Otis.Driftwood.Ressurected napisao/la:
Ne znam ja kakav je to bulevar gde imas tako ostro skretanje i odjednom saobracajni cep. Po meni najgori bulevar u gradu po funkcionalnosti
Ovo je jos i dobro kako je ispalo.
U vreme gradnje bulevara tridesetih godina proslog veka, u planu je bilo da bulevar skrece u danasnju ulicu Modene pa preko trga Slobode ide u Jevrejsku pa da izadje na Futosku.
I u to vreme je planirano rusenje mnogo toga u centru grada, ali je Drugi svetski rat to prekinuo. Da su pre rata stigli da poruse to sto su hteli, na mestu tih kuca bi nikle mnogo lepse zgrade od onih koje nicu danas.
Ako se prosetate po gradu, kroz ulice u kojima jos uvek ima onih starih prizemnih kuca od pre 100 godina, primericete da se na coskovima tih ulica nalaze dvospratne ili trospratne zgrade podignute 1920-ih i 1930-ih godina. To znaci da su te ulice bile odredjene za rusenje i zidanje zgrada a prve zgrade koje su podignute na coskovima su u stvari reperi za visinu. Ništa vislje od njih nije slemelo biti zidano. Ako je zgrada ujedno i uvucena za nekoliko metara u odnosu na liniju kojom idu kuce, zgrada je ujedno bila i reper za sirinu ulice tj. bilo je u planu da se ulica prosiri. Tipican primer gde to jos uvek moze da se vidi je Zeleznicka ulica.
Odete na razkrsnicu sa Sremskom i pogledate prema Pupinovoj palati. Videcete da posle nekoliko zgrada imate par kuca koje za nekoliko metara strce van linije u kojoj su zgrade. Posle nekoliko kuca ponovo dolazi predratna zgrada koja je uvucena i prati liniju prethodnih zgrada.
E sada, ovo vazi za one koji se jos uvek secaju Novog Sada od pre 20 i 30 godina. Kada iz Sremske skrenete levo u Zeleznicku, ka Maksima Gorkog, secate se da je na samom cosku, preko puta Sidra, bilo par kuca pa je posle njih bila zgrada uvucena, pa ponovo izbacena kuca pa opet uvucena zgrada. Sve te zgrade su zidane tokom 1930-ih godina. Zidane su uvucene u odnosu na kuce jer je po tadasnjem urbanistickom planu bilo predvidjeno prosirenje Zeleznicke ulice.
Na primer, jos pre Prvog svetskog rata bilo je predvidjeno rusenje i zidanje u visinu Jevrejske ulice. Pogledajte zgradu Katastra i zgradu Jevrejske opstine. Obe su zidane na istu visinu a kuce koje su i dan danas izmedju te dve zgrade su bile predvidjene za rusenje i zidanje zgrada do visine Jevrejske opstine i Katastra.
Drugi primer je zgrada na uglu Pap Pavla i jevrejske u kojoj je Lilly ili DM, ne mogu sada da se setim, i zgrada na uglu Safarikove i Jevrejske. I to su reperi za visinu bloka, četvrti koja je trebala biti izgradjena u trouglu Pap Pavla - Safarikova - Jevrejska.
Drugi svetski rat je sve te planove prekinuo. Inace bi ovo bio jako lep grad. Do devedesitih niko nista nije dirao po gradu a onda je nastao haos.
Ako se prosetate kroz kraj izmedju keja i Banovine,kroz sve te ulice, videcete da tamo nema ni jedne kuce niti ih je ikada bilo. Ceo kraj je nastao posle rusenja Mostobrana dvadesetih i tridesetih godina. To je jos uvek najkompaktniji deo grada koji se jako malo menjao od trenutka njegovog nastanka do danas. E, sve ono sto vidite tamo, tako je bilo zamisljeno da pre rata rusenjem Zeleznicke ,Jevrejske, Futoske, Temerinske, Kisacke, . . . .izgleda Novi Sad.
Ako pogledate taj kvart oko Banovine, videcete da ni jedna zgrada nema balkone ka ulici. Ako i ima, to je jedan ili dva isturena balkona cisto ukrasa radi ili su sluzili da se sa njih kace zastave tokom drzavnih praznika. Ako se malo bolje pogleda, na nekim od tih balkona jos uvek stoje oni metalni drzaci u koje se ubacivala motka sa zastavom. Ako vidite da negde postoje dva drzava, jedan do drugog, to su posleratni drzaci. Pre rata su bili drzaci za jednu zastavu, drzavnu, a posle rata dva drzaca, drzavnu i SKJ.
No, skrenuh sa teme sa tim drzacima za zastave. Da nastavim sa balkonima. Sve te sgrade imaju balkone koji gledaju dvorišta. Tada se smatralo neprikladnim da vi imate balkon ka ulici jer balkoni, terase u principu ruze zgradu, fasadu.
Danas vidimo da nadgradnje na tim zgradama ili zgrade podignute posle rata na mestu porusenih tokom bombardovanja 1944. kao i na ovim modernim zgradama u Zeleznickoj, Njegosevoj, Jevrejskoj, Jovana Subotica, Safarikovoj, Temerinskoj, Kisackoj, . . . .sve imaju terase ka ulici. Tako da ako danas prodjete tim ulicama koje i pogledate ove nove zgrade, videcete veš, frizidere, biciklove, kartonske kutije, otpad, ves masine,... na njihovim terasama sto je jako ruzno za ulice starog jezgra grada. U tim ulicama bi zgrade trebale biti reprezentativnije bez takvih skrnavluka. Ako se vec zidane u danasnje, moderno doba, trebalo je propisati ta sve te zgrade u ulicama koje su u centru i gravituraju ka centru, imaju fasadu koja ce odgovarati fasadama zgrada zidanim dvadesetih i tridesetih godina.
.jpg)
