TEMA: Prevareni kupci stanova i investitori

Oko 70 zgrada nikada neće biti završeno

Oko 600 Novosađana, koji su kupili stanove u izgradnji i u potpunosti ih isplatili, ne mogu da se usele jer investitori nikada neće završiti zgrade.

Jedina mogućnost za neke od njih je da sami sakupe novac za dalju gradnju. Gradnja 30 zgrada u Novom Sadu, u kojima su stanovi rasprodati, nije odmakla dalje od temelja, a još oko 40 zgrada je pod krovom, ali stanovi nisu useljivi, podaci su Udruženja prevarenih kupaca, prenosi Blic.

Kupci ni na sudu ne mogu da ostvare svoja prava, jer i kada dobiju spor ne mogu da dođu do novca, pošto su investitori objavili bankrot.

U građevinskoj inspekciji kažu da tek novi zakon predviđa da se u građevinskoj dozvoli ograniči rok trajanja radova i da im se tako da mogućnost da oni kontrolišu i gone investitore.

normalno je da u tome ima i tvoje krivice. Svako ali baš svako ko kupuje stan u izgradnji ili predugovaranju svestan je rizika i svesno ulazi u rizik. Svi vi znate da postoji šansa da se ta zgrada ne završi da investitor umre, da pobegne, da bankrotira.

I svi vi ste izabrali rizik u zamenu za nešto jeftiniju cenu kvadrata. Ja kad sam kupovao stan nije mi palo na pamet da kupim stan koji ne postoji.
I sad kad prodajem stan obavezno ukažem klijentu na moguće rizike i to uz potpis

ranko su ns napisao/la: Apsolutno se slazem. Ljudi kao da ne misle da mogu da "prevare" sistem. Postoji razlog zasto je nesto jeftinije. Samo ga treba naci, i onda promisliti da li si spreman da se suocis sa mogucim posledicama.

Nakon pisanja Radija 021, novosadska kriminalistička policija uhapsila je investitora Savu Babića, koji se tereti da je više puta prodavao stanove i druge nekretnine, čime je u džep spakovao više od 1.800.000 evra.



Babić se, naime, sumnjiči da je od građana uzimao novac za stanove u izgradnji, nakon čega ne samo da nasamareni Novosađani nisu dobili stanove, već je prevario i treća lica, koja su takođe kupovala nepostojeće nekretnine. Postoje osnovane sumnje da je Babić duplo prodavao stanove u nekoliko ulica u Novom Sadu, ali i u Veterniku, gde je preprodavao placeve na kojima je trebalo da gradi stanove za koje je već uzeo novac. Pored prevarenih Novosađana, od ovog investitora novac potražuje i "Dajners klub", čiju kreditnu karticu je koristio bez pokrića.



Iako se protiv njega vodilo više desetina parničnih postupaka, Babiću dugo policija nije mogla da uđe u trag, jer nije živeo na prijavljenoj adresi u Danila Kiša 36, a broj mobilnog telefona je menjao na svakih nekoliko dana. Novinari Radija 021 su već neko vreme bezuspešno pokušavali da uzmu izjavu od investitora, ali nismo uspeli da budemo dovoljno ažurni koliko je Babić često menjao broj telefona. Spekulisalo se da živi na nekoliko adresa u gradu, uključujući objekat na Sunčanom keju i dva stana u ulicama Pavla Simića i 1300 kaplara, međutim, veštog investitora nismo uspeli da pronađemo na tim adresama.

Babiću je nakon hapšenja određena mera zadržavanja u policijskoj stanici, a u četvrtak će biti priveden istražnom sudiji Višeg suda u Novom Sadu. (M. Sovilj)

Усељење на дугом штапу

Власници 45 станова зграде на Булевару цара Лазара 100 ни после 15 годишњег стрпљивог чекања и улагања у оно што су већ платили нису се уселили у своје станове. Како реше један, појави се други проблем. Оно што изграде неко покуша да уништи, а проблем је и то што се испоставило да одређени станови имају више власника.

Tajni radovi prvog srpskog ministra za ljudska i manjinska prava
__________________________________________

Novi Sad

Tajni radovi prvog srpskog ministra za ljudska i manjinska prava

Svetozar Čiplić u Novom Sadu uživa ugled jedne od najomraženijih osoba. Njegova porodica u srpskoj Atini spada u moćni lobi čije se nezakonite aktivnosti uglavnom vezuju za “urbanističku mafiju”. Svetozarova supruga Sanja zaposlena je u ustanovi koja odlučuje o građevinskim dozvolama, pa je tako donela čak dva negativna rešenja protiv svog prvog komšije


Jovan Knežević poseduje original DUP-a i to mu je ključni dokaz u sporu sa novosadskim moćnicima. Svi ti dokazi nalaze se u Opštinskom javnom tužilaštvu od 2003. godine. Da su u ceo predmet upleteni prsti moćnih, govori i to da spisi još nisu prosleđeni istražnom sudiji na postupanje i pored toga što je prošlo toliko vremena. Krivičnom prijavom je obuhvaćen ceo novosadski urbanistički krem, građevinska i politička elita

Žika Rakonjac

Svetozar Čiplić je prvi srpski ministar za ljudska prava i prava nacionalnih manjina. U državi Srbiji, ovakva kakva jeste, neophodan je takav resor. Narod je gladan pravde.
Ovo važno pitanje sve donedavno bilo je prepušteno volji korumpiranih državnih činovnika, stihiji praktično, pa se Srbija svrstala u sam vrh evropskih država u kojima se elementarna ljudska prava krše na najdrastičnije, monstruozne načine.
Jedna smo od zemalja sa najvećim brojem sporova protiv države pred međunarodnim sudom pravde u Strazburu. Ima ih na hiljade, i mnogi građani Srbije vrate se otuda zadovoljni, reše svoj problem.
Zato je novoosnovano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava neophodan mehanizam, između ostalog i za zaštitu obespravljenih i poniženih. Čiplić se, ruku na srce, odmah bacio na posao. Obećao je da će popraviti zakone, da će vlast doneti pravdu narodu, skratiti sudske postupke, da će novinari dobiti status službenih lica... svašta nam je novi ministar obećao.
Da je obećanje ludom radovanje, shvati svako onaj ko stigne u Čiplićev komšiluk. Zato se i samo po sebi nameće pitanje: da li je Čiplić podobna i pogodna osoba da vodi tako osetljiv resor?
U njegovoj zvaničnoj biografiji piše da je rođen u Novom Sadu, 1965. godine, gde je završio i magistrirao prava. Od 2002. do 2007. godine, na predlog Demokratske stranke, mada zvanično nije njen član, bio je sudija Ustavnog suda Srbije koji praktično i nije funkcionisao jer nije imao pun sastav.
Čiplića su ugurali u kabinet premijera Cvetkovića zahvaljujući "nestranačkim aktivnostima" za račun Borisa Tadića i Demokratske stranke.
Kad neko iskoči iz prosečnosti i vine se u sam vrh vlasti, mnogi pomisle da je to dobro za njegovo bivše okruženje, komšiluk, poznanike i prijatelje. Da im se, za ne daj bože, nađe pri ruci. Ako zatreba.
Svetozar Čiplić, međutim, u Novom Sadu uživa ugled jedne od najomraženijih osoba. Ta porodica u srpskoj Atini spada u moćni lobi čije se nezakonite aktivnosti uglavnom vezuju za urbanističku mafiju.
Dok je Svetozar radio kao gradski sekretar za upravu, njegova supruga Sanja vedrila je i oblačila u gradskom sekretarijatu za urbanizam. Novi Sad se brzo razvija, širi i gradi pa tako i Sanjina karijera napreduje, ona je danas pomoćnik pokrajinskog sekretara za upravno-pravne i inspekcijske poslove. Asocijacija za žensku inicijativu svrstala je Sanju Čiplić na vrh liste moćnih žena Vojvodine, važan je i član u Udruženju urbanista Srbije.
Čiplići su do sada na građevinskim poslovima zgrnuli, možda, milione evra. Samo iz jednog unosnog posla "izašli su dobri" sa nekoliko desetina hiljada evra. Na uglu Radničke ulice i ulice Stevana Musića, pored novosadskog sportskog centra SPENS, moderna i tek sagrađena višespratnica nemi je svedok moći porodice Čiplić.
Novosađani veruju da je višespratnica površine 3.000 kvadrata sagrađena na vrlo čudan načina, zahvaljujući baš Sanjinim vezama, tako što je neophodna "papirologija" dobijena falsifikovanjem Detaljnog urbanističkog plana.
Neko je već primetio da se u ovoj zemlji falsifikuje sve i svašta, ali retko kada detaljni urbanistički plan nekog grada. Ovaj najnoviji novosadski skandal ima posebnu težinu jer su njeni aktivni akteri mnogi sadašnji i bivši funkcioneri iz Novog Sada, pokrajine i republike, a veliku ulogu imaju aktuelni ministar za ljudska prava Svetozar Čiplić i njegova supruga Sanja, visokorangirana osoba u novosadskog urbanizma.
Sporna lokacija pripada jezgru grada, veoma je skupa i atraktivna za investitore. Nalazi se u neposrednoj blizine novosadske sportske hale sa izlazom na levu obalu Dunava gde bi, ako opet ne dođe do svojevoljnog prekrajanja GUP-a u interesu građevinske mafije, uskoro trebalo da nikne ekskluzivni hotel sa pratećim sportskim terenima i drugim zanimljivim sadržajima.
Jedna nemačka firma je detaljno skicirala lokaciju, ali su se naprečac povukli iz posla jer su skriveni troškovi, tačnije mito i korupcija administracije, poprimili neverovatne sume. Uz to im je nametnuto da izmeste cevovod za fekalnu vodu podalje niz Dunav, što bi prirodno trebalo da bude trošak grada.
Nije sve propalo. Traži se nova žrtva koja će o svom trošku da preusmeri novosadske fekalije, jer Govnara, kako novosađani u žargonu nazivaju ovaj kraj, povremeno, kad padne vazdušni pritisak, širi tako neprijatan miris i smrad da ministar ne može da se opusti u ličnom bogatstvu i raskoši. Govnara i nije u skladu sa njegovim aktuelnim položajem, a i njegova supruga se u urbanizmu mnooogooo pita?
Zidanje sporne osmospratnice na uglu Musićeve i Radničke ulice od temelja je pratila novosadska elita. Čiplići su, demonstrirajuću bliskost sa demokratama, često dovodili Gordanu Čomić na gradilište, stanari iz susedstva ovih dana beleže i učestale posete gradonačelnika Igora Pavličića u društvu dama sumnjivog morala, što ih navodi na zaključak da unutra ima svačega.
Čiplići su posao sa investitorima, na prvi pogled, sklopili sasvim legalno. Oni su bili vlasnici davno sagrađenih objekata na građevinskom zemljištu koje je bilo u državnoj svojini. Sudbinu zemljišta u državnoj svojini, po pravilu, prati sudbina objekata na njemu, i Čiplići su "tuđe zemljište", tvrdi se, utopili investitorima za 50 odsto izgrađenih kvadrata, što je u realnim uslovima neisplativ posao, osim ako se, s obzirom na njihov uticaj i moć, ne dobije još nešto kao pride.
Da nešto sa tom zgradom nije u redu, govori i podatak da je u međuvremenu izbrisano nekoliko adresa. Nestao je broj 10 u Stevana Musića i to ne baš slučajno, jer su se na tom ćošku nalazile garaže vlasnika i susednih kuća koji su polagali pravo na neku vrstu nadoknade. Zgrada ogromne površine u osnovi, sagrađena tamo gde su nekad i bile te neugledne garaže, izbrisala je još jedan broj, broj 12 ulice Stevana Musića, pa je pasaž zgrade, gde su Čiplići dobili apartmane, preimenovan u broj 14 i 16. Tako je ulica skraćena za nekoliko brojeva, a Radnička spojena sa oznakama 22 i 24.
Gradski oci su na atraktivnom uglu svojevremeno predvideli zgradu kao jedinstvenu celinu sa više ulaza, čijem sklopu pripada i Radnička 22 gde živi porodica Jovana Kneževića, koji nije dao saglasnost da se izgrade nezavisne celine umesto jedinstvenog objekta, jer bi se poremetila urbanistička ravnoteža, objekat bi izgubio neophodnu statičku stabilnost, građevinski štrčao... Ali ovaj čovek, prvi komšija Čiplića, nije želeo za "Tabloid" da iznosi detalje spora, očigledno plašeći se "urbanističke mafije", uticaja i moći svojih suseda. Možda i razumljivo, ako se zna da su krupne zverke u igri.
Jovan Knežević, kako je "Tabloid" saznao u nekoliko novosadskih ustanova, vodi više od 40 sudskih i upravnih sporova od kojih su mnogi stigli tek do polovine, a neki su poništeni i vraćeni na početak.
Nema sumnje da je Čiplićev komšija oštećen i da su Kneževićima uskraćena mnoga prava, pa će u daljim procesima biti jako zanimljivo na koji način će ministar za ljudska prava da zaštiti interese običnog građanina, svog ugroženog komšije, a da pri tom sebi ne donese nevolju i štetu.
Cela operacija oko dobijanja dozvola i potrebnih saglasnosti za izgradnju poslovno-stambene zgrade, može se reći, išla je glatko, jer su se akteri, sudeći po raspoloživoj dokumentaciji i priči sagovornika, poslužili falsifikatima.
Investitori Leonid Nešić, ranije zaposlen u JP "Urbanizam", Miloš Tica, koji je nekad radio u Republičkoj upravi javnih prihoda, i Mirjana Biserčić-Dimitrijević, čiji je otac radio u SUP-u, iskoristili su sva svoja poznanstva i veze da bi dobili urbanističko-tehničke uslove, urbanističku dozvolu i građevinsku dozvolu za gradnju, kako se tvrdi, falsifikovanjem Detaljnog urabinističkog plana.
U novosadskoj palati pravde se čak vodio i istražni postupak protiv Aleksandra Jevtića, direktora JP "Urbanizam", i Zlatibora Paunova, sekretara Gradskog sekretara za urbanizam.
Svesrdna pomoć u nezakonitom izdavanju dozvola i saglasnosti stizala je od Lazara Kuzmanova, pokrajinskog sekretara za arhitekturu i urbanizam sa saradnicima od kojih se posebno istakla njegova pomoćnica Sanja Čiplić. Kuriozitet je da je upravo Sanja Čiplić eliminisala Jovana Kneževića po kratkom postupku tako što je donela očigledno protivzakonito rešenje kojim mu nisu priznata svojstva stranke u postupku izdavanja urbanističke i građevinske dozvole investitorima. Njen potpis se nalazi na prvostepenom rešenju koje je doneo Gradski sekretarijat za urbanizam, a kada je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam odbio Kneževićevo rešenje po žalbi, opet je svoj potpis stavila Sanja Čiplić, jer je u međuvremenu uznapredovala na položaj pomoćnika pokrajinskog sekretara.
Pokrajinski ministar za urbanizam Lazar Kuzmanov je u celom slučaju čist kao suza, ali je kao "nagrada" za "učinjeni posao" u vidu zamene stana pripao njegovoj tazbini.
Nisu nevini ni mnogi gradski funkcioneri.
Sve ove godine ćutao je Borisav Novaković, ondašnji predsednik Skupštine Novog Sada, koji je nedavno imenovan za direktora Zavoda za izgradnju grada, Dušan Pavlović, bivši sekretar Skupštine grada, i Gojko Vujinović, u to vreme predsednik komisije za predstavke i žalbe gradske skupštine.
Jovan Knežević poseduje original DUP-a i to mu je ključni dokaz u sporu sa novosadskim moćnicima. Svi ti dokazi nalaze se u Opštinskom javnom tužilaštvu od 2003. godine. Da su u ceo predmet upleteni prsti moćnih, govori i to da spisi još nisu prosleđeni istražnom sudiji na postupanje i pored toga što je prošlo toliko vremena. Krivičnom prijavom je obuhvaćen ceo novosadski urbanistički krem, građevinska i politička elita.
Slučaj čist kao suza, ali za Strazbur!



Velika šteta

Naše ćate imaju običaj da ispravljaju "krive Drine" tek kad zagusti, pa onda upadaju u još veće nezakonitosti na štetu već oštećene stranke.
Slučaj Jovana Kneževića po tome nije izuzetak.
Tako je Kneževićima zbog osvete, izmenama DUP-a od januara prošle godine, skraćen stambeno-poslovni prostor koji je trebalo da se izgradi na njihovom placu po prethodnoj varijanti. Sa novim izmenama pod vlašću Maje Gojković izgubili su dvorišni aneks P plus 1 kao deo svoje lamele, mada je trebalo da se sve tri, kako je predvideo DUP, grade istovremeno. Izgubili su i pasaž i direktan prilaz sa ulice, čime je ceo prostor izgubio na vrednosti.
Do sada su izgrađene dve lamele i potpuno je neizvesno kada će zbog neočekivanih sporova početi da se gradi treća.
Čiplići se rukovode vlastitim interesima, trpaju u svoj džep, i zbog svega ovoga Novi Sad i njegovi žitelji izgubili su veliku sumu novca od prihoda koji bi indirektno, kroz razne dažbine, ušli u gradsku kasu. Šteta je sigurno velika.

Nikad čuo

U Novom Sadu je na vlasti Demokratska stranka. Maju Gojković je zamenio Igor Pavličić, za predsednika novosadske Skupštine izabran je Aleksandar Jovanović, u komisiji za planiranje nalaze se novi ljudi.
Da bi se izgladio sedmogodišnji spor sa Čiplićima ili zbog nečeg drugog, Knežević je nedavno, bar tako tvrde poznavaoci ovog problema, imao sastanak i "šetnju kroz grad" sa Borislavom Novakovićem, novoimenovanim direktorom ZIG-a, na njegov zahtev, koji se nije završio baš prijatno jer je Novaković bio frapiran saznanjem da je neko falsifikovao DUP.
Prvi put, tobože, to čuje.

Nezamenljivi Gojko

U ovoj građevinskoj aferi zanimljiva je uloga Gojka Vujinovića.
On je kao predsednik komisije za predstavke i žalbe novosadske gradske skupštine svojevremeno sazvao sednicu komisije na kojoj je, uz prisustvo predstavnika urbanističkih institucija, donet zaključak da Jovan Knežević nema svojstvo stranke.
Knežević na sednicu nije pozvan iako mu je to bilo obećano.
Kneževiću je tek presudom Okružnog suda priznato to pravo što iz korena menja mnoge stvari u njegovu korist, ako administracija ne smisli još nešto novo.
Iako je zbog njegove odluke da izopšti Kneževića sa sednice, Vujinović je kao državni činovnik praktično izgubio spor, ali to u izboru kadrova za Demokratsku stranku izgleda da nema veze. On je i sad dobro prošao. Ima čak tri funkcije. Postavljen je za vršioca dužnosti direktora Centra za socijalni rad, imenovan je za člana saveta za statutarna pitanja i lokalnu samoupravu novosadske skupštine, i ponovo je član komisije za predstavke gradske skupštine.
Investitori sporne zgrade nesmetano se i dalje šire po Novom Sadu. Sad im je možda i lakše da prodaju ko zna kako sagrađene stanove, njihove pouzdane i sigurne partnere ne može ništa da pomeri s položaja. Sanja vedri i oblači u urbanizmu, a njen muž Svetozar dogurao je i do ministra. Kud ćeš bolje.

Još nekoliko stotina prevarenih kupaca stanova

Autor: Dejan Stepanov

U 2011, do danas je evidentirano tri stotine sugrađana koji su, iako su platili, oštećeni neizgradnjom ili duplom prodajom nekretnina. U Odseku za suzbijanje privrednog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova, ova godina će biti kulminacija sa prevarama u vezi sa prodajom stanova. Nadležni su upozorili da je Novi Sad drugi grad u Srbiji po ovom vidu kriminala, ujedno apelujući na opreznost pri kupovini stambenog prostora.

Sugrađani, koji su potpisali ugovore o kupovini nekretnina sa Stambenom zadrugom „ETO“, do danas su podneli 70 krivičnih prijava protiv vlasnika Save Babića. Novosadsko tužilaštvo je protiv njega podiglo optužnicu i on se trenutno nalazi u pritvoru.

Optužnica tereti Babića da je falsifikovao potpise vlasnika kuća, gradio na državnom zemljištu, prodavao isti stan više puta i navodio ljude na davanje lažnog iskaza. Prema rečima naših sagovornika, on je proneverio 4 miliona evra za zgrade na Grbavici i parcelu između Novog naselja i Veternika.

Budući vlasnici bi pri kupovini stanova trebalo od investitora da zatraže: glavni projekat, odobrenje za izgradnju i zaključeni ugovor sa Javnim preduzećem „Zavod za izgradnju grada“ o komunalnom opremanju, savetuju iz Odseka za suzbijanje privrednog kriminala. Čak i niža cena kvadrata u odnosu na tržišnu može biti sumnjiva.

Odsek za suzbijanje kriminala obradio je ove godine pet velikih slučajeva zloupotrebe službenog položaja. Radi na rešavanju još nekoliko od kojih će jedan, kako nam je rekao Aleksić, zaprepastiti novosadsku javnost!

Novi Sad: Investitori prevarili 300 ljudi

Od početka godine u našem gradu evidentirano je 300 građana koji su, iako su platili, oštećeni neizgradnjom ili duplom prodajom nekretnina.



U Odseku za suzbijanje privrednog kriminala za Novosadsku TV navode da su ove godine prevare u vezi sa prodajom stanova kulminirale i da su do sada obradili pet velikih slučajeva, a radi se na rešavanju još nekoliko. Nadležni su upozorili da je Novi Sad drugi grad u Srbiji po ovom vidu kriminala, ujedno apelujući na opreznost pri kupovini stambenog prostora.
Inspektori savetuju građane da pri kupovini obrate pažnju na cenu jer niža cena kvadrata u odnosu na tržišnu može biti sumnjiva. Takođe, budući vlasnici bi pri kupovini stanova trebalo od investitora da zatraže glavni projekat, odobrenje za izgradnju i zaključeni ugovor sa ZIG-om o komunalnom opremanju.