju arhitektonsko urbanistički identitet OXFORD-a. Takodje i sama arhitektura poseduje koherentnost.







“…Man has also become an architect of the environment, but he does not command the forces as nature. His method was selective and proven; an intellectual approach in which the actions depend on the understanding…”

Jacob Bronowski
Poslednja izmena: 25 apr 2012 12:08 od limanac. Razlog: umetanje slika
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Light

Odg: Rektorat - nastavak radova 25 apr 2012 11:34 #7

  • Dunavski
  • Dunavski's Avatar
  • Van mreže
  • Zidar
  • Poruka: 73
  • Primljenih Zahvalnica: 456
  • Karma: 42
Drugi projekat je „Universidad Nacional Autonoma de Mexico“ u Mexico city. I ovde je jedan arhitektonski jezik prepoznatljiv i on varira po celom kampusu koji je organizovan u formi grada.









“…Man has also become an architect of the environment, but he does not command the forces as nature. His method was selective and proven; an intellectual approach in which the actions depend on the understanding…”

Jacob Bronowski
Poslednja izmena: 25 apr 2012 12:09 od limanac. Razlog: umetanje slika
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Light

Odg: Rektorat - nastavak radova 25 apr 2012 11:36 #8

  • Dunavski
  • Dunavski's Avatar
  • Van mreže
  • Zidar
  • Poruka: 73
  • Primljenih Zahvalnica: 456
  • Karma: 42
Treći projekat je KRESGE COLLEGE u Santa Cruz-u California. Na mapi se jasno vidi kako urbana celina univerzitetskog kampusa prati topografiju mesta u nagibu sa ulicama i trgovima koje prave fino proporcionisane zgrade, sa sličnim arhitektonskim jezikom radi dobijanja osećaja celine. Tu može da se doda i Mies-ov projekat za IIT univerzitet u Čikagu itd...





“…Man has also become an architect of the environment, but he does not command the forces as nature. His method was selective and proven; an intellectual approach in which the actions depend on the understanding…”

Jacob Bronowski
Poslednja izmena: 25 apr 2012 12:09 od limanac. Razlog: umetanje slika
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Light

Odg: Rektorat - nastavak radova 25 apr 2012 12:12 #9

  • ranko su ns
  • ranko su ns's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 5561
  • Primljenih Zahvalnica: 8267
  • Karma: 253
to svi mi vidimo, i ne samo mi forumaši. NS Kampus ima veliki potencijal, na izuzetnoj lokaciji kvalitetno isplaniran i urađen.

Ove naknadne gradnje objekata različitih stilova koje se ne uklapaju u sredinu, su mi isto kao kad bi neku lepu zgradu nagrdili nekom nadogradnjom koja nema veze sa osnovom.

Najgore je što se kod nas kriterijum srozao pa ni nema neke kritike kao što je tvoja.
KO HOĆE NAĐE NAČIN, KO NEĆE NAĐE OPRAVDANJE
Poslednja izmena: 25 apr 2012 12:18 od ranko su ns.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Dunavski, Light

Odg: Rektorat - nastavak radova 25 apr 2012 14:35 #10

  • TurboMaximus
  • TurboMaximus's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 2227
  • Primljenih Zahvalnica: 2161
  • Karma: 112
Dunavski napisao/la:
Treći projekat je KRESGE COLLEGE u Santa Cruz-u California. Na mapi se jasno vidi kako urbana celina univerzitetskog kampusa prati topografiju mesta u nagibu sa ulicama i trgovima koje prave fino proporcionisane zgrade, sa sličnim arhitektonskim jezikom radi dobijanja osećaja celine. Tu može da se doda i Mies-ov projekat za IIT univerzitet u Čikagu itd...

Štošta od onog što si napisao stoji, ali ne znam kako je stilski i prostorno raštrkani Oksford koherentan i koji je smisao jedistvenog arhitektonskog jezika u rasponu od četrdeset godina, u našem slučaju.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.

Odg: Kampus Univerziteta u Novom Sadu 26 apr 2012 07:50 #11

  • Dunavski
  • Dunavski's Avatar
  • Van mreže
  • Zidar
  • Poruka: 73
  • Primljenih Zahvalnica: 456
  • Karma: 42
Pitanja:

Kako je stilski i prostorno raštrkani Oxford koherentan?

Koji je smisao jedinstvenog arhitektonskog jezika u rasponu od četrdeset godina u našem slučaju novosadskog univerziteta?


Odgovori:


Pitanja koja su postavljena su veoma kompleksna i značajna i zahtevaju veliku pažnju ali i odredjenu sveobuhvatnost odgovora pa se unapred izvinjavam na opširnosti.

U slučaju Oxford-a i pitanja kako je on koherentan pored stilske i prostorne raštrkanosti, dolazimo do definicija urbanosti i samog načina arhitektonskog projektovanja i značenja zgrada u kolektivnom prostornom sistemu i pitanja da li je on zaista nekoherentan i šta se pod time podrazumeva?.

Dakle, pitanje „urbane raštrkanosti“ je relativno kao i sama „stilska, arhitektonska raštrkanost“ jer postoji niz parametara koji definišu celinu: materijali, proporcije, prostorni odnosi, veličine, geometrijski oblici, istorija objekta, tipologije (prostorne – funkcionalne), vizuelne i fizičke veze, tehnologije gradjenja, kulturološke i socijalne odrednice itd. Dakle čitava jedna plejada „parametara“ koji predstavljaju atribute arhitekture pomoću kojih se ona čita i dovodi ili ne dovodi u vezu sa kontekstom.

U stvari na ovaj način se i pravi kontekst koji u slučaju Oxford-a poseduje identičan prostorni koncept kako sam rekao CLUSTER-a, zatvorenih dvorišta koja su povezana prolazima ali i običnim ulicama gde u stvari ciljano arhitekte kroz vekove dobijaju GRUPNU FORMU koja je rešena tako da se SAGLEDAVA U SERIJI.

Nizovi blokova i zgrada su povezani kako fizički tako i vizuelno i vi se krećete od jednog bloka do drugog ili kroz jedan u drugi a oni su postavljeni tako da se posle jednog „javlja“ sledeći i tako dalje: drugi, treći, četvrti... vodeći vas kroz neverovatne prostorne odnose i projektovane lavirinte koji su strukturisani preciznim kvadratnim urbanim blokovima koji daju definiciju varijacije celine a to je posebno jasno ako ste nekada i bili u OXFORD-u ali je i na samoj mapi koju sam priložio dole to veoma vidljivo analizirano.

Prostorna koherentnost je vidljiva u analizi veličine univerzitetskog kompleksa gde se sami blokovi, glavni nukleus univerzitetskog grada OXFORD-a, u stvari nalaze na relaciji od 300 - 400m što je novosadski ekvivalent prostora od Gradske kuće do Saborne crkve u Novom Sadu koji pešak prelazi jako brzo i to nije nikako neka dugačka sekvenca.

Što se tiče stilova, jeste, oni su različiti i javljaju se jedan za drugim, od Canterbury gotike (XV), preko Engleske renesanse (XVI) pa do Paladijanske arhitekture XVIII veka a to se vidi na slikama dole (tri u nizu). Naprosto iako različitih stilova blokovi poseduju identičnu urbanu logiku, materijale, slične proporcije i arhitektonski jezik definisanja CLUSTER-a tako da su kompatibilni u stilskoj i prostornoj varijaciji.





“…Man has also become an architect of the environment, but he does not command the forces as nature. His method was selective and proven; an intellectual approach in which the actions depend on the understanding…”

Jacob Bronowski
Poslednja izmena: 26 apr 2012 09:41 od Dunavski.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Light

Odg: Kampus Univerziteta u Novom Sadu 26 apr 2012 07:51 #12

  • Dunavski
  • Dunavski's Avatar
  • Van mreže
  • Zidar
  • Poruka: 73
  • Primljenih Zahvalnica: 456
  • Karma: 42
Gore smo delimično započeli odgovor na pitanje: koji je smisao jedinstvenog arhitektonskog jezika u rasponu od četrdeset godina u našem novosadskom univerzitetskom slučaju? Odnosno, da li moramo da kroz vreme kopiramo odredjeni prvobitni stil da bi smo došli do izraza celine? Odgovor je- NE.


Prvi primer je komparativna analiza novo – staro: „Java island“ u Amsterdamu (slika levo) kao i „Red light district“ istorijskog centra Amsterdama (slika desno). Iako prostorno relativno daleko na prvoj slici je nova arhitektura iz 90-tih godina XX veka koja bez ikakvog kopiranja gradske arhitekture kupi čitavu prostornu logiku ne samo amsterdamske arhitekture već i cele urbane sekvence: kanale, kuće u nizu, logike ulaza u kuće kao i varijaciju po visinama, arhitektosnkim elementima frizova, prozora, vrata, zidova itd...

Jednostavno iako različitih arhitektonskih jezika obe urbane celine poseduju mnoštvo sličnosti i identičnu konceptualnu logiku. Svaka zgrada ima tačno mesto u sistemu blokova, kanala i sve su toliko različite pa opet iste.


“…Man has also become an architect of the environment, but he does not command the forces as nature. His method was selective and proven; an intellectual approach in which the actions depend on the understanding…”

Jacob Bronowski
Poslednja izmena: 26 apr 2012 09:31 od Dunavski.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Dukelander, limanac, Pinki, Light

Odg: Kampus Univerziteta u Novom Sadu 26 apr 2012 07:52 #13

  • Dunavski
  • Dunavski's Avatar
  • Van mreže
  • Zidar
  • Poruka: 73
  • Primljenih Zahvalnica: 456
  • Karma: 42
Drugi primer je primer arhitektonske interpretacije jednog arhitektonskog elementa – SLAVOLUKA kroz prostor i vreme na primeru Pariza i čuvenog arhitektonsko – urbanog kompleksa koji se zove „Istorijska osa“ – „Axe historique“ gde možemo da posmatramo kako se jedan element kao što je slavoluk iz Antičkog Rima (Konstantinov: slika br.1) iz IV veka, posle interpretira u Parizu četrnaest vekova kasnije na slici br.2 pa onda preko slavoluka na Champs Elysees (slika br.3) do Velikog luka na La Defans-u (slika br.4) iz 1989 koji u potpunosti „odstupa“ ali samo vizuelno ali ne i konceptualno od prvog. Dakle postoji odredjeni arhitektonski kontinuitet u razvoju ove tipologije na istoj aveniji u rasponu od skoro dva veka.

“…Man has also become an architect of the environment, but he does not command the forces as nature. His method was selective and proven; an intellectual approach in which the actions depend on the understanding…”

Jacob Bronowski
Poslednja izmena: 26 apr 2012 08:27 od limanac. Razlog: umetanje slika
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Dukelander, limanac, sandman, Pinki

Odg: Kampus Univerziteta u Novom Sadu 26 apr 2012 07:53 #14

  • Dunavski
  • Dunavski's Avatar
  • Van mreže
  • Zidar
  • Poruka: 73
  • Primljenih Zahvalnica: 456
  • Karma: 42
Rezime: naš kampus ne treba da poseduje, iz etičkih i profesionalnih razloga, koherentnost u smislu kopiranja prvobitnog već da koristi niz različitih strategija i koncepata koji će interpretirati postojeće na bilo kom nivou: lokalnom, kulturološkom, antropološkom, socijalnom, tehnološkom, prostornom ili regionalnom nivou; stvarajući kontekstualnu urbano – arhitektonsku celinu. Što više aspekata uključi to je sama arhitektura i urbana celina bogatija, kompleksnija i zanimljivija.

I dok sve ovo pišem na pamet mi pada koncept vodenih kanala i bazena (sa fontanama) koji bi se porstirali po celom kampusu poboljšavajući kako čitav ambijentalni aspekt univerziteta takoi povezalo sve zgrade koje imaju različite arhitektonske jezike u koherentnu celinu jer bii se kanali, kanalćići, malko dublji i malko plići, kao u konceptu Alhambre (Granada) „kretali“ po celom kampusu u prolazima i ispred objekata.

Na ovaj način bi se napravio svojevrsni univerzitetski „Wasserstat“ (Vodeni grad) koji sada u XXI veku u stvari predstavlja odgovor na blizinu Dunava i metaforu REKE dok bi se opet na drugom nivou mogao idejno povezati sa drugim, pravim originalnim petrovaradinskim „Wassersstat“-om koji će sigurno u budućnosti, kao što je imao i u prošlosti, posedovati vodene kanale u nekim svojim delovima, na ovaj način a i sa činjenicom da je sam grad Novi Sad tj. njegov najstariji centar grada formiran na „gredama“ izmedju kojih su bili vodeni kanali, zaokružili jednu veoma interesantnu priču i prosto definisali različita značenja samog kampusa: metaforički (reka), kulturološki (veza sa petrovaradinskim Wasserstat-om na drugoj strani reke i novosadskim starim centrom na „gredama“) kao i funkcionalni (poboljšavanje ambijentalnog kvaliteta samog univerziteta, regulacija temeprature, povezivanje objekata u celinu, vodeni odrazi) itd...
“…Man has also become an architect of the environment, but he does not command the forces as nature. His method was selective and proven; an intellectual approach in which the actions depend on the understanding…”

Jacob Bronowski
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Nicisy1, limanac, Pripadnik, Pinki, Light

Odg: Kampus Univerziteta u Novom Sadu 26 apr 2012 08:28 #15

  • limanac
  • limanac's Avatar
  • Van mreže
  • Administrator
  • Poruka: 4977
  • Primljenih Zahvalnica: 6221
  • Karma: 156
Nakon kacenja fotki, potrebno je jos samo kliknuti na 'umetni', ostavio sam ti par postova da popravis :)
Poslednja izmena: 26 apr 2012 08:29 od limanac.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Dunavski

Odg: Kampus Univerziteta u Novom Sadu 26 apr 2012 10:09 #16

  • TurboMaximus
  • TurboMaximus's Avatar
  • Van mreže
  • Investitor
  • Poruka: 2227
  • Primljenih Zahvalnica: 2161
  • Karma: 112
Dunavski napisao/la:
Rezime: naš kampus ne treba da poseduje, iz etičkih i profesionalnih razloga, koherentnost u smislu kopiranja prvobitnog već da koristi niz različitih strategija i koncepata koji će interpretirati postojeće na bilo kom nivou: lokalnom, kulturološkom, antropološkom, socijalnom, tehnološkom, prostornom ili regionalnom nivou; stvarajući kontekstualnu urbano – arhitektonsku celinu. Što više aspekata uključi to je sama arhitektura i urbana celina bogatija, kompleksnija i zanimljivija.

I dok sve ovo pišem na pamet mi pada koncept vodenih kanala i bazena (sa fontanama) koji bi se porstirali po celom kampusu poboljšavajući kako čitav ambijentalni aspekt univerziteta takoi povezalo sve zgrade koje imaju različite arhitektonske jezike u koherentnu celinu jer bii se kanali, kanalćići, malko dublji i malko plići, kao u konceptu Alhambre (Granada) „kretali“ po celom kampusu u prolazima i ispred objekata.

Na ovaj način bi se napravio svojevrsni univerzitetski „Wasserstat“ (Vodeni grad) koji sada u XXI veku u stvari predstavlja odgovor na blizinu Dunava i metaforu REKE dok bi se opet na drugom nivou mogao idejno povezati sa drugim, pravim originalnim petrovaradinskim „Wassersstat“-om koji će sigurno u budućnosti, kao što je imao i u prošlosti, posedovati vodene kanale u nekim svojim delovima, na ovaj način a i sa činjenicom da je sam grad Novi Sad tj. njegov najstariji centar grada formiran na „gredama“ izmedju kojih su bili vodeni kanali, zaokružili jednu veoma interesantnu priču i prosto definisali različita značenja samog kampusa: metaforički (reka), kulturološki (veza sa petrovaradinskim Wasserstat-om na drugoj strani reke i novosadskim starim centrom na „gredama“) kao i funkcionalni (poboljšavanje ambijentalnog kvaliteta samog univerziteta, regulacija temeprature, povezivanje objekata u celinu, vodeni odrazi) itd...

Potrudio si se.
Trebalo mi je, ustvari, preciziranje malo pretencioznih fraza, inače mi je i bilo jasno šta hoćeš da kažeš. U pravu si, s tim što ja nikad ne bih preslikavao postojeća rešenja, sem funkcionalnih.
Novi Sad, ne samo kampus, pati od nepovezanosti i nezaokruženosti i pitanje koje si otvorio je i važnije od lepote pojedinačnih objekata. Nedovršenost, s druge strane, otvara prostor da se veštim potezima isprave i velike greške.
I onako drugarski, da bi te većina lakše čitala, daj ovde za nas "kolokvijalnu transkripciju".
+
Poslednja izmena: 26 apr 2012 11:19 od TurboMaximus.
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Zahvalnici: Dunavski

Odg: Kampus Univerziteta u Novom Sadu 26 apr 2012 11:00 #17

  • Dunavski
  • Dunavski's Avatar
  • Van mreže
  • Zidar
  • Poruka: 73
  • Primljenih Zahvalnica: 456
  • Karma: 42
Jako mi je drago a da ne kažem koliko bi i u praksi ovo bilo važno kako razmišljaš- kolektivni izraz bez ikakvih kopiranja.

Generalno u svetu postoji problem koji ja zovem „Šangaizacija“ gradova i arhitekture gde se zgrade posmatraju izolovano kroz tržišnu ekonomiju sa glavnim pitanjem: KAKO SE TO PRAVI I KOLIKO KOŠTA? Ali u osnovi te zgrade iako koštaju milone i odgovaraju tržišnoj ekonomiji (zgrade su postale puki brojevi) nemaju dubljeg značenja a to je taj klturološki, kontekstualni bit koji jednostavno ne zanima ovaj kasni kapitalizam u kom se nalazimo koji je opterećen pohlepom.

Mi često raspravljamo o tome koji je materijal, kako stoji konstrukcija, jeftina ili nije, ali ne raspravljamo o tome ŠTA JE TO ŠTO GLEDAMO i kako to nešto utiče na našu gradjenu sredinu sa socijalnog aspekta. Da li ono produbljuje ili približava kulturološki jaz? Koje su njegove poruke u smislu unapredjenja urbane sredine definišući koherentnu urbanu celinu?

To su stvari koje su jako bitne i do kojih mi je stalo da se na ovom forumu, gde postoje najrazličitiji entuzijsti, konačno pokrene pitanje pozicije arhitektonskog objekta u odnosu na ulicu, urbani blok i grad.

To je jedna „sustainable“ tačka gledišta kako je ja vidim i u pravu si kada govoriš o različitim nedovršenostima u našem Novom Sadu za koji mislim da ima mnogo potencijala i da ništa nije izgubljeno čak naprotiv, ali i mogućnostima njihovog ponovnog povezivanja i davanja novih značenja. Ipak, svega toga društvo kao i pojedinci moraju biti svesni... Jednostavno to je put kojim arhitektura, uveren sam, mora da ide. Put kolektivnog izraza...
“…Man has also become an architect of the environment, but he does not command the forces as nature. His method was selective and proven; an intellectual approach in which the actions depend on the understanding…”

Jacob Bronowski
Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
U pogonu je Kunena Forum

O nama

Postavljanjem NSBuild foruma na mrežu 11. decembra 2010. godine, građani dobijaju nezavisnu platformu za razmenu najaktuelnijih vesti, informacija i foto-materijala, a prevashodno u vezi sa praćenjem izgradnje, infrastrukturnim projektima i investicijama na teritoriji Novog Sada.

S početka okupivši dvadesetak entuzijasta, posvećeno radeći na strasti i ideji koja nas je ujedinila, dobijamo pažnju sve većeg broja građana koji nastavljaju da obogaćuju platformu. Tokom godina privlačimo pažnju medija i gradskih službi, te smo danas zvanično prisutni na značajnijim dešavanjima i gradilištima radi prenosa ekskluzivnih snimaka i informacija.

Pročitajte više

Udruženje

Udruženje "Novosadska Gradilišta"

Možete nas kontaktirati preko kontakt forme ili na email office@nsbuild.rs

Posetite nas i na društvenim mrežama.

Posetite našu facebook stranicu Posetite naš profil na instagramu Posetite naš profil na twitteru