Najpre lista tehničkih zahteva koje most mora da ispuni.
Crvenim slovima su označeni zahtevi koji su prvi put primenjeni na bilo kom mostu u Srbiji, a što proističe iz stavova prethodno pomenutih evropskih i nemačkih normi.
O najvećem delu ovih zahteva nauka pre 60 godina nije ni počela istraživanja a kamo li pretočila njihove rezultate u tehničke standarde.

Nekoliko primera:
- rotacije konstrukcije na osloncima (ležištima); videti kasnije komentar uz slike 04, 05 i 08;
- uvrtanje kolovoza: most tokom eksploatacije doživljava različita uvijanja (torzije) zbog promenljivih i nesimetričnih saobraćajnih opterećenja; ova uvijanja se prenose razumljivo i na šine, gde se razlišite tačke šina ispod železničkih vozila ne nalaze na istoj visini; to nadalje znači da pojedini točkovi mogu delić vremena da nemaju kontakt sa šinom, što je ugrožavanje bezbednosti saobraćaja; tehnički uslov je stoga ograničenje uvijanja, mereno na dužini od 3m i na naspramnim šinama;
- horizontalni ugibi mosta: most ima i horizontalne ugibe, (ne samo vertikalne), koji potiču od horizontalnih opterećenja – vetra, bočnih udara vozila (od klaćenja vozila); horizontalni ugib mosta izaziva i krivljenje šina u horizontali; kritična mesta su krajevi mosta gde se sustiču prave šine sa nasipa i savijene šine na mostu; ovo je takođe zahtev bezbednosti železničkog saobraćaja izražen kroz odgovarajuće ograničenje horizontalnog ugiba mosta;
- aerodinamička osetljivost grede: zatege i kolovozna konstrukcija su neka vrsta ploče u strujanju vazduha; potrebno je proveriti da li može da dođe do “lepršanja” ovakve ploče i kolika je kritična brzina vetra koja izaziva taj fenomen, (široko je poznat slučaj mosta Takoma 1940. gde se to desilo);
- aerodinamički efekti kod vešaljki: vešaljke su takođe u struji vazduha i pri izvesnim uslovima mogu da dođu u vrlo opasna stanja oscilacija koje se ne mogu zaustaviti; naročito je opasno kombinovano delovanje vetra i kiše; potrebno je, dakle, proveriti aerodinamičku stabilnost vešaljki u svim stanjima i pri svim opterećenjima; (o ovome ćemo kasnije detaljnije);
- provera zamora: potrebno je dokazati otpornost na zamor svih konstruktivnih delova i elemenata, ne samo čeličnih, već i betonskih (zamor betona i armature, što je velika novina u odnosu na našu dosadašnju praksu), kablova vešaljki i moždanika za sprezanje čelika i betona u kolovoznim konstrukcijama.

Prethodno rečenom moglo bi da se doda i nekoliko napomena o opterećenjima:
- saobraćajna opterećenja po aktuelnim normama EN su veća nego 1950-1960;
- most, odnosno centralni stub mosta, je proračunat i na udar broda, tj. horizontalnu silu od 15000 kN (1500 t), što nije bio zahtev 1950-1960;
- most je proračunat i na delovanje sedam mogućih zemljotresa (po podacima Republičkog seizmološkog zavoda) i dinamički – modalnom analizom (analizom tonova oscilacija konstrukcije); 1950-1960. konstrukcije nisu ni bile proračunavane na delovanje zemljotresa.