Rečeno je već da su dva čelična luka nad Dunavom bili urbanistički uslov.
Razdvojeni ili spojeni? To je već bila stvar projektanta.
O razdvajanju na stubu 3 (centralnom stubu) već je bilo razmišljano i usvojeno još u Idejnom projektu.
Razlozi su bili sledeći:
- Računalo se sa savremenom montažom, dovlačenjem celih lučnih mostova do svog konačnog mesta. (Klasična montaža kao pre 50 godina, na sred Dunava i tako dve-tri godine, nije dolazila u obzir ni jednog momenta.) Za ovakvu montažu, međutim, potreban je bar minimalan slobodan prostor na centralnom stubu, naročito za situaciju kad je jedan most već montiran, a stiže drugi kome je prvi ograničenje.
- Eventualni kontinuitet lukova nad srednjim stubom nema nikakvog efekta ako nije praćen dodatnim konstrukcijama u centralnoj zoni, (videti primer Vijadukta Ademar na slici 21). Kod lukova veličine i opterećenja kakav je na Novosadskom mostu ni takav kontiniutet nema značajnijeg efekta, a proizvodi ogromne teškoće u montaži.
- Ako je razdvajanje već neophodno, onda prelaznu konstrukciju između lukova tako konstruisati da bude po funkciji prelazna ploča i da, i inače minimalan zbir rotacija susednih lučnih mostova, praktično poništi.
O razlozima razdvajanja na stubovima 2 i 4 već je bilo reči.
Još jedna zanimljivost.
Lučni most 3-4 dug je 219,000 m, a osni razmak ležišta na stubovima je 219,150 m. Kako se onda montira kraći most na veći razmak oslonaca?
Mostovska konstrukcija posle dopremanja na konačnu lokaciju dobija ugib od sopstvene težine, u tom momentu samo čelične konstrukcije. Ugib sredine znači i istovremeno pomeranje pokretnog oslonca na stubu 4 i to upravo za 150 mm, čime most dolazi na svoje mesto.
Ista situacija je i sa mostom 2-3, raspona 177 m, samo se radi o 100 mm pomeranja pokretnog oslonca na stubu 2.
Kakva je praksa u svetu?
Pojedinačnih, posebnih lučnih mostova u nizu ima, na slici 21 su dva primera iz Japana i Austrije.
Kontinualnih lukova takođe ima. Postoje dva globalna rešenja kontinuiteta:
- kod lukova sa zategom i relativno manjih raspona: rešetkasta konstrukcija između lukova – primeri iz Francuske i Nemačke;
- kod lukova sa zategom i većim rasponima i opterećenjima: kontinuitet ogromnih rešetkastih lukova i (takođe ogromnih dimenzija) rešetkastih greda prilaznih polja; ovo je uobičajena praksa u Kini, (a samo tamo ima primera mostova sa HS-vozovima na velikim rasponima mostova); velika visina nivelete pruge izanad reke ili mora (50-60 m, zbog zahteva plovnog profila morskog saobraćaja) omogućava puni kontinitet rešetkastih lukova, i ispod nivelete mosta (što u Novom Sadu nije moguće).
