TEMA: Tramvaj ili nesto slicno...

Pa ne mora da demotivise. Zašto? Neka se ubrza saobraćaj i skloni, a sa njima i smog i buka, što brže i dalje od pešaka i biciklista. Javne garaže sa širenjem pešačke zone bi regulisale pravce saobraćaja i odlaganje vozila van zone ili ispod nje.

Jedan Beč ne može da demotivise ljude od auta, a sad ćemo ih mi odlučiti u Novom Sadu. Teško.

Da, ali ćeš u Beču komotno videti ljude u sakoima, doterane za posao, što u Novom Sadu jako dugo nisam video. Svaka šuša ide u grad kolima, a javni prevoz prepušten đacima, studentima, penzionerima i onima koji nemaju auto...

Nisam siguran da sam shatio kakve veze imaju sakoi, ali su i oni kao i saobracaj(na kultura) vezani za standard, pa ih jos dugo necemo videti u vecoj kolicini. Ali se vidjaju ljudi, bankari, sefovi po IT firmama i NIS-u. Nije da ih nema.

Elem, ne gradi se Promenada uz Spens, Merkator, ne otvaraju se slepe ulice na bulevar, ne pravi se od porodicnih kuca blok stambebenih zgrada od 6 spratova, ne otvara se svaka ulica za dvosmerni saobracaj, ne uskrsta se x malih ulica sa velikim bulevarima samo zato sto je to zgodnije onima iz malo pre pomenutih zgrada, itd. itd.
E to je problem motivacije koriscenja auta a ne denivelacija i kruzni tokovi.
Da su ulice napravljene da podignu kvalitet zivota i stanovanja a ne da se sto pre sjuri niz bulevar u centar, zapitali bi se ljudi gde su krenuli kolima i da li je bolje prosetati se, tamo gde moze, uzeti bicikl, taxi ili autobus.

Otisao sam vec daleko u sirinu i daleko od teme tramvaja...

Sako je bio malo metaforički uveličan pojam, ali sam u svakom slučaju mislio na ljude spremne za posao, a da je na njima vidljivo da su u pitanju visoke pozicije i viši standard od proseka. Izvinjavam se ako grešim, ali ja odavno nisam video osobu koja odgovara opisu, a da je u javnom prevozu.

Elem, da ne trujem sa profilom ličnosti, mislim da nam više od ovoga u javnom prevozu ne treba.


Plavom bojom je, po stoti put, obeležen metro koji sam zamislio.

Dodatak su crvene linije BRT sistema, koji ne bi bio ništa drugo izuzev ograđene dve trake na sredini za autobuse. Naravno, bile bi potpuno ograđene sa svih strana, a semafori bi davali apsolutni prioritet svim vozilima javnog prevoza, uz mogućnost korišćenja za hitne službe. Pošto bi ovo bio zatvoreni sistem, na njemu ne bi postojalo ograničenje brzine, što znači da bi vozači u teoriji mogli da idu 80 na sat između stanica.

Primer iz Istanbula podrazumeva i obrnute trake, gde su uštedeli na prostoru jer autobusi u oba smera imaju isti peron.

Ovaj Istambulski sistem je jako dobar, baš mi se svideo. Mislim da bi mogao da se impementira kod nas i da ne bi koštao puno. Možda bi mogao da bude i ekološki čistiji kada bi saobraćali autobusi na CNG ili potpuno bez emisija sa trolejbusima.
Neobuscitta, kad pišeš metro da li pod time podrazumevaš teški metro na celoj trasi?

Svejedno mi je kakav je, mada mislim da u struci ne postoji izraz laki i teški, već samo metro. Laki metro je najčešće specijalni oblik tramvaja.

Nešto nalik na laki metro je tramvajski sistem u Hanoveru. Zapravo na njemu saobraćaju tramvaji sa visokim podom (iznad svih podesta zbog većeg prostora) ali bez stepenica, jer su svi peroni izdignuti na nivo poda. Ne bi mi smetao.

Reda velicne radi, Skopje uvodi tramvaje a cena je slicna onoj koju sam spominjao na prethodnim stranicama.

"
Prema informacijama koje je objavio portal Sakam da kažam, procenjuje se da bi prva faza, koja predviđa liniju od jednog do drugog kraja glavnog grada Makedonije, izgradnju depoa i nabavku vozila, koštala od 130 do 150 miliona evra. "

www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=20...dd=03&nav_id=1488788

Od skoro mi je interesantna tema o tramvaju u NS, iako od toga nema nista al nije zabranjeno razmisljati.
Procitao sam u nazad svih 25 strana, a na ovu sliku sam naisao kao na neki plan usvojen 2011. god, ako se ne varam u vreme Pavlicica.

Ne znam ko je dobio keš za ovo ali verovatno neko ko je novi sad video samo na google maps.
Molim vas koji vise znate o ovome da mi pojasnite par nejasnoca:

- kakve veze ima depo JGSP-a sa depoom tramvaja? zasto sve linije se koncentrisu u Jovana Ducica, samo iz razloga jer je tamo depo za autobuse? pored toliko prostora na Jugovicevu, Sajlovu, u propalim delovima ind. zone sever, Klise, cak i bivseg brodogradilista, depo se planira u krugu GRAS-a?
- Zasto 2 linije u Petrovaradin?
- Zasto Futoskom nijedna, kroz Maksima Gorkog nijedna, dok se kroz Strazilovsku guraju dve linije, gde su pola ulice zabranili, jer i kola jedva funkcionisu?
- Ovde na mapi se toliko linija poklapa, da uopste ne kapiram, zasto 5 linija, kad isti posao mogu da zavrse vise polazaka sa jednim presedanjem?
- Klisa nema liniju, Detelinara nema liniju, ali Kamenica ima dve. A kompletan sremski deo prigrada stane u 6 vagona.
- P+R sistem na Z stanici, na 2km od centra, a od drugog kraja grada 4km?

Onno sto meni extra fali na mapi je linija uz Kej. - recimo Liman 4 - do usca, gde se planira sada ona egzibicija sa mostom i hotelom.
Mislim da prostora ima, a dozivljaj i turisticki znacaj mislim da ne bi bili zanemarllivi.

Pretpostavljam da je namera bila da se pokriju trase najprometnijih autobuskih linija (4, 7 i 8 ), što je i logično, a onda su tu ušli i Petrovaradin i Sremska Kamenica. Nije realno da svaki deo grada dobije tramvaj. Ja bih prvi voleo da tramvaj pređe i kanal DTD, ali činjenica je da je potrebniji Limanu, Detelinari i Novom naselju. A da li je potrebniji Klisi, Petrovaradinu ili Sremskoj Kamenici, o tome se već može raspravljati. Ne vidim zašto su potrebnije šine u Maksima Gorkog nego u Stražilovskoj. Dovoljno je samo videti kojom ulicom prolazi više autobusa i koliko u njima ima putnika. Futoški put bi trebalo da ima tramvajsku liniju (pre svega zbog KCV), ali opet je potrebnija severno i južno jer je na tim pravcima veća gustina naseljenosti. Ne vidim uopšte svrhu linije na keju. Treba da rešimo saobraćajne probleme, a ne da pravimo turističke linije.

Ne treba imati mnogo linija na istom pravcu, ali nije dobro ni kada postoji samo jedna linija. Npr. ako imamo liniju A Petrovaradin - centar - Novo naselje i liniju B Petrovaradin - centar - Liman IV, u slučaju zastoja na liniji A negde na Detelinari ili Novom naselju, ostaje nam linija B kao rezerva.

Ne znam zašto je nelogično da depo bude na zemljištu JGSP-a. Ne bismo valjda otvarali posebno javno preduzeće za tramvaje? Naravno, može se raspravljati o drugoj lokaciji za garažu i tramvajski depo. ali ne vidim zašto ne bi bili na istom mestu. Sadašnja lokacija je dobra jer se u blizini garaže nalazi okretnica 4 frekventne linije, što smanjuje nultu kilometražu (autobusi ne voze prazni kroz pola grada). Naravno, verujem da stanarima okolnih zgrada baš i ne odgovara što je garaža baš tu.

- Zašto bi se stavljao depo u "propali deo industrijske zone" kada može da bude negde uz liniju? Garaža preduzeća je sasvim legitimna lokacija za izgradnju tramvajskog depoa...
- Zašto da ne dve linije u Petrovaradin? Iz ugla javnog prevoza, ovo je jedan od najzapostavljenijih delova grada čiji se sav saobraćaj oslanja na jedan jedini koridor. Ako bi se organizovala lokalna fiderska mreža autobusa u Petrovaradinu, uz tramvaj po sredini bi ovo postao izuzetno lepo povezan deo grada.
- Zato što je koncentracija stanovništva u Futoškoj ulici, a kamo li Maksima Gorkog, izuzetno niska u poređenju sa Hadži Ruvimovom i, u buduće, Bulevarom patrijarha Pavla. A propo Stražilovske, slažem se sa @SlanaBara, ali ne vidim da tramvaji mogu smisleno proći tuda osim ako se ne napravi pešačka zona od ulice.
- Ako postoji više linija na istoj trasi, to je dobro jer mogu da im se smaknu polasci tako da je putniku npr. od Novog Naselja do centra grada nebitno da li njegov tramvaj ide dalje kružnom linijom, ili onom ka Petrovaradinu. Sa druge strane, ukida se potreba za presedanjem koja može privući dobar broj putnika.
- Ako bi gledao iz trenutnog ugla, onda si u pravu. Problem je što ne uzimaš u obzir da na mapi u donjem levom uglu piše 2030. godina. U proteklo vreme su postojale glasne najave da će Mišeluk postati novo veliko gradsko naselje, pa cenim da je ovaj plan nastao s tim na umu. Takođe, Mišeluk bi postao veliki terminal prigradskih autobusa, pa bi se time smanjilo zagušenje duž Bulevara oslobođenja.

Ne razumem potrebu za linijom duž keja. Turizam ne sme da bude glavni faktor u odlučivanju budućnosti javnog prevoza.

@SlanaBara
Pa i nisi me nesto ubedio ni sa jednim stavom.

Sto se depoa tice, znaci moze i ne mora u sastav garaze. Iovako ce se depo graditi od nule pa je moje pitanje bilo sto bi se stvarala guzva u jovana ducica. podsecam jos jednom da na jugovicevu je jos uvek strnjika.

Sto se petrovaradina tice, na tvoj odgovor me navodi pitanje, a zasto onda ne 3 linije tamo sta ako bude na obe zastoj?
nigde nisam rekao da ne treba na liman, dok na detelinaru tramaj ne ide, tj nije u planu.

sto se frekvencije autobusa tice, ne prolaze linije tamo gde je frekvencija putnika, vec je frekvencija putnika tamo gde prolaze linije, posto se kostur linija nije menjao 300 godina, videces da grbavica ima danas vise stanovnika od limana 2 a 5x manje linija. Jednostavno kod nas linije cirkulisu velikim bulevarima, ne mogu na prste jedne ruke dvotračnih ulica da se setim gde prolaze gradske linije. Nazalost nemam neki slican grad da uporedim..

Sto se linije duz keja tice,nisam trebao da pomenjem turizam. Bolje da sam postavio pitanje, kad ce onaj od zezeljevog mosta (POI tačka) sa uredjenog setalista da stigne do limana npr strand (POI tacka)? samo kroz centar.

Drago mi je da sam cuo jos misljenja, iako niko od nas ovde nije gradski urbanista. Jednostavno mislim da ne treba slepo braniti projekat s obzirom da ti projekti sluze samo da se uzmu pare, a kad dodju neki novi, raspisace novi tender za izradu plana.

Gledajuci fotku koju je okacio @gibanica i ovu koju sam ja sada stavio sa zvanicne Wikipedije (slicne su mape) mozemo videti da ovu mapu treba azurirati jer je u medjuvremenu uradjen Bulevar Evrope a to je najsiri bulevar u gradu

@gibanica
Zbog organizacije u preduzeću je jednostavnije imati tramvaje i autobuse na jednom mestu. Tako nema potrebe za dupliranjem pojedinih službi (npr. čišćenje vozila, održavanje vozila itd.). Naravno, stručnjaci treba da procene kolika parcela je dovoljna za depo i da li je sadašnja lokacija odgovarajuća. Svakako je jednostavnije graditi depo na postojećoj parceli nego kupovati novu (da ne spominjem komplikacije oko vojnog zemljišta).

Gde bi išla treća linija iz Petrovaradina, a da se posle centra ne poklapa sa prve dve? Dvema linijama pokrivaju se i severni i južni pravac. Koliko je verovatnoća da bude zastoj na obe? Svakako je veća verovatnoća da Petrovaradin ostane bez prevoza zbog nekog vanrednog događaja ukoliko ima samo jednu liniju.
Kako ne ide na Detelinaru? Hadži Ruvimova i Braće Popović (sadašnja trasa osmice)? U nekoj drugoj fazi mogu da se obuhvate i severni delovi Detelinare, ali ovde se radi o osnovi tramvajskog sistema. I trasa prolazi kroz deo Detelinare koji ima najveći problem sa parkingom.

Slažem se da sadašnja mreža linija i frekvencije polazaka ne mogu da odgovore svim potrebama grada, ali teško da bi, na primer, šestica imala približan broj putnika kao osmica samo da ima istu frekvenciju polazaka. Ne može da ima jer povezuje naselja sa manjom gustinom naseljenosti (Telep, Adice).
Grbavica ima veliki broj linija (čak i više od Limana 2), ali sve (osim linije 13) idu obodom naselja. Možda bi bilo više linija kroz samo naselje da je Grbavica udaljenija od centra i da autobusi ne moraju previše da kruže do centra. Ovako je pešaka uglavnom brže kroz Železničku nego, na primer, linijom 12 kroz Maksima Gorkog, Žarka Zrenjanina i Bulevar Mihajla Pupina. Od ulica 1+1 sa javnim prevozom na pamet mi padaju, Kisačka, Stražilovska, Fruškogorska, deo Narodnog fronta, deo Maksima Gorkog, Marka Miljanova, Kosovska, Gundulićeva, Jovana Cvijića, Vršačka, Heroja Pinkija, Feješ Klare, Ćirila i Metodija, Miše Dimitrijevića, a ima ih još.

Nije realno očekivati da tramvaj pokrije sve moguće pravce u gradu. Najrealnije je da se prvo pokriju najjači radijalni i dijametralni koridori (Novo naselje - centar, Liman - centar, Petrovaradin - centar itd.), a tek posle i ostali pa i pomenuti pravac Podbara (kej) - Liman.

@Otis.Driftwood.Ressurected
Bulevar Evrope jeste najširi i ima mesta za tramvaj, ali to ne znači i da ima dovoljno putnika za tramvaj. Dovoljno je videti koliko se ljudi vozi linijom 13, a koliko, npr., linijama 7, 8 i 2 koje presecaju taj bulevar. To je i logično jer je linija 13 periferna, a ove tri dijametralne, tj. radijalne. Naravno, to ne znači da ne treba ostaviti prostor za izgradnju tramvajskih šina (što do sada nije urađeno) jednog dana kada se Bulevar Evrope u potpunosti izgradi i kada bude generisao više putovanja.

Jeste, slazem se. Bulevar Evrope nije dovoljno izgradjen da bi tuda sada tramvaj bio efikasan. Da su urbanisti bili samo malo pametniji

Čini mi se da je širok zeleni pojas na istočnoj strani Bulevara Evrope baš to, prostor ostavljen za tramvaj.

U vezi vesti sa pravljenjem biciklističke staze na mestu pruge, ponovo mi se javila ideja o tramvaju. Naime, mislim da je propuštena šansa da se sagleda šira slika i budućnost razvoja grada.
Polazim od toga da je sve ovo što pišem, tj. crtam, uzaludno. Ne ulazeći u finansijske mogućnosti grada, odnosno ignorišući privatne interese, napravio sam nekoliko varijanti.
Ovde ću postaviti dve. Jednu sa 6 i jednu sa 7 linija.
Držao sam se toga da tramvaji idu samo po najvećim ulicama (gde je to moguće) i da ne idu preko Mosta Slobode.
Ako me ne bude mrzelo, možda ću napraviti i vaistinu maštovitu mapu tramvajskih linija sa sve romantičnim uličicama.

uploading pictures

Saobraćajni inžinjeri kažu da tramvaj nije iosplativ ako linije nisu baš dugačke. Recimo tipa Sajlovi - Sremska Kamenica, ili Veternik - Klisa. Što bi bilo veoma dobro da naprave...

Davnih dana sam čitao neku statistiku tramvajskog saobraćaja u Kraljevini Jugoslaviji.
Ukupno je bilo desetak gradova koji su imali tramvajski saobraćaj.
Novi Sad je za ceo tadašnji period imao ukupno 7 kilometara tramvajskih šina postavljenih još pre Prvog svetskog rata i po dužini linija je bio jedino ispred Ljubljane i Dubrovnika.
Novi Sad je u tom periodu uvek imao najviše 17 tramvajskih kola i za razliku od svih drugih gradova, jedini nije imao tramvajske prikolice.
Sva tramvajska kola u Novom Sadu su imala između 320 i 350 sedišta, u zavisnosti kada su modernija i novija tramvajska kola zamenila stara, manja.
U celom tom periodu Novi Sad je bio u rangu sa npr. Sarajevom, Osijekom po broju godišnje prevezenih putnuka.
U zavisnosti od godine, povećanja broja stanovnika, broj prevezenih putnika od 1920. godine pa 1941. godine, penjao se od blizu 2 miliona pa do nešto preko 4 miliona pred rat.
Novi Sad je jedini grad koji je u tom periodu u 90% slučajeva imao veći rashod od prihoda tramvajskim saobraćajem. Svi ostali gradovi su ili bili na nuli ili su imali veći prihod od rashoda, mada je bila neka godina gde su rashodi bili nešto veći od prihoda.
Za isti period npr. Beograd (sa Zemunom)'je, u zavistnosti od godine, imao od 40 pa do nešto preko 50 kilometara tramvajskih pruga. U proseku oko 80 tramvajskih kola i pedesetak tramvajskih prikolica.
U poslednjoj godini pred rat je prevezao blizu 50 miliona putnika a tada je mislim, imao stanovnika koliko Novi Sad danas.
Na žalost, među podacima nigde nije bio prikazan broj linija, broj stajališta, okretnica, garaža, zaposlenih, utrošak raznog materijala, tipovi kola, potrošnja električne energije, opravke, servisi, . . . sve je podvedeno samo ppd ukupan rashod.
Da, za neke godine su bili i podaci o saobraćajnim nesrećama u kojima su učestvovali i tramvaju, broj povređenih, broj poginulih, broj tramvajskih kola, procenat štete, . . . .

Ne verujem da će išta raditi po pitanju tramvaja u skorije vreme, koliko se godina priča i ništa nije urađeno osim neki kao planova.

Ја бих више ишао на лаки шински систем да се споје околне општине са НС и да ти трамваји/возови иду до периферије града, а даље одатле да возе електрични аутобуси или шинобуси што је вишеструко јефтиније од трамваја, а ефекат је скоро па исти. Нпр на северу до Врбаса и Куле, запад до Паланке, исток до Зрењанина и југ до Инђије са краком до Беочина или можда Сусека.