TEMA: Istorija grada, stare slike, priče i sećanja

Grešite. Ti temelji koji se vide, a videli su se sve do pre nekoliko godina dok kej nije obnovljen, su ostaci carinskog terminala i luke Novi Sad.
Luka i terminal su podignuti 1930-ih godina.
Ne znam koliko se sećate, ali kada ste šetali kejom ka Žeželju, uvek ste se morali popeti na temelje koji su presecali kej. Ne znam zašto ti temelji nikada nisu uklonjeni pa ni prilikom zadnje rekonstrukcije keja. Preko njih je samo nasuta zemlja i udaren behaton, tartan i biciklistička staza. Temelji terminala i luke se i dan danas nalaze na tom mestu. Jako su duboki i od armiranog betona su jer su morali da drže jako veliku zgradu na samoj obali Dunava a da ne sklizne u vodu. Ti temelji su držali i ogromnu betonsku ploču koja je išla do iznad samog Dunava a služila je kao pristan za brodove. Deo ploče koji je "visio" iznad Dunava se oslanjao na betonske stubove koji su bili ukopani u dno reke.
Kada je izgrađena nova luka u kanalu DTD, ova je porušena.

Izvinjavam se, vise puta sam procitao da je neko pisao da je to Svilara (ne mislim na onu u Djordja Rajkovica)

Otis Driftwood napisao/la:
Evo moj stari post.

www.arhns.uns.ac.rs/aktuelno/svilara-u-novom-sadu

Onda se nismo razumeli.

Svilara je ono u drugom planu, sa dimnjakom, iza drveta a ja sam mislio da ste za svilaru napisali da je ostatak ovih temelja u prvom planu "@
mel, ovde mozes videti nekadasnju svilaru a to uzvisenje su bili temelji tj ploca te svilare".



Svilara jeste na kraju ulice Episkoga Visariona a oni temelji na keju nemaju nikakvu vezu sa njom negomsa lukom Novi Sad.

Na mestu bivše svilare nisu podignute one četiri kule na keju. One su podignute na praznom placu. Na mestu svilare je onaj blok nižih zgrada.

I jesmo se razumeli, i nismo se razumeli Sve je u redu Dobro se razumes u istoriju Novog Sada

Ja sam se devedesetih godina družio sa nekima od najvećih kolekcionara razglednica, fotografija, knjiga, . . . na temu Novog Sada.
Danas su svi oni pokojni. Luka Tanasijin, Srećko Drk, Slavko Košutić, . . .
Bio sam redovan gost kod njih a kroz moje ruke su prošle hiljade starih razglednica i fotografija Novog Sada. Bukvalno nema šta nisam video i što verovatno više niko neće vifeti na jednoj gomili jer posle njihove smrti ko zna gde je sve to završilo, u koliko sitnih kolekcija je rasparčano.
Danas mi teško pada dok gledam Novi Sad jer kako god da prođem gradom u glavi su mi fotografije koje sam viđao kod njih kako je to nekada izgledalo. I dan danas za određene delove grada se sećam kako je to izgledalo pre 50, 100 godina a sve na osnovu tih fotki i razglednica koje su mi prošle kroz ruke.
Viđao sam razglednice ulica za koje nikada ne bih pretpostavio da je pre 100 godina nekome palo na pamet da te totalno nebitne ulice fotografiše i od njih izradi seriju kolorisanih razglednica.
Nešto razglednica i fotografija sam na osnovu druženja sa njima dobijao na poklon a nešto sam i kupovao od njih. A nešto sam dobijao da kopiram. Odnosio kod fotografa da to profesionalno usnimi, izradi kopije a originale vraćao nazad. Da ne pominjem da sam jedno vreme krstario gradom i sve živo fotkao. Dosta toga što sam tada fotkao, više ne postoji, porušeno je.
Kada sam pre dvadeset godina video kako se grad uništava, to sve sam spakovao u kutije i razočaran odložio na mračno mesto. Ni dan danas, od tada, to nisam otvorio da pogledam, pregledam.
Nešto od vrednijih stvari koje sam kod njih viđao su bile razglednice koje su izdavali novosadski trgovci, privrednici. Skoro svako ko je držao do sebe je fotkao svoju radnju, firmu, proizvodni pogon. Nekada se i sam fotkao u ili ispred radnje a katkad i sa svojim radnicima, osobljem. To je posle štampano u vidu vizit kartice/razglednice a onda slato redovnim mušterijama kao čestitka na Novu godinu, Božić, Uskrs, za slavu, . . . . Delilo se.kao reklama, kao.flajeri danas. Ima jako puno toga. Sve su to radnje, firme koke danas više ne postoje, nacionalizivane posle rata a gazde, radnici davno pomrli i pitanje je koliko njih danas ima naslednike, potomke. Srbi, Jevreji, Mađari, Nemci, . . . .
Jako mali deo toga sam uspeo da kopiram i sada to posedujem kao kopije a originali ko zna gde su završili kasnije.
Luka Tanasijin je na primer posedovao najstariju poznatu fotografiju Novog Sada. Posedovao je nešto što je poznato kao najstarije sačuvano svedočanstvo o gradu načinjeno foto aparatom. Ne znam gde se danas to nalazi. Hoću da verujem da je tu fotografiju zaveštao arhivu, muzeju grada.
Od njega sam dobio na poklon kopiju stare fotografije Jodne banje dok je na mestu današnje banje bila neugledna brvnara, kupatilo sa izvorom.

Da ne davim više.

...''Da ne davim više.''...

Naprotiv! DAVITE nas slobodno! Nista lepse neg udaviti se u ovakvom moru podataka.

jbg morao sam nisam mogao da odolim......

evo i carinskog terminala izmedju 2 rata....cak je beli kamen na keju preziveo do danasnjih dana....

Bravo, gde si ovo iskopao...

pojma nemam gde sam i kada ovo mazno ..nasao sam u svojoj ns arhivi starih fotki s neta...

Pozdrav ima li neko neke fotografije ili nesto da ispriča o staroj časovničarskoj radnji ZENITH koja se nekada davno nalazila u Zmaj Jovinoj

Pre neki dan sam ušao u Apolo centar i video da još uvek čuvaju izloženu maketu objekta.

Nisam znao da je i McDonald’s finansirao izgradnju objekta.

Nekad su prvo gradili objekte pa tek onda izlagali makete.

Stanica kod riblje pijace

Jednom prilikom sam na fejsu rekao da su graCki autobusi bili plavi, a prigraCki crveni.... Lele, kako su neki skocili na mene kako nemam pojma ni o cemu....

Na prvoj fotki se vidi rampa na mestu današnjeg hotela Sheraton.
Druga fotka je napravljena iz pravca Bulevara Vojvode Stepe, krajem osamdesetih.

Naselje Info napisao/la: Rekao bih da je rampa tacno pre ulaza u Pavleka Miskine, ne?

Yokai napisao/la:
Da. ''Autobus'', da ne kazem sumanuti hotel, je skroooooz desno.