Lucni mostovi Zeleznicko-drumskog mosta u Novom Sadu su mostovi velikih raspona i velikih opterecenja. Obzirom na cesto pominjan stav u medijima “da smo nekad gradili mostove – svetske rekordere u rasponima, a da nam sada mostove grade stranci”, pogledajmo kako stoji stvar sa aktuelnim mostom. Gde se nalazi u poredjenju sa slicnim mostovima u svetu i da li ima nasih inzenjera - ucesnika gradnje?
Slika 1:
Za siroku publiku lucni mostovi izgledaju slicno medju sobom i ne obraca se paznja da li su drumski ili zeleznicki.
Razlike pojedinih lucnih mostova medju sobom, prema vrsti saobracaja (pesacki, drumski, zeleznicki) i statickom sistemu su vrlo velike i bitne.
Zeleznicki mostovi su sa neuporedivo tezim opterecenjem i uz to izrazito dinamickog karaktera u odnosu na drumske mostove, pa je to razlog da je medju privih 155 lucnih mostova svih namena i sistema samo 16 mostova sa nekim vidom sinskog saobracaja, (zeleznica, metro koji je oko polovine zeleznice, ili laka zeleznica (tramvaj) - samo oko cetvrtine zeleznice po opterecenju).
Razlike u statickom sistemu su takodje velike i tehnicki izrazite:
- pravi lukovi; (pravi u smislu istinski, a ne recimo u pravcu);
- lukovi sa gredom;
- lukovi sa zategom.
Pod gredom se smatra komponenta konstrukcije koja pored toga sto prima sile zatezanja iz glavnog noseceg sistema, moze da izdrzi i velika savijanja. Posledica je da zbog takve njene sposobnosti lukovi mogu da budu laksi.
Zatega takodje prima sile zatezanja iz glavnog noseceg sistema, ali ne i veca savijanja. Lukovi stoga moraju da budu jaci.
Prave lukove karakterisu velike horizontalne reakcije oslonaca, cak i vece od vertikalnih, pa se zato uvek rade na terenu sa prirodnim kosinama, (kosinama kanjona npr.), gde je zakoseno tlo dovoljno otporno da primi pomenute ogromne horizontalne sile od tezina, a radovi fundiranja, (a time i cena), se svode na najmanju mogucu meru. Primer za to na slici je Vijadikt Garabit (koji je inace izgradilo preduzece cuvenog Ajfela).
Kod lukova sa gredom ili zategom most opterecuje tlo samo vertikalnim silama od tezina, sto se odrazava naravno i na cenu fundiranja koja je mnogo niza.
Dalji kriterijum je koliko je koloseka na mostu. Nije isto da li ih je jedan, dva, ili vise.
Inace
- stari most je pripadao sistemu pravih lukova;
- novi most je u grupi lukova sa zategom.
Slika 2:
Apsolutni rekorder, bez obzira na vrstu saobracaja i staticki sistem je kineski most Haotianmen sa 2 koloseka lake zeleznice (LR) i 6 drumskih traka (lanes). Obzirom na karakter lake zeleznice ovo je drumski most u potpunosti.
Resetkasti lukovi sa zategom se primenjuju vise od 100 godina kao pouzdan sistem za velike raspone i teska opterecenja. Visine resetki lukova su ogromne, cak i do 30 m!
Slika 3:
Lukovi sa gredom su najbrojniji i siroko su primenjeni kod svih velicina raspona.
Slika 4:
Dolazimo do lukova sa zategom, grupe kojoj pripada i nas most. Najpre podgrupa sa jednim kolosekom.
Prvoplasirani je cuveni most Femarn (Fehmarnsund), na severu Nemacke, na moru. Pusten je u saobracaj 1963. (vrsnjak starog mosta u Novom Sadu). 2010. je proveren probnim opterecenjem (kao da je nov most) i sve probe je uspesno izdrzao uprkos drasticno povecanim tehnickim zahtevima mnogobrojnih promenjenih tehnickih standarda u periodu 1963-2010. Nikad nije saniran, samo redovno i rutinski odrzavan. Proglasen je spomenikom kulture u Nemackoj.
Slika 5:
Poslednja podgrupa, najzad - lukovi sa zategom i dva koloseka.
Verovali ili ne, oba novosadska luka su na celu liste!
(Lista inace ne pretenduje da je apsolutno tacna, na svetu se mnogo gradi i nije sve odmah na Internetu).
Ovaj rekord, (ako je to zaista), je nastao slucajno, sticajem okolnosti, a ne iz namere da se jure bilo kakvi rekordi, (sto u svetu jeste slucaj, a bio je i kod nas u SFRJ).
Dugim i slozenim analizama se pokazalo da je ovakav sistem, (bez obzira sto je i Urbanistickim uslovima grada Novog Sada trazeno da most bude lucni i celicni), zaista optimalan, (tehnika se ovoga puta pogodila sa urbanizmom, sto cesto i nije slucaj):
- u pogledu tehnike: ispunjenje svih zahteva evropskih i nemackih standarda, stanje 2011-2012;
- u pogledu cene; cena je bila ogranicena, (citaj minimalna moguca cena), u samom startu, pojednostavljeno receno “napraviti most za najvise 60 miliona EUR”, sto kod nas, koliko znam nikad nije bio slucaj;
- u estetskom pogledu, (iako o ukusima ne vredi raspravljati).
Cetvrti na listi, most Merivejl (Merivale) u Australiji, takodje je proglasen spomenikom kulture.
Mostovi sa HS (high speed) su mostovi za zeleznice velikih brzina, (preko 200 km/h), a preko prikazanih mostova u Francuskoj idu vozovi brzina 350 km/h. Ovi mostovi trebaju da se vode u posebnoj grupi posto moraju da ispune jos vise tehnicke zahteve. Ovde su dati ilustracije radi, a ne zbog poredjenja sa mostom u Novom Sadu.
Najzad odgovori na uvodni stav o svetskim rekordima i nasim inzenjerima:
Mostovi - svetski rekorderi u rasponu u vreme kad su zavrseni u Srbiji (ili SFRJ), ili koje su projektovali/izveli inzenjeri iz Srbije:
1) Drumski most u Brankovoj ulici u Beogradu, (Most Bratstva i jedinstva), zavrsen 1957; disciplina “Drumski, celicni mostovi, kontinualne grede”, najveci raspon 261 m: firma projektant: MAN, Nemacka, projektant Kurt Klepel; izvodjaci MAN i Mostogradnja.
2) Drumsko-zeleznicki most u Novom Sadu, (Zezeljev most), zavrsen 1961; disciplina “Zeleznicki, pravi lucni, betonski mostovi”, najveci raspon 211 m; firma projektant IMS, Beograd, projektant Branko Zezelj, izvodjenje Mostogradnja, Beograd.
3) Drumski most Krk-kopno, zavrsen 1980; disciplina “Drumski, pravi lucni betonski mostovi”, najveci raspon 380 m; firma projektant i izvodjac Mostogradnja, Beograd, projektant Ilija Stojadinovic.
Aktuelni Zeleznicko-drumski most u Novom Sadu:
srpski inzenjeri su projektanti (srpske firme), delom izvodjaci (srpske firme) i nadzor (srpski inzenjeri u stranim firmama).
