TEMA: Gradske vesti

Radovi na prugama obimniji nego prethodnih 25 godina

Ima pruga na kojima ništa nije obnavljano 80 godina. – Puni teretni vozovi od Pireja do srednje Evrope. – Obnavlja se putnički saobraćaj između Šapca i Loznice, Novog Sada i Zrenjanina

Kada pomenete srpske železnice, prve asocijacije su veoma loše. Kreće se od 22 sata putovanja do Bara, zaraslih pruga... Ali to je balkanski specijalitet. Kada su pre koju godinu „Hrvatske železnice” naivno raspisale javni poziv da im građani smisle slogan, doživele su tviter katastrofu. Neki od predloga glasili su: „Put oko Hrvatske za 80 dana” , „Povratak biblijskim brzinama”, „Kad kasnite na voz, mi stižemo na vreme“ „Putujte sa nama – celi život”, „Idete na odmor? Provedite pola u našem vlaku”, „Sa nama bi Ana Karenjina još bila živa”... teško da bi danas naša železnica bolje prošla da se usudi na sličan korak.

Ali, stanje se polako menja, tiho, možda baš i iz pomenutih razloga. Ulaganja u pruge su ogromna, mere se milijardama dolara, radovi obimni i napreduju. Ipak, da bi se videli rezultati potreban je veliki novac i vreme. Zato smo i razgovarali sa Miroljubom Jevtićem, v. d. generalnog direktora „Infrastrukture Železnica Srbije” a. d. Podsetimo i da je cela železnica, predlogom Svetske banke, podeljena u četiri dela: na kargo, putnički saobraćaj, „Železnicu” a. d. i pomenutu infrastrukturu.

– Tačno je da su se naše železnice našle u teškom stanju usled višedecenijskih nedovoljnih ulaganja u održavanje i razvoj. Ali to se sada ubrzano menja. Ima pruga u koje nije ulagano ništa po 30 pa i 80 godina, onih kojima vozovi ne prolaze decenijama. Sopstvenim sredstvima smo takozvane spore vožnje od svega 10, 20 do 30 kilometara na sat sa čak 302 kilometra dužine sveli na oko 150. Brzine smo podigli na projektovani nivo za šet meseci samo kroz aktivnosti na redovnom održavanju. Za ove namene iz sopstvenih prihoda izdvajamo dve milijarde dinara, višestruko više nego godinama, a ove godine izvode se radovi na tekućem održavanju, koji su po obimu veći nego prethodnih 25 godina. Oko 250 kilometara regionalnih pruga biće obnovljeno.

Upokojene pruge

U prošloj godini utvrđen je i plan rešenja za nerentabilne pruge. Reč je čak o 800 kilometara po celoj Srbiji, a to je knjigovodstveno opterećivalo bilanse železnica. Na 16 pruga dugih tačno 480,7 kilometara uopšte se ne odvija saobraćaj. Samo da pomenem da četvrt veka, 25 godina, voz nije prošao od Kanjiže do Sente (22,1 km) niti od Bečeja do Sente (35,8 km), po deset godina smo bez vozova na trasama Zrenjanin fabrika – Vršac (81,2 km), Šid – Sremska Rača (26,4 km) Bratinac – Kostolac (15 km)...

Ovaj tekst krenuli smo iz mračnog ugla jer je prethodni, pozitivan, nastao na najzahtevnijoj deonici brzih pruga ka Mađarskoj, u Čortanovcima, gde se očekuje da putnički vozovi jezde i do 200 a teretni do 160 kilometara na sat. A zašto je to potrebno Srbiji? pitamo Miroljuba Jevtića.

– Suština je tržište, a da bismo se mi uključili u mrežu evropskih pruga, potreban je kvalitet. To podrazumeva zadovoljavajući kapacitet, brzinu pruga i uklanjanje barijera poput graničnih, carinskih procedura. Stručni naziv je – interoperabilnost – jedan operater bez promene lokomotive vuče kompoziciju na celom putu. Izmenjeni su tokovi robe. Kinezi su na 99 godina zakupili luku Pirej i sada imamo prvi put pune vozove tereta koji sa juga idu ka severu, a doskoro su bili puni samo kada su se iz zapadne Evrope kretali ka jugu. Samo deo kontejnera prevozimo trenutno železnicom iz Pireja ka srednjoj Evropi, a cilj nam je da prevozimo 10 odsto. Dakle, nije svrha ovih radova vrednih više milijardi evra samo da putnik stigne za manje od tri sata od Beograda do Budimpešte.

Direktor „Infrastrukture” tvrdi da je petina radova već završena, novac je obezbeđen, plaćanja izvođačima redovna. Potvrđuje da su to trenutno najveći čisto železnički radovi u Evropi, a da su tuneli i vijadukt kroz Čortanovce samo delić od četiri kilometra na trasi od 183 kilometra. Kompletna pruga do granice sa Mađarskom biće dvokolosečna. U dužini od 15 kilometara izgradiće se četiri koloseka na relaciji Batajnica – Stara Pazova jer je neophodno da se razvije i pravac ka Hrvatskoj. Zato je i pitanje – šta je sa „južnom prugom”?

– Upravo se završavaju svi radovi na južnom izlazu iz Beograda. Slikovitije rečeno, od garaže „plavog voza” u Topčideru završava se deo do Resnika, sa kineskim partnerima CCECC, vredan 23,8 miliona evra. Voz od Glavne železničke stanice, koja će od 1. jula biti samo spomenik, jer se ukida i poslednji polazak iz nje, putovao je do Resnika 42 minuta. Sada je to svedeno na 18, a kad sve bude završeno putovaće se svega devet minuta, ali iz Prokopa. Za obnovu pruge od Resnika do Valjeva, duge 77 kilometara, već je plaćeno 79,9 miliona dolara, a to je deo barske pruge. Sredstva su iz takozvanog ruskog kredita.

Projektuje se deonica Velika Plana – Niš, na kojoj je najzahtevniji deo pruga Đunis – Stalać, gde jedino sada postoji samo jedan kolosek između Beograda i Niša. Radi se i deonica duga 59 kilometara Jajinci – Mala Krsna u kojoj se rekonstruiše i stanica Mala Krsna sa 50 miliona evra iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. I u Nišu predstoje veliki radovi na izgradnji obilaznice, dok se za rekonstrukciju pruge ka Dimitrovgradu izdvaja 268 miliona evra, od čega je 73 miliona bespovratnih sredstava iz „Investicionog okvira za zapadni Balkan”.

Ističe da je pruga Šabac–Loznica, izgrađena 1950, izuzetno bitna jer njome prođe robe za Bosnu koliko i prugom za Hrvatsku. Tu je voz 24 kilometra prelazio za 2,5 sata, smelo je da se tovari u vagone svega 16 tona po osovini, samo u 2015. deset puta je iskliznuo iz šina, a 2005. je ukinut putnički saobraćaj. Sada se brzina vraća na predviđenih 80 kilometara na sat, a putnički saobraćaj krenuće ponovo posle trinaest godina početkom avgusta, a ne prvog septembra, kako je bilo planirano.

Sami grade od Požarevca do Majdanpeka

– Nije ovo jedina relacija između velikih gradova u Srbiji na kojoj se obnavlja putnički saobraćaj. Od 1. septembra će nakon sedam godina ponovo biti uspostavljen putnički saobraćaj između Novog Sada i Zrenjanina, a to je rezultat obnove pruge Novi Sad – Orlovat – Pančevo, duge 112 kilometara. Obnova će biti završena na vreme i ova pruga će prihvatiti kompletan saobraćaj sa Koridora 10, jer će zbog potrebe izgradnje tunela i vijadukta Čortanovci saobraćaj na Koridoru 10 biti obustavljen na nekoliko meseci tokom 2019. godine, – ističe Jevtić.

Jevtić je posebno ponosan na to što se sopstvenim sredstvima „Infrastrukture”, koja se stiču naplatom od operatera, izvode zamašni radovi.

– Požarevac–Majdanpek, najznačajniju regionalnu prugu dugu 90 kilometara, radimo sami. Svojim mašinama, sredstvima i naravno ljudima, a višestruko je jeftinije nego da plaćamo izvođače sa strane. Obnavljamo ono od čega je i bog digao ruke. Ova pruga izgrađena je pre 80 godina, 40 kilometara je delimično obnovljeno 1991. I to je sve. A izvori robe su izuzetno značajni: Luke Prahovo i Smederevo sa železarom, RTB „Bor”, „Kostolac” sa milion tona uglja godišnje, Poljoprivredni kombinat „Stig”... Koristimo ono što se skine na Koridoru 10, gde rade Rusi i Kinezi. Uzimamo dobre šine, kao i pragove. Loše prodajemo i za to dobijamo novac za koji kupujemo tucanik.

Cela železnica podeljena je u četiri dela. U „Infrastrukturi” bilo je 2015. zaposleno 9.700 radnika, a sada ih je 6.200. Sa otpremninama od 240 evra po godini otišlo je 3.400 ljudi. Taj socijalni program finansirala je Vlada Srbije. Sada se primaju novi radnici. Isključivo preko konkursa, tvrdi Jevtić. Primljeno je uz odobrenje vlade 24 otpravnika vozova, koji su prvi put polagali test znanja iz poznavanja propisa, zatim 19 saobraćajno-transportnih radnika, a krajem prošle godine primljeno je i 10 građevinskih inženjera za upravljanje projektom brzih pruga... sa manjim brojem zaposlenih postignuta je mnogo veća produktivnost.

– Izražavamo izuzetnu zahvalnost Vladi Republike Srbije, koja je obezbedila adekvatne investicije u infrastrukture „Železnica Srbije”. Nema ozbiljnije finansijske organizacije koju vlada nije uključila u naš projekat. Da bi sve bilo urađeno u skladu sa evropskim standardima, Vlada Republike Srbije je obezbedila sredstva i za angažovanje nostrifikacionog tela, što nam garantuje da će svi projekti biti izvedeni u skladu sa evropskim standardima – kaže Jevtić.

Glavna železnička stanica se zatvara 1. jula

Poslednji voz u Glavnu železničku stanicu „Beograd”, otvorenu davne 1884. godine, ući će 30. juna ove godine. Od sledećeg dana više savskim amfiteatrom neće prolaziti vozovi. Unutrašnji putnički saobraćaj se seli u stanicu „Centar”, poznatiju kao „Prokop”. Kompletan međunarodni saobraćaj prebacuje se u stanicu „Topčider”, odakle će kretati i auto-voz za Bar. Činjenica je da se razdvajaju oni koji idu van granica i oni koji putuju po Srbiji, da autobuska stanica do septembra 2019. ostaje gde je, te da turistički autobusi kreću od „Laste”.

Вучевић: Враћамо сјај Петроварадинској тврђави

Поставка „Обнова подграђа Петроварадинске тврђаве”, коју је приредио Завод за заштиту споменика културе Новог Сада, отворена је од данас до 2. јуна у комплексу Војне болнице у Петроварадину.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић изјавио је да је изложба само мали показатељ планираних активности у овом делу града.

"Прошле године добили смо 100, а ове 150 милиона динара за обнову подграђа, док смо у сарадњи са Републиком обезбедили 70 милиона динара за уређење простора око Улице Проте Михалџића. Дакле, осим санације кровова и фасада, у плану је и партерно уређење", рекао је Вучевић, те истакао важност издвајања средстава за решавање имовинско-правних односа у вези с родном кућом Бана Јелачића, јер то показује да Србија води одговорну политику према свим националним заједницама.

Према речима Синише Јокића, изложба представља почетак обележавања значајног јубилеја – 35 година рада Завода за заштиту споменика културе – и презентује процес реализације најизузетнијег пројекта у каријери Завода, али и других, као што су санација храма Алмашке цркве, реконструкција Успенског гробља, храма манастира Ковиљ, као и израда главног пројекта ревитализације Римокатоличког гробља у Футошкој улици.

Uskoro zabrana saobraćaja kod Petrovaradinske tvrđave, Gradić postaje pešačka zona

Gradska vlast planira da se potpuno obustavi saobraćaj u podgrađu Petrovaradinske tvrđave, saznaje 021.

Uskoro zabrana saobraćaja kod Petrovaradinske tvrđave, Gradić postaje pešačka zona Foto: 021.rs
Gradonačelnik Miloš Vučević kaže da će tokom leta krenuti probna zabrana saobraćaja svakog vikenda, kako bi se videlo kako Novosađani reaguju na ovu novinu, ali i kako će se odvijati saobraćaj. Prema njegovim rečima, ideja je da se sa ovim projektom počne nakon što preko novog drumsko-železničkog mosta počnu da prelaze vozila, što bi trebalo da se dogodi tokom juna ili jula.

Gradonačelnik kaže i da je zabrana saobraćaja u Gradiću deo šire obnove ovog kulturno-istorijskog dela grada koja je u toku, a koja podrazumeva popravke fasada i parterno uređenje Ulice Prote Mihaldžića i nekoliko okolnih ulica.

"Videćemo da li će ove vikend probe dati dobre rezultate. Na osnovu njih se pripremamo da izmestimo sav, ili najveći deo saobraćaja iz podgrađa. Naravno, ne pričamo gluposti kao neki naši prethodnici koji su najavljivali da će saobraćaj ići kroz tunel ispod Petrovaradinske tvrđave. Toga neće biti. Želimo da vidimo da li možemo da napravimo disperziju tako da saobraćaj ide ka novom železničkom mostu, ka Tranadžamentu i Mostu slobode", naveo je gradonačelnik.

Podsetimo da se o izmeštanju saobraćaja iz pograđa Petrovaradinske tvrđave i njegovom pretvaranju u pešačku zonu sa turističkim sadržajima govori već decenijama. Lokalne vlasti su više puta najavljivale ovu mogućnost, ali se nije stiglo daleko sa realizacijom, mada saobraćajnice koje prave obilaznicu oko Tvrđave postoje decenijama.

Разгледање Новог Сада ускоро из дабл-декера
26.05.2018 • 22:26
22:32
Извор: Dnevnik.rs

Домаћи и страни посетиоци, али и сви грађани, ускоро ће имати могућност да занимљиве локације, улице, институције и установе у граду разгледају возећи се у црвеном дабл-декер аутобусу, који би већ почетком лета требало да постане део редовне туристичке понуде Новог Сада.
1
Фото: Dnevnik.rs
Вожња аутентичним олдтајмером „Лондон транспорта“ марке РМ-83 трајаће око 50 минута, а сви путници моћи ће уживо или преко тонског снимка на српском и енглеском језику да слушају приче туристичког водича о знаменитостима града. Планирано је да разгледање града аутобусом на спрат, који има 46 седишта, буде организовано суботом и недељом, без обзира на број пријављених путника, уз могућност организовања полазака радним данима на упит.

Пројекат је осмислила маркетиншка агенција „Промо гроуп Сербиа“ у чијем је данас тај олдтајмер власништву, с идејом да Нови Сад добије сталне туре разгледања из аутобуса на спрат, по угледу на велике светске метрополе.

– Желимо да пробамо да пронађемо неколико спонзора који ће покрити трошкове неопходне да би се туре реализовале сигурно и у континуитету од неколико месеци, без обзира на број путника, барем током лета, до јесени – рекао је директор компаније Зоран Продановић, додавши да ће се туре реализовати и ако се за вожњу пријави један путник. – Још увек смо у преговорима с неколико банака и компанија. За сада имамо незваничну сагласност Управе за саобраћај и путеве и Управе за привреду. Сазнали смо незванично да се чека мишљење и одобрење кабинета градоначелника у вези с местом поласка, што је такође важан елеменат за реализацију пројекта. Требало би да то буде центар града због једноставности реализације, али и страних туриста, којих је у граду све више и којима би то био врло интересантан садржај, какав за сада у тој форми не постоји у граду.

Вожња аутентичним олдтајмером „Лондон транспорта“ марке РМ-83 трајаће око 50 минута, а сви путници моћи ће уживо или преко тонског снимка на српском и енглеском језику да слушају приче туристичког водича
Аутобуска карта за одрасле биће 500 динара, за децу од три до 12 година 300, а за малишане до три године вожња ће бити бесплатна. Цео пројекат биће промовисан на друштвеним мрежама и у медијима, а рецепције и туристичко-информативни пултови требало би да добију проспекте и брошуре о вожњи црвеним аутобусом. Како нам је рекао директор компаније „Промо гроуп Сербиа“, зелено светло и подршку за реализацију пројекта добили су и од Туристичке организације града Новог Сада.

Аутобус је дугачак свега око осам метара и тежак око седам и по тона, а пошто је висок више од четири метра, рута којом ће возити туристе тестирана је унапред, па осим крошњи на дрвећу, већих препрека за његову маршруту нема.

У Србији од 1990. године

Црвени спратни аутобус је почео да се производи 1958. године, а данас их је у свету сачувано око 1.000. Један је од најпрепознатљивијих симбола Лондона и има изузетну историјску и техничку вредност. Једини такав примерак на целом Балкану је данас у власништву компаније „Промо гроуп Сербиа“ из Новог Сада, а у Србију га је први пут 1990. године довезао извесни господин Керић.

– Ми смо премерили надвожњаке, подвожњаке и све остале чврсте препреке у граду и он може да прође свуда, чак и испод свих надвожњака – казао је Зоран Продановић. – Горњи део аутобуса не може да се отвори, он је такав какав је. Аутобус је прави олдтајмер у добром стању и кондицији. Има свега 115 коњских снага и чак 9.600 кубика, тако да је и пројектован да траје дуго и да се не квари или да се слабо квари. Врло је једноставан што се тиче мотора и механике. Његова конструкција је од изузетно чврстог прохрома. Комплетна каросерија му је од алуминијума и пластике, што му такође даје ту неку дуговечност. Нема проблема с хабањем и корозијом.

Црвени двоспратни аутобус РМ-83 је главна атракција где год да протутњи, мами погледе и осмехе свих пролазника, магнет је за фото-објективе, а возачи му на улицама обавезно свирају. Људи воле да га додирну и сликају се испред њега, те да уђу и седну у њега. Стога верујемо да ће сви туристи, али и суграђани, бити одушевљени када та атракција почне да „ординира“ градом.

В. Бијелић

DEFINITIVNA ODLUKA: Gradi se kružni tok kod Spensa i Promenade
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević potvrdio je da će kružni tok na uglu Fruškogorske i Bulevara cara Lazara definitivno biti izgrađen.

Za sada se planira izgradnja bez fontane i spomenika Nikoli Tesli, o kojima se pričalo da bi se mogli naći na sredini kružne raskrsnice.

“To neće biti muzička fontana. Ja sam predložio da tu bude spomenik Nikoli Tesli, zbog blizine Univerziteta i zbog toga što je Tesla svojevremeno proglašen za počasnog građanina Novog Sada, ali su mi urbanisti rekli da to nije dobro rešenje jer bi ometao pregled raskrsnice i građani ne bi mogli da mu priđu zbog saobraćaja“, izjavio je Vučević.

Gradnja kružnog toka već neko vreme je u planu, a sada je definitivno da će uskoro doći do realizacije projekta, jer će zbog izgradnje TC Promenada i Naučno-tehnološkog parka saobraćaj biti znatno povećan.

Planira se izgradnja sportskog parka kod okretnice na Novom naselju

Novim urbanističkim projektom predviđena je izgradnja sportskog parka na Novom naselju, na zelenoj površini između Bulevara kneza Miloša, Ulice Momčila Tapavice i budućeg produženja Bulevara Jovana Dučića.

Prema ideji urbanista, Novo naselje bi trebalo da dobije sportski park površine od 4,79 hektara. Ovaj prostor je uglavnom zapušten, a pojedini građani su ga iskoristili za stvaranje bašte.

Najveći deo prostora ostavljen je da bude zelena površina, ali je planiran prostor za terene za mali fudbal, košarku, odbojku, boćanje, adrenalinski park, kao i za skvoš. U središnjem delu parka planira se ugostiteljski objekat sa letnjom baštom i prostorijama za sportiste, kao što su garderoba, svlačionice, kupatila sa toaletom.

Osim staza, platoa i ugostiteljskog objekta, predviđene su aleje duž glavnih staza, šumarci, travnjaci, kao i niz ukrasnih elemenata, odnosno klupe, fontane, vodoskoci, česme, vajarske kompozicije, pergole...

Pošto se prostor na kom bi trebalo da se nalazi budući sportski park gotovo graniči sa Veterničkom rampom, urbanisti su mišljenja da sadržaje ne bi koristili samo stanovnici Novog naselja, nego i Veterničani.

Jedna od granica sportskog parka je saobraćajnica koja bi nastala produženjem Bulevara Jovana Dučića kada Veterniku, zbog čega bi i realizacija sportskih sadržaja u ovom delu grada mogla da zavisi od spajanja Novog naselja i Veternika. Poslednja vest je da je Uprava za građevinsko zemljište i investicije odabrala projektanta za produženje Bulevara Jovana Dučića.

Istovremeno, na Javnom uvidu nalazi se Nacrt plana detaljne regulacije Sportskog centra u Petrovaradinu. Prema ovom planu, predviđena je izgradnja Višenamenske sportske hale, objekti za FK i RK "Petrovaradin", teniski klub, sportski tereni za rukomet, mali fudbal, košarku, tenis, teretana...