TEMA: Rekonstrukcija pruge Subotica - Novi Sad - Beograd

Rekonstrukcija pruga za brzine do 200 kilometara na sat

BEOGRAD- Skupština Železnica Srbije usvojila je predlog projekata za rekonstrukciju pruga koja će omogućiti brzine vozova do 200 kilometara na sat.

Predlog predviđa da se na deonici Stalać - Đunis, pruge Beograd - Niš - Preševo - granica sa sa Makedonijom, obavi rekonstrukcija i dogradnja drugog koloseka za brzinu od 160 kilometara.

Za deonicu Stara Pazova - Novi Sad predviđana je brzina do 200 kilometra na sat. Projekte za rekonstrukciju ovih pruga je uradio Saobraćajni institut CIP.

Na trasi deonice Stalać - Đunis biće izgrađena dvokolosečna pruga sa pet tunela, ukupne dužine 5.951 metara i most preko Južne Morave dug 227 metara.

Predviđena je i neophodna eksproprijacija zemljišta površine 1.825 ari, a vrednost cele investicije je procenjena na 105 miliona evra.

Postojeću trasu pruge Stara Pazova - Novi Sad na delu od Beške do Petrovaradina nije moguće zadržati zbog prostornih ograničenja i uslova na teritoriji opštine Sremski Karlovci.

Predsednik Skupštine Železnica Srbije Zoran Anđelković je izjavio da železnica ima perspektivu samo u brzom prevozu i da bi sve pruge trebalo praviti za brzine od 200 kilometra na sat.

Anđelković je podsetio na najave sve većeg ograničenja brzine u drumskom saobraćaju uvođenjem kamera i na autoputevima, gde je dozvoljeno najviše 120 kilometara na sat, objavljeno je u najnovijem broju informativnog lista Železnica Srbije "Pruga".

Za modernizaciju "Železnice Srbije" potrebno oko 4,6 milijardi evra
27.05.2011. | Tanjug


Direktor "Železnica Srbije" Milovan Marković izjavio je juče u Beogradu da su procene da je za modernizaciju 770 km pruga Koridora 10 kroz Srbiju potrebno oko 4,6 milijardi evra.

To podrazumeva izgradnju savremene dvokolosečne pruge za mešoviti, odnosno putnički i teretni saobraćaj, za brzine od 160 km na sat, rekao je direktor Marković, otvarajući jednodnevni sastanak međunarodne Radne grupe eksperata za razvoj Koridora 10.

Ceo posao mogao bi da bude realizovan u dve faze, tako što bi u prvoj bile modernizovane pruge severno od Niša, a u drugoj fazi izgradila dvokolosečna, elektrificirana pruga od Niša ka Dimitrovgradu i Preševu.

Prema Markoviću, trenutno su aktuelna dva gradilišta - most na Velikoj Moravi, u vrednosti od oko 9 miliona evra (rok za izgradnju 18 meseci) i Žeželjev most u Novom Sadu od 45,3 miliona evra (rok za izgradnju 32 meseca).

Takođe, očekuje se i realizacija ugovora za elektrifikaciju i modernizaciju pruge Niš-Dimitrovgrad, kao jedine preostale deonice Koridora 10 kroz Srbiju koja nije elektrificirana.

Prema procenama, za realizaciju ovog posla potrebno je oko 120 miliona evra, a kreditna sredstva bi bila obezbeđena od Češke eksportne banke, sa kojom su pregovori u završnoj fazi.

Do kraja godine bi trebalo da bude objavljen i tender za modernizaciju pruge Stara Pazova - Novi Sad, a ukupna predračunska vrednost ovog projekta je 340 miliona evra.

Marković je rekao da tome treba dodati pregovore o ruskom državnom kreditu koji bi bio namenjen beogradskom železničkom čvoru, barskoj pruzi i izgradnji pruge Valjevo - Loznica, zatim državnom kreditu Kuvajta, kao i 45 miliona evra nemačkog kredita za modernizaciju i elektrifikaciju pruge Pančevo-Vršac-granica sa Rumunijom.

Direktor je naglasio da srpske železnice imaju obavezu da iniciraju razvojne projekte na Koridoru 10 i da za to postoji puna podrška Ministarstva za infrastrukturu i energetiku i Vlade Republike Srbije.

No, neophodna je saradnja svih železničkih uprava na koridoru radi ostvarivanja zajedničkih razvojnih i ekonomskih interesa i povećanja efikasnosti i kvaliteta transporta putnika i roba na ovom pravcu.

Marković je podvukao da je neophodno da u uskoro bude urađen i remont pruge Beograd-Bar, za šta je potrebno da u Srbiji bude obezbeđeno oko 200 miliona evra, a Crna Gora 140 miliona.

- Urađena je tehničko-ekonomska studija za prugu Beograd-Bar i ostaje Beogradski železnički čvor kao jedan od najvažnijih objekata na Koridoru 10, gde se intenzivno radi na izradi nedostajuće projektne dokumentacije - kazao je Marković.

Pomoćnik ministra za infrastrukturu Dejan Lasica ocenio je da su jedan do prisutnih problema i "uskih grla" u nesmetanom odvijanju železničkog saobraćaja i duge carinske procedure.

Lasica je istakao da se radi da te procedure skrate što će znatno smanjiti zadržavanje vozova i ubrzati železnički transport, a kao pozitivan primer istakao saradnju Srbije i Bugarske na ovom planu.

Izgradnja Zezelja i dvokolosecne pruge preko njega me je navela da potrazim informacije o rekonstrukciji i izgradnji drugog koloseka izmedju Novog Sada i Stare Pazove.

Posebno me interesuje kako i kada je planirano da se koloseci sa novog Zezelja spoje na prugu do NS Glavne i zeljeznicke stanice Petrovaradin. Ima li iko informacije o ovome? Da li je to takodje u projektu izgradnje mosta? U oba smera bi bilo potrebno izgraditi nekoliko kilometara novog koloseka.

Ruski kredit za prugu S. Pazova - Novi Sad
BEOGRAD - Generalni direktor Železnica Srbije Dragoljub Simonović izjavio je danas da će novcem od ruskog kredita, koji je odobren početkom godine, biti modernizovana deonica pruge Stara Pazova - Novi Sad, a ne kako je ugovorom planirano Valjevo - Loznica.
"Nismo odustali od pruge Valjevo- Ložnica i dao sam nalog da se projektna dokumentacija završava, jer ta pruga je neminovnost. Stručna analiza je pokazala da prioritet treba da bude Koridor 10 i vlada nas je podržala u tome", rekao je Simonović, gostujući u jutarnjem programu RTS-a.

sxc.hu

On je dodao da je po ugovoru odnos ruskih i srpskih firmi koje će raditi na ovoj deonici 70 prema 30, ali da on smatra da će taj odnos u praksi biti 50:50.

Prvi čovek Železnica Srbije je naglasio da je projektna dokumentacija za deonicu Pančevo- Beograd završena, ali da početak radova usporava zakonska regulativa, jer tenderi traju po dva i po meseca.

"Očekujem da prvu deonicu Pančevo - Beograd počnemo da radimo u junu", kazao je Simonović.

Komentarišući brzinu srpskih vozova, on je ocenio da se u tom segmentu mogu očekivati osetna poboljšanja za pet godina, kao posledica svega onog što se preduzima u ovom momentu.

Simonović je ukazao i da su u proteklom periodu, od kada je on na čelu Železnica Srbije, napravljene uštede od 2,5 milijardi dinara, i da su smanjena kašnjenja vozova za 56 odsto.

Od Novog Sada do Pazove 160 na sat
IZVOR: DNEVNIK
Novi Sad -- Generalni direktor Železnica Srbije Dragoljub Simonović potvrdio je da će se novcem iz ruskog kredita graditi i pruga Stara Pazova – Novi Sad

„Železnice” su već naručile izradu projekta za tu deonicu, čija bi izgradnja mogla početi za oko godinu dana.

Rok za izradu projekta je februar iduće godine, tako da bi radovi mogli krenuti u martu 2014.

Na deonici od Stare Pazove do Novog Sada je u planu da se obnovi postojeći kolosek i izgradi drugi da bi vozovi mogli razviti brzinu do 160 kilometara na sat. Procenjena vrednost izgradnje dvokolosečne pruge duge oko 40 kilometara je oko 360 miliona evra. Na prvi pogled mnogo, međutim, kako objašnjavaju stručnjaci, cenu određuje težina radova, a ne kilometraža. Osim glavnog projekta, neophodno je da se na vreme uradi i eksproprijacija zemljišta da bi se moglo graditi.

„Železnice Srbije” raspolažu s oko 3.800 kilometara pruga, od čega 900 kilometara pripada Koridoru 10. Samo na 7,5 odsto mreže postoje dvokolosečne pruge, a elektrificirana je tek trećina mreže. Po raspoloživim podacima, u modernizaciju železničke infrastrukture u Srbiji je u poslednjoj deceniji uloženo tek oko 168 miliona evra i remontovano 136,5 kilometara pruge. Godišnje se obavi oko 7,1 odsto remonta, što je nedovoljno za modernizaciju pruga i brži rast transportnog prometa.

Srpske železnice će do 2027. godine raditi na izgradnji savremene dvokolosečne elektrifikovane pruge za mešoviti putnički i teretni saobraćaj na celoj dužini Koridora 10. Projektovane brzine kretaće se od 160 do 220 kilometara na čas, a u taj projekat potrebno je uložiti 4,6 milijarde evra. Ocenjeno je da brzina srpskih vozova zaostaje za evropskim prosekom, a razlike između prosečne projektovane i stvarne maksimalne brzine na prugama u Srbiji su sve veće.

Без тунела и вијадукта у Карловцима
Ажурирано пре 12 минута 14 секунди

Пруга великих брзина кроз Сремске Карловце, у делу наспрам центра места, по свему судећи ће ићи у нивоу са садашњим колосеком, а не подземно кроз тунел, како су заговарали представници тамошње локалне самоуправе, односно надземно преко вијадукта,

Enlarge
што је био предлог Саобраћајног института ЦИП и Железнице Србије. На последњој седници Скупштине општине Сремски Карловци одборници су прихватили измене и допуне одлуке о изради плана детаљне регулације реконструкције, модернизације и изградње двоколосечне пруге Београд-граница Мађарске на подручју Сремских Карловаца, чиме се практично одустаје од тих двеју варијанти и дају смернице за израду концепта овог плана по другачијим условима.

- Понуђено решење да пруга кроз насеље пролази надземно није било прихватљиво пре свега због близине центра и заштићеног градског језгра и утицаја вибрација и буке на споменике културе - каже начелница општинског Одељења за урбанизам, комуналне послове и заштиту животне средине Душанке Јањушић. - То је био највећи разлог за наше противљење да се изгради вијадукт. Зато смо и инсистирали да се размотри подземна варијанта, што би нама највише одговарало због тога што би се на тај начин добила најбоља саобраћајна веза између центра и Дунава. Испитивање могућности за градњу тунела неминовно би наметнуло обавезу да се сагледају начини за укрштање пруге са Ешиковачким потоком, а подразумевало би и израду низа студија за које је потребно неколико година, што је нереално и неоправдано у овом тренутку. Трагајући за најбољим решењем за Сремске Карловце постигнут је договор са Железницом Србије да максимална брзина воза кроз ово место уместо 160, буде 120 километара на сат и да буде изграђен други колосек уз садашњу пругу, што ће захтевати минималне интервенције у простору. И при брзини од 120 климетара на час не може бити укрштања пруге и пута у нивоу, тако да ће кроз разраду овог плана стручњаци морати да понуде најбоље решење за то како ће Карловчани стизати до Дунава.

По опцији која је сада прихваћена, железничка станица ће задржати функцију, уз обавезу реконструкције због изградње другог колосека. То значи да ће се и даље на њој одвијати путнички саобраћај, а не како је према претходној варијанти било замишљено, да она буде затворена.

По речима Душанке Јањушић, у току је трагање за техничким решењима и реално би било очекивати да почетком наредне године буде готов концепт плана. Нови Сад, Стара Пазова и Инђија већ су донели овакве планове детаљне регулације, а Сремски Карловци касне управо због неслагања са понуђеном верзијом да пруга наспрам центра места иде по вијадукту.