Ulegnuće (udubljenje) konstrukcije mosta se relativno često viđa na mostovima izgrađenim u tzv. slobodnoj montaži, (montaži u kojoj se napreduje od stuba do stuba dodavanjem segmenata mosta sa oba susedna stuba, i gde se dodavanjem završnog segmenta most završava kao konstrukcija).

Tokom montaže oba dela mosta koji napreduju jedan ka drugom su u prolaznim statičkim sistemima (greda sa velikom konzlom), koji se razlukuju od konačnog statičkog sistema (kontinualna greda, greda na više oslonaca). Zadatak montažera i projektanta koji proračunava sve faze montaže, je da za svaku fazu montaže, (kad god se doda novi segment grede), izračuna i postigne potrebno stanje deformacije konstrukcije, takvo da kad se dođe do poslednjeg segmenta koji treba umetnuti, oba susedna dela konstrukcije budu na istom nivou i sa istim nagibom.

U prethodnim proračunima se sve uzima u obzir: težina konstrukcije i opreme na njoj, temperatura konstrukcije, efekti promene osobina materijala - kod mosta u Beskoj – betona. Beton se, naime, posle betoniranja skuplja i teče, (skraćuje se). Zbog tog skraćivanja menja se geometrija konstrukcije. Vrlo je teško postići da promene betona budu jednake proračunatim. Zavise od mnogo faktora tokom izrade i ugradnje betona, uprkos i najpažljivijoj i najkontrolisanoj tehnologiji betona: veličini i količini pojedinih frakcija granulata (zrna kamena), kvalitetu i fizičkim i hemijskim osobinama cementa, količini vode koja se dodaje u spravljanju betona, temperaturama vazduha tokom betoniranja, transporta i ugradnje betona koja utiče na hemijske procese očvršćavanja betona, itd, itd. ...
Rezultat su deformacije dve susedne konzole koje nisu sasvim iste. Kad se ubaci poslednji segment stanje se donekle popravi, ali prethodna nesavršenost ostaje vidljiva.

Da li ima nečeg štetnog zbog ovakvih ulegnuća?
Zavisi kolika su. Ako su velika, onda se u njihovoj zoni izvodi deblji asfalt da bi se niveleta puta popravila („ispeglala“). Dodavanje asfalta znači i povećano opterećenje koje sa svoje strane povećava ugib pa se efekat popravke smanjuje.
Osim toga svako kretanje vozila po neravnoj podlozi pojačava dinamičke udare na konstrukciju a time i njena naprezanja. Povećana amplituda naprezanja pojačava efekte zamora.

Sve opisano nije ipak i dramatično i pokriva se velikim brojem koeficijenata sigurnosti primenjenih u toku projektovanja: po opterećenjima pojedinačno, u kombinacijama više opterećenja, u materijalima, vezama, ...

Postupak slobodne montaže se primenjuje i na mostovima sa kosim kablovima. Tim postupkom mogu se grade, (kad to ima tehničkog i ekonomskog opravdanja), i betonski, i čelični mostovi.
Primeri betonskih mostova: Most kod Beške (2012.), Most Zemun-Borča (kineski most) 2015.
Primeri čeličnih mostova: Mostovi u Brankovoj ulici u Bg, stari i novi (1957. i 1978.), Most Gazela (1970.) sa velikim ulegnućem na sredini, ...