TEMA: Sakralna arhitektura, crkve i drugi verski objekti

Nixivoje NSB napisao/la:
Ne treba objekat nama, nego njima. Mogao si da primetiš da sam generalno alergičan na religiju, na islam kao najdekadentniju, naročito, a na verske institucije i njihove aspiracije iznad svega. Međutim, ako se držimo principa, svi imaju pravo na svoje.

Nixivoje NSB napisao/la: Dao sam informaciju da u Novom Sadu ima 3000-4000 muslimana. Mislim da im treba jedno mesto za molitvu i upraznjavanje religijskih obicaja. Pravoslavnih crkava ima gde god se okrenes, a zvrje prazne najveci deo godine.

meni je zao sto se pravoslavne crkve ne grade u gotskom stilu vec u vizantijskom ili kako se vec zove taj stil sa zaobljenim tornjevima, kupolama. kad grade nove crkve da bar izgledaju kao saborna, nikolajevska ili almaska. nekako bi i panorama grada gledano iz daljine ili sa tvrdjave bila lepsa. i da urade jednu ali da je urade kompletnu spolja i iznutra sa sve ikonostasom. a ne onako kako sada neke izgledaju, ne da nemaju zavrsenu unutrasnjost nego ni spolja nisu okrecene ili poplocane vec im se malter vidi.

Ja imam svoje misljenje o crkvi i religiji i jako se suzdrzavam da ne puknem i ne istresem se bas ovde

sandman napisao/la: Slazem se u potpunosti. Izgledaju mi mnogo bolje crkve gradjene baroknim stilom.

mene interesuje ko odobrava i ko daje plan projekta, izgleda neke verske gradjevine?
da li to npr. u ns irinej kaze daj tom i tom da nacrta srpsku crkvu?

na detelinari kod srednje umetnicke u nekadasnjem parku, posekli su drvece da pocne da se hram gradi i onda se stalo, sklonili tehniku, a temelj i metar zida ostalo kao da je od rimljana.

TurboMaximus napisao/la:
Slažem se u potpunosti sa navedenim.
Ja sam primetio nešto drugo. A to je da imaš retku veštinu da sa malo reči kažeš puno.
Respect.

Kako će pravoslavna crkva izgledati zavisi konkretno od eparhije.
Tako negde može proći modernija crkva, a negde kao u Eparhiji Bačkoj odlučuje neko ko gleda da se više drži crkvenog kanona, ili ga prosto kruće tumači.
Taj kanon koliko sam shvatio nije nacrt kako crkva treba da izgleda već neki skup pravila šta ona treba da zadovolji. Odnosi se delom i na prostorni raspored i na izgled, ali najviše na sadržaj i mesto za taj sadržaj.

Što se broja crkava tiče, da, mislim da ih ima sasvim dovoljno i da nije potrebno graditi više. Red bi bio da se završi započeto. A ne bih imao problem ni da se napravi budistički manastir ili štagod slično ako ima ko da ide tamo, oseti potrebu i ima novca da to sprovede u delo.

mrnjavi napisao/la:
Zato se ne bavim politikom.

Stize izvestaj sa terena. Skupilo se dosta ljudi ... mozda stotinjak ... mestana da protestvuje protiv ove gradnje. Glavni argumenti su im bili da to nije predvidjeno nigde urbanistickim planom i da je po gup-u ta lokacija predvidjena za gradnju osnovne skole "Desanka Maksimovic"... Culi su se i komentari tipa, sta su dosli ovde da grade mednju izbeglice iz bosne itd..
Posto se do 12:30 niko ok nadleznih nije pojavio ja sam otisao posto me mrzelo da cekam vise.
Evo nekih slika sa dogadjaja

sad sam trknuo ponovo da izvidim situaciju... i ljudi se razisli.... niko se nije pojavio na dogadjaju... tako da za sada nista od cele stvari

www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Nista-od-gradn...amije-u-Adicama.html

Hram NSBildera.

Oltar

Svete relikvije

Bog te blagoslovio!

od sad idem u crkvu

Gorećemo u paklu!

Hahahaha ne verujem.... a ja baš sinoć bio tamo i napravio par fotkica za forum...
Pa ajde da i ja dam svoj dobrovoljni prilog crkvi

Isprobao sam ono što je na akciji - srednji obrok za 250 kinti:

Sviđa mi se pomfrit koji je krupnije sečen i manje slan nego u Meku, kao i baš ukusan burger. Za 250 vrlo pristojno, moram da priznam.

Inače, što se tiče vlasništva, franšize itd... Pogledao sam sajt Agencije za privredne registre i evo šta piše:...tako da nema više dileme.

Otvorena crkva u Petrovaradinu

U Petrovaradinu je danas svečano otvorena Crkva svete Petke koja je izgrađena uz pomoć sredstava Republike Azerbejdžan, a ministar inostranih poslova Vuk Jeremić je tom prilikom poručio da će Srbija uvek biti zemlja mira i prijateljstva, a pogotovo prema bratskom azerbejdžanskom narodu.



Ovaj verski objekat predstavlja još jedan simbol bratstva srpskog i azerbejdžanskog naroda, rekao je Jeremić na svečanosti prilikom završetka radova na izgradnji Crkve svete Petke.

"Ne smemo dozvoliti nikome da nas vrati u vreme devedesetih godina. Neki ljudi žele da zloupotrebe i mantije i poverenje koje su dobili kako bi zavadili ljude među sobom", rekao je Jeremić, ističući da je današnja svečanost najbolji odgovor svima onima koji imaju nameru da zavade narode na verskim ili nacionalnim osnovama.

Episkop sremski Vasilije rekao je da su radovi na Crkvi svete Petke počeli 2006. godine, da je temelj osveštan 2007, a da je 2011. godine u pomoć srpskom narodu pritekao "bratski narod Azerbejdžana koji je finansijski pomogao završetak izgradnje crkve". Uz pomoć azerbejdžanskog naroda postavili smo limeni krov na crkvu, uredili parter i ugradili neophodne instalacije, objasnio je episkop Vasilije.

Vlada Republike Azerbejdžan uložila je u završetak radova na Crkvi svete Petke 440.000 evra. Zamenik predsednika vlade Azerbejdžana Elčin Efendijev istakao je da je ovo istorijski dan jer se pre podne otvara Crkva svete Petke na Petrovaradinu, a posle podne obnovljena Bajrakli džamija u Beogradu.

"Ovaj događaj svedoči o bratskim vezama dva naroda bez obzira na verske razlike", kazao je Efendijev, dodajući da Srbiju i Azerbejdžan razdvajaju hiljade kilometara, ali da to ne predstavlja prepreku za izgradnju bratskih odnosa.

Otvaranju crkve na Petrovaradinu prisustvovali su i gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić, predsednik Uprave muslimana Kavkaza Šejkulisam Alahšjurkur Pašazade i episkop Bakinske i Azerbejdžanske eparhije Ruske pravoslavne crkve Aleksandar Išein.

Azerbejdžanska vlada je finansijski pomogla i obnovu Bajrakli džamije u Beogradu koja će danas biti svečano otvorena.

Izvor: www.021.rs

A sada jedan mali, ali jako bitan osvrt na arhitektonsko urbanu analizu novog verskog objekta u Petrovaradinu.

Svojim otvaranjem on je počeo svoj urbani „život“ i na vizuelan ali i svaki drugi način da utiče na našu gradsku svakodnevicu.

Iako interesantnih proporcija i odredjene arhitektonske priče gde je ovaj novi verski objekat u Petrovaradinu uradjen kao spoj dve dominantne srednjevekovne sprske arhitektonske škole- Moravske (preuzeta forma) i Raške (preuzeta vrlo svedena dekoracija), što se može videti na dve slike dole crkava manastira Ravanice i Mileševe; sam objekat ne dolazi u vezu sa svojim urbanim kontekstom kako su to radili njegovi prethodnici u Panonskoj niziji.




Naime, u celoj Vojvodini zbog njene poznate istorije postoji istorijsko ali i arhitektonsko / urbano nasledje sakralnih (verskih) objekata koje se razlikuje od dotičnih arhitektonskih škola razvijajući svoj sopstveni tzv. vojvodjansko/pravoslavni stil prilagodjavajući se postojećim kulturološkim okolnostima.

Pa tako imamo dva primera dole gde na slici levo sama crkva bivše patrijaršije u Sremskim Karlovcima poseduje potpuno drugi arhitektonski jezik od ove nove u Petrovaradinu. Takodje na slici desno dole se može videti na koji način pored tog tipičnog Baroknog nasledja čiji stil sledi i Pravoslavna crkva u Bečeju (na slici skroz desno) se uklapa sa postojećom Katoličkom i na koji način obe formiraju jedan novi urbani prostor, centralni trg, uklapajući svoje dimenzije i poziciju u postojeće urbano jezgro.




Ovde dolazimo do analize same pozicije nove crkve u Petrovaradinu, ali i prirode shvatanja svih novih crkava gradjenih u poslednjih dvadeset godina na području Tatarskog brega, Futoga i Telepa, koja je potpuno slobodnostojeća, usamljena, u nekom „parku“ (obično su to prazne ledine ponekad opasane zidom) kojima se zgrada nepotrebno distancira od okoline izgubivši svoj urbani značaj i kontakt sa „realnošću“ koji na najbolji način demantuju dva primera dole gde vidimo kako je Jermenska crkva u Novom Sadu fenomenalno inkorporirana u svetovne fasade Železničke ulice dajući joj živost ali i toliko potrebnu urbanu eleganciju.

I drugi primer iz strane prakse pokazuje kako crkve mogu da utiču na živost i urbanu eleganciju gde se lako može videti na kakav efektan način dve crkve (u sredini slike, po jedna sa svake strane ulice) sudeluju u gradskoj urbanoj matrici produbljujući značaj i lepotu samog trga u Torinu.




Zaključak: Iz ugla arhitektonske etike jako mi smeta kada se ne oseti kontekst u bilo kom projektu i ta kulturološka dubina uklapanja u postojeći ambijent već samo ideološka linearnost koja je prisutna i na primeru u Vojvodini: Novom Sadu i Petrovaradinu; koji predstavljaju gradove sa Baroknim nasledjem gde su čak i naše Pravoslavne crkve bile radjene u tom nekom stilu razlikujući se od svojih vizantijskih sestara iz Centralne i Južne Srbije.

Sve to je bilo tako do skora kada su neki ljudi „pročitali“ neku drugačiju tradiciju prepoznavši u sebi jedinstvenu potrebu da budu ono što se pre dvadeset godina razvilo u nacionalnu histeriju- „religijski bum“ propraćen i u arhitekturi; I to kako? Neo-vizantijskom eklektikom tamo gde joj nije mesto...

Po celoj staroj Vojvodini i starom Novom Sadu a sada i Petrovaradinu su počele da niču vizantijske „fantazije“ u interpretaciji nepismenih arhitekata i nažalost, nepismenih popova... Urbani pejsaž se pretvorio u parodiju a sa njim i naše društvo...

I na kraju ovu malu studiju ne treba shvatiti kao kritiku vere već kritiku uklapanja verskog objekta u kontekst- dakle jedno čisto arhitektonsko i urbano pitanje sa tačke gledišta etike. Ni manje ni više...