Slika 1:
Segmenti lukova lučnog mosta na desnoj obali (L = 177 m, manji lučni most) su podignuti i privremeno spojeni. Sledi konačno geometrijsko doterivanje i zavarivanje montažnih nastavaka.
U prvom planu slike su montažni segmenti prilaznog mosta na desnoj obali, koji će biti montirani pošto lučni most “otputuje” na svoje mesto.
Visina lučnih preseka je 3,90 m, (obratiti pažnju na relativnu visinu radnika i lukova).
Spoj luka i zatege, (na slici desno), je sa krivinom na donjoj strani luka.
Ova krivina služi da bitno ublaži koncentracije naprezanja koje se uvek javljaju na svakom diskontinuitetu, (npr. promena širine elemenata, debljine, otvor u limu ....). Krivina na spoju luka i grede je inače sa najvećim maprezanjima na celim mostu.
U istoj zoni je i otvor za ulaz u luk, (koji je takođe koncentrator naprezanja, ali projektantski strogo kontrolisan).
Segmenti lukova lučnog mosta na desnoj obali (L = 177 m, manji lučni most) su podignuti i privremeno spojeni. Sledi konačno geometrijsko doterivanje i zavarivanje montažnih nastavaka.
U prvom planu slike su montažni segmenti prilaznog mosta na desnoj obali, koji će biti montirani pošto lučni most “otputuje” na svoje mesto.
Visina lučnih preseka je 3,90 m, (obratiti pažnju na relativnu visinu radnika i lukova).
Spoj luka i zatege, (na slici desno), je sa krivinom na donjoj strani luka.
Ova krivina služi da bitno ublaži koncentracije naprezanja koje se uvek javljaju na svakom diskontinuitetu, (npr. promena širine elemenata, debljine, otvor u limu ....). Krivina na spoju luka i grede je inače sa najvećim maprezanjima na celim mostu.
U istoj zoni je i otvor za ulaz u luk, (koji je takođe koncentrator naprezanja, ali projektantski strogo kontrolisan).
Slika 2:
Nekoliko zanimljivosti o zatezi mosta.
Lučni most 177 m se nalazi na pravom delu nivelete pruge. Zatega, prema tome, takođe mora da bude prava. Međutim - nije!
Uzvodna zatega treba da bude 232 mm, a nizvodna 265 mm odignuta od horizontale.
Zašto i zašto različito?
Svaka mostovska konstrukcija mora da bude i vizuelno prihvatljiva. Konstrukcije savijene na dole ostavljaju loš utisak. Da bi se to izbeglo, konstrukcija se izvodi sa tzv. nadvišenjem – krivinom na gore.
Posle nanošenja svih težina i u konačnom statičkom sistemu, konstrukcija dobija ugib na dole. Pošto most nikad nije prazan, a saobraćajna opterećenja takođe prouzrokuju ugib, onda se nadvišenje izvodi tako da je približno jednako zbiru ugiba od težine i četvrtine proračunskog saobraćajnog opterećenja.
Rezultat je – prava zatega posle završene montaže i u toku eksploatacije mosta.
A zašto su različita nadvišenja uzvodno i nizvodno? Zato što je most poprečno nesimetrično opterećen, nisu iste ni težine, ni saobraćajna opterećenja. Na završetku izgradnje sve dolazi u željeni prostorni položaj – poprečno horizontalno i podužno pravo.
Nekoliko zanimljivosti o zatezi mosta.
Lučni most 177 m se nalazi na pravom delu nivelete pruge. Zatega, prema tome, takođe mora da bude prava. Međutim - nije!
Uzvodna zatega treba da bude 232 mm, a nizvodna 265 mm odignuta od horizontale.
Zašto i zašto različito?
Svaka mostovska konstrukcija mora da bude i vizuelno prihvatljiva. Konstrukcije savijene na dole ostavljaju loš utisak. Da bi se to izbeglo, konstrukcija se izvodi sa tzv. nadvišenjem – krivinom na gore.
Posle nanošenja svih težina i u konačnom statičkom sistemu, konstrukcija dobija ugib na dole. Pošto most nikad nije prazan, a saobraćajna opterećenja takođe prouzrokuju ugib, onda se nadvišenje izvodi tako da je približno jednako zbiru ugiba od težine i četvrtine proračunskog saobraćajnog opterećenja.
Rezultat je – prava zatega posle završene montaže i u toku eksploatacije mosta.
A zašto su različita nadvišenja uzvodno i nizvodno? Zato što je most poprečno nesimetrično opterećen, nisu iste ni težine, ni saobraćajna opterećenja. Na završetku izgradnje sve dolazi u željeni prostorni položaj – poprečno horizontalno i podužno pravo.
Slika 3:
Plave cirade pokrivaju zonu zavarivanja montažnog zavarenog nastavka luka (preseka 3,9x2,0 m).
Zone zavarivanja moraju da budu zaštićene od vode (kiša, sneg) i promaje (vetra).
I jedno i drugo može da dovede do ulaska kiseonika i vodonika u šav koji se upravo zavaruje. U tom slučaju kiseonik stupa u reakciju sa legirajućim elementima čelika gradeći nepoželjne okside, a vodonik može čak i da ostane u šavu u slučaju velike brzine hlađenja šava. Tako zaostali vodonik, tzv. riblje oči, ostaje u obliku malih mehura sa ogromnim pritiskom vodonika na zidove mehura, (čak hiljade bara). Makroposledica je krt šav. Pri potresu, udarcu na konstrukciju npr, mehur izaziva prslinu u metalu. Prslina se munjevito širi i sve vodi cepanju šava, tj. velikom oštećenju konstrukcije!
Za pravilno zavarivanje je potrebno i tzv. predgrevanje. To znači zagrevanje zone montažnog nastavka do neke temperature, u ovom slučaju to je 100 do 200oC, tj. zavarivač radi na zoni konstrukcije koja je zagrejana kao plotna električnog šporeta!
Predgrevanje je potrebno da se obezbedi minimalno potrebna brzina hlađenja zavarenog šava.
Zašto je to potrebno?
Zavarivanje je metalurški proces i kristalna rešetka čelika trpi promene. Atomi ugljenika, naime, sele se iz jednog u drugi položaj u odnosu na atome gvožđa. Ukoliko je brzina hlađenja velika, ugljenik ne stigne da se „vrati na svoje mesto“. Ostaje u nekom međupoložaju. Makroposkedica je velika tvrdoća i krtost čelika u zoni šava. Posledice za konstrukciju mogu da budu katastrofalne.
(Ovim se objašnjava zabrana bilo kakvog polivanja šava „da bi se brže ohladio“!)
Samo zavarivanje na mostu se rigorozno kontroliše, u skladu sa vrlo detaljnim zahtevima evropskih tehnickih standarda i od strane internacionalnih inženjera zavarivanja, (što je naziv ranga inženjera zavarivanja – najviši propisani rang).
O još jednom fenomenu najzad, (ako čitaocima nije dojadila tehnika).
Skupljanje šavova. Svi šavovi se skupljaju (skraćuju), podužno i poprečno. Ovo znači deformaciju konstrukcije, a deformacija može direktno da ugrozi gradnju ako je konstrukcija uvijena, savijena pa je dodavanje novih segmenata na prethodne koji su izgubili pravilnu geometriju praktično nemoguće.
Ovo se izbegava, ili bar svodi na minimalnu meru, pravilnim redosledom zavarivanja, tj. da efekti skupljanja ponište jedan drugog. Konstrukcija u tom slučaju ostaje u projektovanoj geometriji.
O svemu ovome izvođač, ali i projektant, moraju da imaju viskoka znanja. Projektant da zna kako se konstrukcija izarađuje, da ne dovede do problematične, a odatle i skupe gradnje, a izvođač da obavi kvalitetno svoj zadatak uz minimalne troškove.
Plave cirade pokrivaju zonu zavarivanja montažnog zavarenog nastavka luka (preseka 3,9x2,0 m).
Zone zavarivanja moraju da budu zaštićene od vode (kiša, sneg) i promaje (vetra).
I jedno i drugo može da dovede do ulaska kiseonika i vodonika u šav koji se upravo zavaruje. U tom slučaju kiseonik stupa u reakciju sa legirajućim elementima čelika gradeći nepoželjne okside, a vodonik može čak i da ostane u šavu u slučaju velike brzine hlađenja šava. Tako zaostali vodonik, tzv. riblje oči, ostaje u obliku malih mehura sa ogromnim pritiskom vodonika na zidove mehura, (čak hiljade bara). Makroposledica je krt šav. Pri potresu, udarcu na konstrukciju npr, mehur izaziva prslinu u metalu. Prslina se munjevito širi i sve vodi cepanju šava, tj. velikom oštećenju konstrukcije!
Za pravilno zavarivanje je potrebno i tzv. predgrevanje. To znači zagrevanje zone montažnog nastavka do neke temperature, u ovom slučaju to je 100 do 200oC, tj. zavarivač radi na zoni konstrukcije koja je zagrejana kao plotna električnog šporeta!
Predgrevanje je potrebno da se obezbedi minimalno potrebna brzina hlađenja zavarenog šava.
Zašto je to potrebno?
Zavarivanje je metalurški proces i kristalna rešetka čelika trpi promene. Atomi ugljenika, naime, sele se iz jednog u drugi položaj u odnosu na atome gvožđa. Ukoliko je brzina hlađenja velika, ugljenik ne stigne da se „vrati na svoje mesto“. Ostaje u nekom međupoložaju. Makroposkedica je velika tvrdoća i krtost čelika u zoni šava. Posledice za konstrukciju mogu da budu katastrofalne.
(Ovim se objašnjava zabrana bilo kakvog polivanja šava „da bi se brže ohladio“!)
Samo zavarivanje na mostu se rigorozno kontroliše, u skladu sa vrlo detaljnim zahtevima evropskih tehnickih standarda i od strane internacionalnih inženjera zavarivanja, (što je naziv ranga inženjera zavarivanja – najviši propisani rang).
O još jednom fenomenu najzad, (ako čitaocima nije dojadila tehnika).
Skupljanje šavova. Svi šavovi se skupljaju (skraćuju), podužno i poprečno. Ovo znači deformaciju konstrukcije, a deformacija može direktno da ugrozi gradnju ako je konstrukcija uvijena, savijena pa je dodavanje novih segmenata na prethodne koji su izgubili pravilnu geometriju praktično nemoguće.
Ovo se izbegava, ili bar svodi na minimalnu meru, pravilnim redosledom zavarivanja, tj. da efekti skupljanja ponište jedan drugog. Konstrukcija u tom slučaju ostaje u projektovanoj geometriji.
O svemu ovome izvođač, ali i projektant, moraju da imaju viskoka znanja. Projektant da zna kako se konstrukcija izarađuje, da ne dovede do problematične, a odatle i skupe gradnje, a izvođač da obavi kvalitetno svoj zadatak uz minimalne troškove.
