TEMA: Višegrad

Na nekih 270 km od N. Sada (najkraćim putem), na ušću Rzava u Drinu, na zapadu R. Srpske (BIH) nalazi se Višegrad. Osim uobičajenih podataka, kojima neću smarati sada, rekao bih da je ovaj grad sasvim obična, a istovremeno neobična kasaba. Da nije bilo jednog srbina muslimanske vere, a par vekova kasnije još jednog srbina, ovaj put katoličke vere, ovaj gradić bi bio prava uspavana kasaba. Međutim prvi sagradi most, a drugi napisa roman o mostu koja mu donese najveću književnu nagradu na svetu, a ovom gradu dovede more turista da vide ta čudesa koja se vekovima ovde odvijaju.
Najkraći put (preko Valjeva i Mokre gore) mi je delovao kao najzanimljiviji i sa raznovrsnom turističkom ponudom usput. Ovaj put je zgodan za sve one koji idu na odmor u Boku ili Župu dubrovačku, da se odmori barem jedan dan, što smo mi i uradili. Ima ovaj kraj šta da ponudi i na duže turističke staze, te bi se moglo razmišljati i o kompletnom odmoru u regiji Višegrada. Tražeći prenoćište za jednu noć na raznim sajtovima specijaliziranim za tako nešto, video sam zaista bogatu ponudu smeštaja koji je zaista po prihvatljivim cenama za većinu ljudi odavde. Da ne davim dalje, prelazimo na fotografije mosta.

Naravo, most je stavljen na UNESCO listu.

Oko mosta i u gradu.
Spomenik I. Andriću.

kuća u kojoj je boravio.

fotografije grada gde se stidljivo pojavljuje džamija, vidi spomenik VRS kao i pogleda na VG i ušće Rzava u Drinu.

Šetajući se delom grada koji se nalazi na nekakvom poluostrvu koje se nalazi između dve reke idemo prema Andrićgradu.

Pre njega se nalazi spomenik Mehmed Paši Sokoloviću. To je onaj srbin zavaljujući kojemu stoji čuveni most na Drini i Srpska pravoslavna crkva i njena autokefalnost jako mnogo duguju ovom čoveku, da budemo precizni, ne bi crkve bilo da nije njega.Spomenik je postavljen tako da gleda u most, da makar i bronzani Bajica Nenadić iz sela Sokolovići gleda u svoje delo.

Andrićgrad je zanimljivo mesto, otvoreno za posetioce 2012. godine. Cela ideja o gradnji ovog, pre svega turističkog kompleksa, je potekla od Emira Kusturice. Ceo kompleks je od kamena i predstavlja neki miš meš arhitekture, ili domaća arhitektura kroz vreme.

Glavna ulica u Andrićgradu (naziva se još i Kamngrad) zove se Mlade Bosne.

Između mnogih građevina se nalazi i bioskop Dolly Bell.

Mnogo spomenika je u gradu, a fotkati Andrićev je zaista teško. Uvek ima ljudi i dece na njemu.

Ispred zgrade Elektroprivrede R. Srpske se nalazi spomenik Nikoli Tesli

Njegošev spomenik i crkva Sv. Lazara

Još tri fotke Andrićgrada i pogled na Višegrad u rano jesenje jutro za kraj ove reportaže koju možete dopunjavati slobodno.

Auuu, meni ovo deluje autentično taman kao i ono ludilo po Skoplju.
MIslim i u Las Vegasu imaju piramidu I Sfingu, ali tamo ti je bar jasno da ionako ničemu nije mesto tu.
Ovde se kao mislilo zaozbiljno pa su se i u Skoplju i ovde pravile "istorijska" zdanja koja nikada nisu postojala.

Ne bi ulazio u diakusiju o arhitekturi, svrsi Andricgrada. Ali s obzirom da u Visegradu boravim cesto od neke 2004-2005 godine, mogu samo da dodam da je Andricgrad postao spas za ljude koji dole zive pocev od proleca, pa sve do pocetka jeseni Visegrad zivi, grad je prepun turista u tom periodu, sto onih koji su u prolazu svratili na par sati, sto onih koji su sa Tare/Zlatibora malo se spustili i do Visegrad, pa sve do onih koji su namenski dosli na nekoliko dana. Samim ti ljudima se dole stvorila mogucnost da nesto rade, od prodaje suvenira, ugostiteljska i slicnog, nisu neki poslovi, al verujete mi da je i to odlicno za vreme kakvo je bilo, ljudi bukvalno nisu imali gde da rade sem na Hidroelektrani ili kod nekolicine privatnika, Visegrad je jednostavno do tada bio slepo crevo, bez ikakve nade... Samo mi se neko zaustavio da se slika pored mosta i vozi dalje...

Tako da cinjenive, ko i kako ga je gradio realno za grad i stanovnistvo nisu suvise bitni, jer su bukvalno progledali. Mada se uvek nadji oni politicki za i protiv, u toku gradnje bilo je i smena vlasti, pa cak nisu ni hteli da presele EP u Andricgrad... Ima tu jos dodatnih sadrzaja koji su bili u planu ali vec nekoliko godina vise u vazduhu, naravno zbog politike.

Послато са SM-G960F уз помоћ Тапатока

Ovo je jedan od projekata, koji je zaista zapocet, ali zamrznut.

bhplus.ba/u-visegradu-pоcеlа-izgrаdnjа-аquа-pаrkа/

Послато са SM-G960F уз помоћ Тапатока

e46glogi napisao/la:
Ma to što ljudi toga konačno mogu da žive pristojno nije sporno - to je zapravo odlično i dok god ima kome da se prodaje to je ok, nego je meni čudno da uz Drinu, most, prirodu i sve ostalo nije moglo nešto autentično da se osmisl da turistička ponuda bude dobra i uspešna.
Pre će biti da se niko živi nije posvetio tome.
Ovo mi je je baš onako čudno, lažnjak raznih epoha nabcanih na jedno mesto.

Ono što mi se svidelo u Andrić gradu jeste mešavina arhitektonskih stilova koji se mogu pronaći na našim prostorima. Najzanimljivija mi je zgrada rađena u stilu renesanse koja nikada nije došla kod nas zbog turkse okupacije.


- Kad uđete ovamo, pomislit ćete da ste zakoračili u neko drugo vreme, u mediteranski grad iz renesansnog doba -govore nam u Andrićgradu. Bit će to, kažu, pravi vremeplov. Na renesansi se toliko insistira jer Nemanja Kusturica smatra da bi je oni koji je nisu imali - trebali proći, makar i sa 500-600 godina zakašnjenja.

Bosni je nedostajala renesansa pa se zato toliko i spominje, a nekoliko metara dalje od ulaza sve se menja jer se dolazi u deo koji je još u gradnji. Tu je Srpski trg, a nasuprot njemu i bosanski, u kojemu je turska arhitektura, grubo klesano kamenje, zatvoreni prozori za udvaranje... U srpskome je vlastelinska zgrada, na kojoj radovi još traju, a mora da odražava autentičnost prošlih vekova, kao da smo otišli stotinama godina unazad.

Radovi su počeli uza zvuke oratorija “Carmina Burana”. Prvo je sagrađena crkva, po uzoru na hram svetog velikomučenika kneza Lazara i Svetih srpskih mučenika u Dečanima, ali je od njega niža za trećinu.
Andrićgrad Emira Nemanje Kusturice prostire se na dva hektara zemlje, a od toga je 25 hilada kvadratnih metara pod krovom, u interijeru.

Kusturicu je bilo teško pratiti u svim zahtjevima - napuštene stare kamene kuće otkupljivale su se u Hercegovini i kamen se zatim prevozio u Višegrad, na poluotok usred smaragdne Drine, gdje je niknuo jedini grad na svijetu posvećen nekom nobelovcu.