TEMA: Milano i Lago di Como

Dakle, sada sam stavio slike gde i treba, u deo sa putopisima.
Milano i Lago Di Como.

Milano, prvo centar i stariji deo, svima uglavnom poznat:


Čuveni Duomo:


Neki disk koji mi je bio interesantan:

Zatim deo oko Castelo Sforzesco, koji je automatski prekršten u kaštel Sforcanovih:






A malo dalje od centra, veoma lepa pešačka ulica Paolo Sarpi, koja je bila naša baza u Milanu.

A ovo će arhitektama možda biti i zanimljivije.
Centrala UniCredit banke u Milanu:



Malo izdalje:



Zatim neki stambenjaci blizu centrale:



Pa centrala Axa osiguranja:



I za kraj iz tog dela, čuveni "vertikalni vrtovi Milana". Zgrade sa povelikim drvećem na terasama. Vide se u pozadini.

I još malo na jezero i to je to. Jezero je inače severno od Milana, u Alpima i prilično blizu Švajcarske. Tamo se rodio fizičar Volta (nije Džontra) a poznato je i po tome što Džordž Kluni tamo ima vikendicu.

Iz Milana smo stigli vozom. I sama staničica je slatka:



Jezero je posle silnih kiša odlučilo da malo poseti grad:



Moglo bi se uspinjačom do vrha, ali mi smo se ipak odlučili za brod:

A sa broda se imalo šta videti. Sledi par vila i hotela, bez posebnog komentara:



U stvari ipak komentar, vidi se krov crkve u kojoj je sahranjen fizičar Volta.

I još malo jezera:

I još par slika sa jezera i toliko od mene za ovaj put:

Pakula, super fotke, ali fotke svi možemo da nađemo na netu za deset sekundi. Ali nama treba opis priča, utisci zašto si bio kakav je grad cene i normalno pošto je pivo

... da li su se i spustili brodom, je li koristio zaštitnu gumicu ...

Pa, razlog moje posete Milanu je familija. Tamo mi živi brat, postao sam stric, pa smo ženče i ja išli na "babine".
Sa aerodroma Malpensa ka gradu na svakih pola sata (manje više) ide voz Malpensa expres.
U samom gradu, a i šire sam imao veoma prijatan osećaj, bez nekog straha da možemo zabasati gde ne treba. Gradina ogromna, ali lako snalaženje. Putokazi, označen i tačan prevoz, sve što se i očekuje od evropskog grada te veličine. U gradu smo koristili tramvaj (imaju i metro, ali nam nije zatrebao za naše relacije), a za van grada (do jezera) koristili smo vozove. Znači, ako nismo bili na nogama, bili smo na šinama. Gradska karta je 1,5 EUR i važi 90 minuta od "poništavanja" za sve vidove gradskog transporta.
Grad je veoma, veoma lep. Nije mi jasno zašto se o Milanu govori kao o "onom industrijskom gradu na severu, ne tako lepom kao ostali italijanski gradovi."
Mada, koliko mi brat kaže, sada je i značajno je doteran za Expo. Na primer, ulica Paolo Sarpi, kada smo prošli put bili (ima dosta godina, doduše) bila je zgurana i kroz nju je prolazio saobraćaj. Sada je pešačka ulica, sa žardinjerama i zanimljivo, sa 90% kineskih radnji.
Sve te moderne zgrade (centrala UniCredit, vertikalni vrtovi...) su takođe izgrađene u poslednjih desetak godina. Grad se brzo menja.
Arco de la Pace, zamak Sforci i park između njih su mesto koje je praktično u centru, a zeleno je, za štetnju i relaksaciju.
Inače, broj modnih radnji i raznoraznih modnih brendova je jednostavno neverovatan. Stvarno se oseća taj značaj mode. Imam osećaj da je taj deo sa ekskluzivnim radnjama velik kao ceo Novi Sad. Jednostavno, šetali smo (i šetali, i šetali...), posmatrali te doterane lutke u izlozima i doterane (doterane!) ljude na ulicama, i uživali.
Cene su, očekivano, više nego u NS. Kafa je odlična, ali se puno pije sa nogu. Ima dosta tih mesta koje imaju šalter prema ulici za pijenje kafe s nogu, ili šank unutra a za kafu, dok je to kod nas još uvek natenane
Po klubovima ne idem (godine čine svoje), pa tu ne mogu ništa da kažem, ali kafića i restorančića ima milion i u svima ima ljudi.
Pivo nisam pio, ali smo npr. na jednom mestu tri čaše belog vina platili 8 EUR. Ništa strašno. Puno dobrih restorana. Na kraju krajeva, Milano nije turističko mesto, pa ima i mnogo supermarketa, u kojima su cene otprilike iste kao ovde.
Pizza koju sam jeo kod Giovanni-ja u ulici Sarpi je za 10 (testo tri prsta debelo, a pizza da ne poveruješ koliko je ukusna).
E da, i ovo bi moglo biti zanimljivo. Kada se krene otprilike na jugoistok od Duoma, dolazi se do jednog dela grada sa kanalima. Nevelikim, ali je lepo šetati uz njih. Brat mi kaže da je pre 100 godina ceo Milano bio u kanalima skoro kao i Venecija (dobro, ne baš), ali su ih vremenom zatrpali. Ostalo je nekoliko. A sada ih opet otkopavaju i produžavaju, zbog lepote, turizma... uz obale su kafići, klubovi, restorani. Biće kod njih sa kanalima kao sa NS i tramvajima.
Da rezimiram, uopšte nije istina da je Milano samo industrijski grad. Ima on mnogo lepote da ponudi i sasvim je logičan i kao turistička destinacija.

Što se tiče jezera Como, bauljali smo sami, pa nismo bili deo neke ture koja vodi i u vile.
Jedna vozna karta od Milana do Como-a jue bila nešto oko 12-13 EUR.
Platili smo brod, koji služi kao autobus selima oko jezera, a mi smo ga koristili za razgledanje (17 EUR dve povratne karte).
Ja sam očekivao nešto kao Karlove Vari, ali su Karlove Vari arhitektonski mnogo jače. Ili bar gizdavije.
Mada, Como je razuđen, jezero je u pitanju, i on nema tako neku impresivnu "glavnu ulicu" ali zato ima na stotine vila - vikendica po obalama i okolnim brdima i sa selom na svakih par kiometara Ima puno turista svuda. Liči na neki gradić u Dalmaciji. Opet, sa ekskluzivnim radnjama na nivou.
Što se tiče cena, sećam se da sam pojeo bruskete za 4 EUR. Nije grozomorno.
Moglo bi se tamo ostati par nedelja
Eto, toliko na brzinu o utiscima i cenama.

eto kako se lako zaradi karma, svaka čast na opisu