TEMA: Travnik

Ko je čitao hroniku, čitao je, ko nije, čitaće.
Idemo u Travnik, rodno mesto Ive Andrića. Grad se nalazi na oko 350 km od Novog Sada, ima oko 16.500 stanovnika i glavni je grad Srednjebosanskog kantona. Travnik je između 1686. i 1850. bio prestonica osmanskih vezira, te kulturno nasleđe grada datira iz tog perioda. Nekada jaka privreda (Bratsvo-fabrika traktora, pardon minobacača i VBRova) je skoro potpuno propala (samim tim i sve ostalo), sada je uglavnom spala na turizam. Koliko sam video najveći broj turista dolazi iz Turske i verovatno drugih zemalja gde je islamska vera dominantna. Turci i arapi takođe ulažu novac u sređivanje znamenitosti grada (džamija pre svega).
Kad smo već pomenuli verske objekte, idemo do Šarene džamije ili Sulejmanije. Nalazi se u delu grada koji se zove Donja čaršija i pretpostavlja se da je izgrađena u drugoj polovini 16. veka. Ta prvobitna je izgorela u požaru 1815. te je na njenom mestu bosanski vezir Sulejman paša Skopljak, podigao novu, ovu koju danas vidimo. U prizemlju se nalazi tržnica (bezistan tur.), samim tim ovo je jedinstven primer (kod muslimana) da se verski objekat koristi i u svetovne svrhe. Ova džamija je još po nečemu neobična, naime minaret se nalazi na levoj strani (pravilo je da je na desnoj strani). Pretpostavlja se da potiče još od stare džamije. Šarena je nazvana zbog neobičnih dekoracija kako sa spoljašnje tako i sa unutrašnje strane. Bila je oštećena u 2. sv. ratu, a rekonstruisana je tokom 80. godina (valjda oko olimpijade).

Jedna od znamenitosti grada je i Travnička sahat-kula na Musali, jedna od dve sahat kule. Ne zna se tačno kada je ova sahat-kula sagrađena a na njoj su sačuvane dve ploče sa natpisima o obnovi. 1811. godine kulu je obnovio bosanski vezir Hilmi Ibrahim paša, a 1815. godine je Hazin Ibrahim paša obezbedio sredstva za njenu popravaku. Kula je još 3 puta bila popravljana (1878., 1892. i 1903.). Tokom građanskog rata u BiH (1992.-95.) kula je oštećena, a nakon rata je opet obnovljena.

Travnička tvrđava, tj kako je oni zovu Stari grad, je jedan od najočuvanijih fortifikacijskih objekata u BiH. Nalazi se na obronku Vlašića (planina iznad Travnika) i blizu nje izvire potok Šumeće, a sa druge strane protiče potok Hendek. Ne postoje izvori kada je sagrađena, ali po načinu gradnje moglo bi se zaključiti da je iz perioda vladavine Tvrtka II Kotromanića (kraj 14. do sredine 15. veka) ili malo pre toga za vreme kralja Stefana Dabiše. Prvi put se u izvorima spominje 1464. za vreme pohoda osmanlija na Jajce. Nakon 1480. je zabeleženo da je u gradu posada i izgrađena je džamija. Bitna godina za grad je 1699. kada je vezir Defterdar Halil paša Ćoso preneo vezirsku stolicu u grad. U 18. i 19. veku travnička tvrđava je ostala upamćena kao kazamat i gubilište za nepokorne bosanske begove i age, kao i razne druge prestupnike. Utvrđenje je kao vojnički objekat služilo austrougarskoj, a zatim i svim vojskama sve do kraja 2. sv. rata. Napušteno je 1946. godine, ali ga je JNA ponovo zaposela 1947/1948. i u njemu ostala neko vreme. Tek 1953. godine grad je predat na brigu Zavičajnom muzeju. Objekat sada služi u turističke svrhe.

Šumeće

Hendek

unutar ovih zidina

i da završimo sa tvrđavom

U Travničkoj mahali Zejnjak, 9.10.1892. je rođen Ivo Andrić. Roditelji našeg najpoznatijeg pisca i jedinog dobitnika Nobelove nagrade za književnost sa ovih prostora su inače živeli u Sarajevu, a Ivo je rođen ovde sasvim slučajno, kada je njegova majka bila u poseti rodbini. Ta veza sa rodnim mestom nam je donela i hroniku. Od 1974. njegova rodna kuća je otvorena kao spomen muzej sa stalnom postavkom.

Ovaj muzej posećuju sada strani turisti, koji su uglavnom iz granica bivše SFRJ. Naziv bivše nam države se može videti ispisan sprejom na jednom od zidova kuće (druga fotka)

Kao što spomenuh, rekonstruišu se verski objekti. Natpis na tabli (ne vidi se dobro na fotki) nisam uspeo da pročitam, napisan je na arapskom.

jedna od džamija (ima ih mnogo u ovom gradu)

panorame grada sa tvrđave

Ima i modernog u gradu. Ovo nas je dočekalo na ulasku iz pravca Novog Travnika. Osim noćnog kluba, ovde su kladionice, bazen,...

Ako neko ima nešto o ovom gradu neka slobodno dopunjuje.
P.S.
Ako se uputite ovamo, obavezno probajte ćevape kod Harija, najbolji su. Usluga je prvoklasna, sve mogu i ništa im nije teško. Konobar nas je dočekao sa rečima "Dobar dan, kako ste danas?" Ostali travničani su takođe ljubazni i dobri ljudi, baš onakvi kakvima i pamtim bosance.