TEMA: Letovanja, morske destinacije...

Utjeha su novosađani

JEsmo obrnuli stranu!?

hahahahahahha i ja sam se otelila dok sam sacekaka da mi ocita stranicu al gledala sam da sto vise slika stavim u jedan post da ne bude da spamujem al od sada za vise slika bice vise postova

pošto si simpatična samim tim jer si žensko a i voliš da fotkaš, evo par saveta

najbolje je oko 5 slika pa do 8 u jednom postu

treba skinuti ovaj programčić za resize fotki

www.obviousidea.com/windows-software/light-image-resizer/

ili ova dva


imageresizer powertoy

image tuner

integrišu se sami u desni klik i izabereš rezoluciju na 1024x768 ili neku sličnu i postavljaš.

Bolje smo objasnili ovde:http://www.nsbuild.rs/forum/nsbuild-radionica/5196-foto-radionica-i-umetanje-nsb-layera-na-slike

Dok razmišljam gde ove godine na letovanje u arhivi pronađoh fotke od pre 3 godine. Nei Pori, Grčka. Idealno mesto za porodice sa malom decom, velika peščana plaža, dugo može da se ide kroz more po plićaku. Uglavnom je mirno i uveče.
Dobro jutro NP





plaža tokom dana





plaža u predvečerje



šetalište uz plažu

Kafanica na šetalištu





ulicama NP

nastavljamo ulicama





pijaca

(kao što se vidi Lada je popularna i u GR)
Do-viđenja(?) Nei Pori uz pogled prema Olimpu

Nakon razmišljanja gde, stigosmo u mesto Nea Kallikratia, nekih 35-40 km od Soluna. Grad nije turističko mesto, više je okrenut stanovnicima samim, njih oko 11.000, par fotki za početak, ostalo će dolaziti samo, vremenom (neću sve odmah danas).









Zgrada opštine, glavna ulica i obala.

(ako može rotacija ove fotke, hvala)

Crkva, naravno u centru, odmah do opštine.










(takođe molim za rotaciju fotografija, neće to dugo potrajati još nekih nedelju dana. Hvala)

Ovo je druga crkva, uz novi deo mesta, znatno je manja, al ima svetleći krst.





unutrašnjost

Ovim postom ću i završiti. Novi deo mesta ima zelenila, dečje igralište, i sve kao i u starijem delu. Svugde nedostaje parking prostor, horizontalna signalizacija, trotoari.







Grci inaôe ne slave slavu, nemaju taj obiôaj, ali u znak zahvalnosti ili kao "zaštitnika" kuće postave mini crkvicu.


Kakav bih ja to NSBuilder bio kad ne bih gledao gradilišta i o tme izvestio.
U starijem delu završavaju zgradu

a u novijem mi liči na započeto...

Orfanski zaliv, Asprovalta, Nea Vrasna, Balkonaki beach, Ammos beach
put lep lagan 9 sati ugodne vožnje, dva stajanja radi tenkiranja, na granicama po desetak min čekanja. Sve autoput ili liči na autoput.
Grci ne pate od nekog luksuza, kafići jednostavni sa drveni stolicama, konobari ljubazni. Nije neka preterana čistoća, nekako nonšalantno i prirodno.
Plaže lepe, na plaži pesak, u vodi pesak.
Egej topliji i manje slan od Jadrana, često talasi.
Pića pivo od 3 do 5 evra, nes 3 evra, kokteli od 4 do 6 evra, pica desetak evra, giros 3 evra.


Послато са Redmi 5 Plus помоћу Тапатока

evo Totos beach kod Olimpijade


Послато са Redmi 5 Plus помоћу Тапатока

Ammos beach


Послато са Redmi 5 Plus помоћу Тапатока

od mesta Asprovalta lep gradić plaža od Stavrosa do Asprovalte 7km plava zastava. Nea Vrasna je manja Asprovalta, Stavros dosta parkova, Olimpijada bez ikakve arh. vrednosti, sa dosta neuređenih delova. Možda im nekih skrivenih znamenitosti, ali ih nisam video

Послато са Redmi 5 Plus помоћу Тапатока

U Paralia Vrasni ima Lidl sa cenama sličnim našima

Послато са Redmi 5 Plus помоћу Тапатока

na svakom suncobranu svih plaža ima cenovnik


Послато са Redmi 5 Plus помоћу Тапатока

ovaj kamenčić zaslužuje poseban post


Послато са Redmi 5 Plus помоћу Тапатока

Ova tema mi je nekako do sad promakla, a krajem juna/početkom jula letovali smo u vrlo interesantnom delu Grčke, tako da evo prilike da ga prezentujem ovde. Reč je o Pelionu, poluostrvu koje "gleda" na Eviju i Sporade, i koje zatvara zaliv u kojem je smešten Volos. To je poslednji deo kopnene Grčke koji je dobio struju i TV signal sedamdesetih godina prošlog veka, i u nekim delovima ovog poluostrva vreme kao da je i zaustavljeno negde u tom periodu. Poluostrvo je domovina Kentaura po grčkoj mitologiji, a jedan od njih, Chiron, je bio i Jasonov učitelj i on je u potrazi za zlatnim runom isplovio iz luke u blizini današnjeg Volosa. Najveći deo poluostrva je planinčina na kojoj je i popularni skijaški centar, tako da recimo u maju kada je temperatura mora već dovoljno visoka, možete skijati s pogledom na more, i pola sata kasnije se okupati u tom istom moru. Zbog te nepristupačnosti tu su se Grci često skrivali od Turaka, većina crkava u planinskim selima nema visoke zvonike kako bi bile sakrivene od pogleda i na taj načine zaštićene od turske odmazde, a celo poluostrvo je ispresecano popločanim stazama kroz šumu, ili kako Grci kažu "kali dromos" odnosno "dobar put", pa je odatle i nastala turska reč "kaldrma" koju smo i mi posle apsorbovali.
Sa zapadne zalivske strane putevi prate obalu, tu je i nekoliko popularnih letovališta koje pokrivaju i naše agencije, i ta obala je daleko pristupačnija, ali neki će reći da je voda u zalivu poput bare i da su plaže uzane, i da je daleko lepše na istočnoj strani, i ja sam recimo jedan od tih. Mada, istočna strana je prilično nepristupačna, sva sela su gore u brdima, ima tek poneko naselje uz samu obalu, i ako hoćete kolima s jedne plaže na drugu uglavnom morate cik-cak serpentinama uzbrdo, pa opet malo kasnije cik-cak serpentinama nizbrdo. Ali da je lepo, jeste. I naš car Dule se motao tuda onomad, što pokazuju i toponimi nekih naselja, na primer Zagora u kojoj izvire čuvena Zagori voda iz grčkih supermarketa ("iza gore"), ili Milina, a pretpostavlja se recimo i da je Tsagarada nekada bila Zagrada ("bašta").
Znači, dođete autoputem do Volosa, usput prođete kroz tri tunela naspram kojih je naš Manajle kao mišja rupica (najduži je 6km), i onda sa nulte nadmorske visine se popnete na oko 1.450m, pa se opet spustite na nultu, sve to u oko sat vremena vožnje. Imam i snimke sa dashboard kamere, samo da se nakanim da sve te pojedinačne pospajam u jedan.

Pa kad krenete da se penjete serpentinama iznad Volosa, i u jednom trenutku pukne pogled:





Bili smo smešteni u Agios Ioannisu, to je jedno od retkih mesta uz samu obalu na istočnoj strani, i kroz njega protiče veći potok (i gomila manjih) koji deli mesto na dva dela, desno od potoka je Papa Nero gde smo i mi bili smešteni, i gde je jedna velika plaža, 2-3 restorana, klasičan kamp sa šatorima i kamp kućicama, omladinski YMCA kamp, i nekoliko desetina vila za izdavanje, a levo je sam Agios Ioannis u kojem je većina prodavnica, restorana, kafića, apoteka, mesara, hoteli, vile, manja plaža i pristanište, a iza pristaništa je još jedna uvala gde je treća velika divlja plaža, Plaka, po nama i najlepša. Ovo je dotični potok preko kojeg prelaze dva pešačko-biciklistička mosta i betonski gaz za motorna vozila:






Ovaj je najfotogeničniji od sva tri, mada je već prilično zarđao, naročito strana okrenuta moru:





Ono crveno je biciklistička staza, i pruža se duž cele obale, od početka Papa Nero plaže do kraja šetališta u Agios Ioannisu, a žuto je naravno staza za slepe osobe, i postavljena je kako treba, ne uz ivicu trotoara kako slepe osobe ne bi završile dole jer je duž cele obale zid kome visina varira od otprilike 1 do 3-4 metra na pojedinim delovima, a nema zaštitne ograde, ali ima strateški raspoređenih stepenica i rampi da se siđe do vode, naravno.

Samo mesto je malo, ima tri pekare (od toga dve drži isti gazda), nekih 7-8 mini marketa, otprilike isto toliko suvenirnica, 15-20 restorana i kafića (neki su malo skriveni od glavnog šetališta, pa nisam baš uspeo sve da prebrojim), po jedna apoteka i mesara, čak i jedna knjižara koju smo povremeno viđali otvorenu, i jedna prodavnica sa raznim ručno rađenim tkaninama (stolnjaci, posteljina, zavese i sl.) i jedna turistička agencija. Oko celog Agios Ionannisa ide jednosmerni put, kreće od ona tri mosta preko potoka i tu se račva krak ka Papa Nero plaži, i tu pored mostova je i veliki gradski parking (inače u samom AI retko gde imate mogućnost da parkirate ispred samog smeštaja, zato smo i odabrali Papa Nero), i taj jednosmerni put prati šetalište, kod crkve se opet račva u dva kraka, jedan dvosmerni ide uz obalu ka pristaništu, dok se drugi jednosmerni penje u brdo i na jednom mestu ukršta sa putem koji vode dalje u planinska sela, i posle se krivudajući približava nazad potoku i onda paralelno uz potok spušta nazad do mora i ona tri mosta. Ima i jedna kratka uzana uličica paralelno sa šetalištem i posle se sa njim i spaja, na ovom kraju kod mostova može donekle da se uđe i autom, a odnekle može samo biciklom ili peške kroz nju, i od nje ide nekoliko staza sa zilion stepenica gore ka drugom delu kružnog puta.

Na Papa Nero strani je put širi i dvosmeran, i to svi obilato koriste da parkiraju uz put, tu je i veće poljanče koje takođe služi kao gradski parking (i naš smeštaj je bio odmah do te poljane, to nam je bio veliki plus kada smo birali), i onda se put račva kod ulaza u kamp, levi krak se spušta ka obali i on je zatvoren rampom od 10 do 20 svakog dana, znači tu je pešačka žona, a drugi se penje u brdo i to prilično strmo, i vodi ka Muresiju, i to je prvo veće mesto u blizini, ima i poštu i benzinsku stanicu i ostale "luksuznije" potrepštine, to je ono što se kod nas nekad zvalo "zadnja pošta".

Evo kako to otprilike izgleda gledano sa obližnjeg brda - najpre se vidi Papa Nero plaža, pa iza tog prvog rta je ušće potoka i u toj sledećoj uvali je Agios Ioannis, a onda onaj sledeći rt je u stvari kraj pristaništa i iza njega je treća plaža Plaka, dakle dve odlične plaže i jedna prosečna na max 15 minuta hoda gde god da ste smešteni u ovom delu...




Ovde se i vidi koliko je ulica uzana, tu gde je onaj beli zid je samo jedna kolovozna traka, koja je elastičnim stubićima odvojena od biciklističke staze (a Grci kao prosečni balkanci koriste biciklističku stazu da parkiraju svoje skutere, da nema stubića verovatno bi i kola tu uglavili) i pored nje je malo izdignuto šetalište za pešake, i pomenuti bedem iznad obale. Ovo je slikano na početku šetališta, bliže poptoku i mostovima, tu je ostavljeno stenje da bi se obala zaštitila od jakih talasa (pre koju godinu nevreme je odnelo deo šetališta kod crkve) a plaža sa sitnijim kamenčićima i peskom se vidi u daljini, bliže luci:




Možda se na ovoj noćnoj iz luke najbolje vidi koliko je sve ušuškano u šumu i raštrkano po brdima:

U blizini je selo Damuhari, kao što rekoh svugde ima popločanih pešačkih staza pa smo mi peške otišli tamo, jedan deo je baš baš strm ali se stigne za laganih pola sata, ona fotka sa brda na kojoj se vide plaža i zalivi je slikana sa te staze, i to je prirodna luka u kojoj je svoje tvrđave pravio ko god se motao tuda (počev od Persijanaca preko Vizantije i Mlečana to Turaka i samih Grka, naravno):




A u njoj je i najslikaniji dimnjak u ovom delu Grčke:




Ako obratite pažnju na natpis na kući, nije slučajno baš taj, tu u luci je snimljeno nekoliko scena za čuveni mjuzikl Mamma mia, odnosno deo gde Meril Strip gurne drugarice u vodu pa posle i sama skoči, na otprilike 2:56 kreće taj deo: