TEMA: Split i okolina

Naselje koje se nadovezuje na Kaštela u pravcu ST je Solin.Ovde živi oko 24.000 stanovnika. Prvobitno ime naselja je Salona, osnovali su ga grčki kolonisti u 3. v pne, a nakon njih prelazi u ruke rimljana. Salona je bila četvrti grad po veličini u Rimskom carstvu i ovde je živelo oko 60.000 stanovnika. Ovde je 245. godine rođen car Dioklecijan. Od nedavno je pokrenuta inicijativa da se Salona stavi pod zaštitu UNESKOa. No naše zapadne komšije, naročito primorci, imaju smisla za ovu vrstu turizma ko Marica za bisere. Valjda računaju imaš more, pa se kupaj, šta ćeš da gledaš starine. No valjda su shvatili, kao i ovi naši, te se nadam da ću nekada u budućnosti videti dosta toga što Salona može da pokaže. Za sada samo jedna fotka ostataka amfiteatrra.

Stižemo i do raskrsnice, gde se desno skreće prema centru ST. Fotka prikazuje mesto gde je bila granica između NHD i fašističke Italije (sa teritorije ove druge, pogled ka NDH). Postoje tu i bunkeri iz perioda 2. sv. rata, ali opet se vraćamo na a ko će to da gleda-more je na drugu stranu.

Ajmo ka tom moru i Splitu.

Inače ST, solin i Kaštela su spojeni potpuno (Kao NS, Veternik, Futog). Obzirom da je ST velik grad, sa mnogo vozila i problemom parkiranja, iz Kaštela sam do grada dolazio javnim prevozom. Od terminala do starog grada se dolazi ulicom Domovinskog rata, Livanjskom i Sinjskom.

(jedna od zgrada Univerziteta, oni kažu Sveučilišta u Splitu. Mislim da je Pravni fakultet)

u zgradi na gornjoj slici su Poreska uprava i Prekršajni sud

polako se približavamo starom gradu

Park J. J. Štrosmajera se nalazi pred sam ulazak u stari grad, a ulica u koju smo skrenuli da bi došli do ovde je Zagrebačka.

zanimljiva fontana u parku pred gradskim vratima

još malo ostataka iz antičkog perioda

Pred samim gradskim vratima se nalazi zvonik i kapelica Sv. Arnina.

Kip Grgura Ninskog (naravno da sam ga opet zagrebao po palcu)

i evo ih i gradska vrata

ulazimo i bez nekih objašnjavanja se šetamo uskim uličicama.

Stižemo do katedrale Sv. Duje. Katedrala se nalazi u kompleksu Dioklecijanove palate, podignuta je još u 4. veku kao mauzolej cara Dioklecijana. Tako je stajala do 7. veka i upada Avara i nas Slovena. Razrušismo Salonu, a stanovnici pobegoše na ostrva. Kasnije su se polako vraćali na kopno i nastanili su se u napuštenoj carskoj palati, a iz mauzoleja su uklonili sarkofag sa carevim telom i paganske simbole i napraviše hrišćansku crkvu. Od tada se stalno dograđivala. Zvonik je građen od 13. do 16. veka. Katedrala je zbog toga miks stilova. Obzirom na njihove cene (ulaznica), fotke spoljašnjosti.

i detaljčić unutrašnjosti

Blavak napisao/la:
A lepo su mi govorili 'nemoj slučajno da mu diraš palac'

Više puta pominjani car, da vidimo njegovu palatu. Palata je sagrađena oko 300. godine, a car ju je koristio do smrti 316. Ne zna se ni ko je projektovao ni ko ju je gradio. Za razliku od ostataka Salone, palata je upisana još 1979. na UNESKO listu svetske baštine.

kao i podrume te palate

Podrumom se smatra natkriveni i delom podzemni prostor koji su napravljeni zarad izravnavanja terena pri gradnji palate.Jedan deo je prolaz prema rivi, koji je pretvoren u mini tržni centar sa ponudom za turiste. Ima i drugih sadržaja koji su dostupni nakon plaćanja skupe ulaznice.

Izlazimo na rivu. Zidine koje se vide na prve dve fotke su takođe ostaci palate, ostalo je novijeg datuma.

imaju zanimljive klupe na rivi

Pogled na Trg republike sa Trga Dr. Franje Tuđmana (crkva u prethodnom postu se nalazi na drugom trgu, kao i zgrada na poslednjoj fotki)

Za orijentaciju možemo se poslužiti i

ovi još nisu propali

idemo nazad u uličice i trgove starog grada kroz Marmontovu ulicu

gde neki momak svira čudan instrument

na uglu sa Neretvanskom nalazi se sumporno kupatilo

gledajući u vis, videh ovo

odgovor nisam dugo čekao, na trotoaru je, na uglu sa Kralja Tomislava

zanimljiva instalacija. Očekivao sam i vodu, al je nije bilo, a ne znam da li je uopšte i predviđeno da bude. Svakako zanimljiv način da se oplemeni prostor.

Samostan (manastir) i crkva Gospe od zdravlja, Franjevci.

Odmah do njih je i zgrada HNK (hrvatsko Narodno Kazalište=pozorište). Zgrada je otvorena 6.5.1893. Više o istoriji www.hnk-split.hr/o-kazalistu/povijest

U sred Trga Gaje Bulata, gde su se događala prethodna dva posta, neobično stoji ova stambena zgrada.

nastavljamo trgovima i ulicama