TEMA: Beč - Nirnberg - Desau - Berlin - Drezden - Prag..

Pa da počnemo:



Dvoje kola, osam ljudi, 14 dana i puno km. Reportaža je već predstavljena na "onom" forumu, prenosim je u celosti sa manjim izmenama, naravno.
Posle noći prespavane u Budimpešti idemo dalje za Beč.
Beč, prvi dan.
dolazak





Blutgasse, jedna od najstarijih ulica u Beču,ime dobila po legendi da su u njoj ubijani vitezi Templari 1312. godine kada su im ukidali red.







Nastavljamo šetnju prema Wagnerovoj zgradi Poštanske štedionice iz 1904. godine, koja predstavlja jedan malo drugačiji primer perioda Secesije u Beču...



detalji sa okolnih zgrada:





Zanimljiva nadogradnja (za razliku od naših). Inače delo poznatog austrijskog arhitektonskog biroa Coop Himmelb(l)au, Link: www.coop-himmelblau.at/





Povratak u centar. Zanimljivi detalji....







i za kraj prvog dana:

Beč, drugi dan:
pošto smo bili smešteni, maltene svako na svoju stranu, sastajemo se u centru, u Kleines cafe-u:



zanimljiva fasada



i nadogradnja



Krećemo se ka stambenom komplexu Hundertwasser, podignutim sredinom 80-ih, inače jedan od tri u Beču. Konkretno ovaj je najveći i predstavlja malo drugačiji način pristupa oblikovanju fasade (naravno kao i druga dva). Link: www.hundertwasserhaus.info









u okolini nailazim na jako zanimljive detalje za našeg druga Stevu





Još zanimljivih stvari usput:







Dolazimo do paviljona Secesije, rad arhitekte Joseph Maria Olbrich iz 1897. godine.





Secesijske zgrade u centru:



I za kraj drugog dana, Club Fluc, pored istočne železničke stanice:

Što se tiče ovih nadogradnji , a baš su onako upadljive po Beču, pa naš narod bi ove sve osudio za genocid...

Uuuuu, nadogradnje su stvarno savršene, jednostavno ne znaš koja je bolja od koje. Mislim da je Ranko okačio najupečatljiviju fotografiju novosadskih nadogradnji. Mislim da je negde na Grbavici...

Jedva cekam tvoja slike iz Berlina i Drezdena.

Zanima me da li si bio u nekim WW2 muzejima u Berlinu i kako danas izgleda Drezden pošto je on takođe bio sravljen sa zemljom.

Nisam bio ni u jednom WW2 muzeju, imali smo drugu rutu, tj arhitektura nam je bila cilj.

Trećeg dana planirana je poseta Werkbundsiedlung-u, stambenoj četvrti iz 1932. godine. Izgrađeno je kao eksperimentalno naselje za stalne i privremene objekte, koji se danas u potpunosti koriste za stanovanje. Link: www.werkbundsiedlung.at.tf/









U šetnji do Schonbrunn-a nailazimo na Haus Steiner, arhitekte Adolfa Loosa iz 1910. godine.



Posle Loosa nailazimo i na Villa Primavesi, arhitekte Josefa Hoffmann-a iz 1915. godine.



Usputne slike:







I najzad:







Zanimljiva biletarnica na ulazu u komplex:



Posle dvorca odlazimo u obilazak Karl-Marx-Hof-a, izgrađenog 1930 godine. Stambeni kompleks je izgrađen u vreme tzv. "Rotes Wien", perioda vladavine socijalista, pred Austrijski građanski rat 1934. godine. Zanimljivo je da u objektu nije bilo kupatila i pored 1325 stanova, ali je postojao prostor za kupanje, vešernica, doktor i sl. Link: en.wikipedia.org/wiki/Karl_Marx-Hof







Dan završavamo u centru gde opet srećemo Adolfa Loosa i njegovu Losshaus iz 1911. godine, koja važi za njegovu najpoznatiju zgradu.





Priča kaže da su ovi stubovi na ulazu rađeni iz jednog komada...

Četvrti dan:

Gasometer city - Kompleks 4 rezervoara za gas izgrađeni 1899. godine, u to vreme najveći u Evropi. Posle rekonstrukcije i dogradnje 1999 - 2001. godine, kompleks je pretvoren u šoping mol, kancelarije, stambene apartmane i sl. Na projektu je radila grupa vrlo poznatih arhitekata: Jean Nouvel (Link: www.jeannouvel.com/), Manfred Wedhorn, Wilhelm Holzbauer (Link: www.holzbauer.com/) i Coop Himmelb(l)au biro.
Nekad:


Danas:










Okolni objekti:





U nastavku posećujemo Wohnbau Spittelauer Stadtbahnbogen arhitekte Zahe Hadid (Link: www.zaha-hadid.com/home) iz 2005. godine. Karakteristično je da se objekat nalazi iznad trase S bahn-a, uz samu obalu kanala Dunava.







U neposrednoj okolini se nalazi se drugi od Hundertwasser-a:





Povratak u centar i obilazak Stadtbahn Pavillons Ottoa Wagnera iz 1898. godine na Karlsplatzu, jedan od najpoznatijeg primera Jugendstil-a.





Par slika sa Karlsplatz-a:





Posle Karlsplatz-a odlazimo do Museumsquartier-a, završenog 2001. godine. 60000m2 površine u centru grada ga čine osmim svetskim kulturnim prostorom. Komplex bukvalno zauzima čitav blok zgrada, a sastoji se iz nekoliko objekata. Inače cena celog projekta je bila 2. milijarde šilinga (sitnica za kulturu):









Još nekoliko random fotografija...









Toliko o Beču, nastavak sledi...

Nastavak je ka Nirnbergu.
Na putu:



Nirnberg je inače simpatičan grad, ali pomalo dosadan (lično mišljenje). II svetski rat je ostavio veliki trag u ovom gradu (kao i u većem delu Nemačke), ali je u Nirnbergu to rešeno na vrlo lep način. Pošto se centralno jezgro grada nalazi opasano srednjevekovnim zidinama, svi objekti koji su bili srušeni tokom savezničkih bombardovanja su izgrađeni u gabaritima starih objekata, tako da je urbanističko jezgro sačuvano.
Pa da počnemo, prvo staro gradsko jezgro:













Zgrada sudnice, u kojoj se odvijao Nirnberški proces od 1945. godine:



Možda najzanimljive mesto u Nirnbergu je Cepelin polje i kongresna dvorana. Oba objekta datiraju iz vremena nacističke Nemačke. Cepelin polje je prostor cca 400 x 400 m koji sa jedne strane ima tribinu sa koje je Hitler držao govore za vreme partijskih okupljanja. Danas služi kao sastavni deo Norisrin-a, staze za auto i moto trke.







Nekadašnji izgled:



Kongresna dvorana je najočuvaniji objekat iz perioda vladavine Nacionalsocijalističke partije. Objekat je trebao da primi 50 000 ljudi. Započet je 1935. godine i ostao je nezavršen. U jednom delu se od 2000. godine nalazi muzej NSP (Link: en.wikipedia.org/wiki/Nazi_Party), kao i centrala Nirnberške filharmonije.





Unutar objekta:



Detalj ulaza u muzej:

Izdeprimiram se kad vidim detalje, ivice, linije i površine na svim tim zgradama

Ajde Duke, nemoj da kukaš, šta fali detaljima, ivicama, linijama i površinama na našim zgradama? Oni npr nemaju kružne prozore...

Buck napisao/la:

Odlicno Buck

Turbo, ne prizivaj djavola

Sledi Desau, grad sa bogatom istorijom. Naša poseta je najviše imala akcenat na Školi Bauhaus (Link: en.wikipedia.org/wiki/Bauhaus), koja je poznata u arhitekturi XX veka po tome što je imala najveći značaj na razvoj savremene arhitekture. Objekat je sagrađen 1925 - 1926. godine po projektu Waltera Gropiusa, osnivača škole. Zanimljivo je da je škola objekat bio podeljen u nekoliko celina: deo za upravu, deo za nastavu i deo za stanovanje učenika. Inače školu su 1933. godine zatvorili Nacisti.
Bauhaus spolja:







Enterijer:







Inače svi detalji u enterijeru su red učenika i profesora škole (nameštaj, lampe,...).

U neposrednoj blizini škole nalaze se vile u kojima su stanovali profesori i predavači u školi (Walter Gropius, Wassily Kandinsky, Paul Klee, Laszlo Moholy - Nagy,...):







Na obali reke Elbe nalazi se objekat restorana Kornhaus, izgrađen 1930. godine, arhitekte Carl Fieger - a, jednog od profesora na Bauhaus-u.





Unutrašnjost:



Zanimljiv objekat Ministarstva životne sredine:





Odlazimo do stambenog naselja Torten, arhitekte Waltera Gropiusa iz 1928. godine. Naselje se sastoji od 314 jedinica, sa tri različite organizacije prostora i fasade. Naselje inače važi za prvo naselje u kome je primenjena "industrijalizacija" gradnje, tj prefabrikacija u velikim serijama.









Nastavak sledi, BERLIN!!!

Cool je ovo bas, a Berlin jedva cekam Ja imam fotke iz 2006. pa mi malo passe da pravi reportazu, ono jos ni zid nisu srusili kao

limanac napisao/la:
A, da. Da si još malo poranio, mogao si se slikati sa ruskim vojnicima koji se povlače.

Sećam se ove reportaže sa ssc-a...
Impresivno, hvala ti!

Berlin...
Isreno mislim da je Berlin nešto neverovatno! Grad sa tako jakom pozitivnoim energijom jos nisam sreo. Spoj različitih kultura, različitih epoha, stilova, sve to na jednom mestu a ništa te od toga ne smara, nema nervoze, nekako to je to. Inače smešteni smo bili na Prenzlauer Berg-u, stecištu alternativnih umetnika u bivšem Istočnom Berlinu.
Pa da krenemo:
1. dan
Prvo Alexanderplatz, centralni trg nekadašnjeg Istočnog Berlina:



U neposrednoj blizini se nalazi gradska kuća iz 1869. godine, srušena skoro do temelja u bombardovanju saveznika u II sv. ratu, pa rekonstruisana prema originalnim planovima 1956. godine.



Preko puta se nalazi TV toranj, ponos nekadašnjeg Istočnog Berlina, završen 1969. godine (imam samo noćnu sliku i to sa mobilnog):



Pored TV tornja nalazi se park Marksa i Engelsa sa njihovim statuama u centru i zgrada Vlade bivše DDR-a, koja na glavnom ulazu ima sačuvan deo starog Stadtschloss-a, koji se nalazio na tom mestu. Posle rušenja Palast der Republik (Link: en.wikipedia.org/wiki/Palace_of_the_Republic_(Berlin)), u projektu je da se izvede replika starog dvorca.
Slika vlade DDr-a:



Sledi poseta ostrvu muzeja, gde srećemo arhitektu I. M. Pei- a i izložbeni prostor Nemačkog istorijskog muzeja:



U neposrednoj blizini nalazi se Muzej savremene umetnosti, arhitekte Davida Chiperfielda, koji se svojom savremenom formom idealno uklopio u okolni prostor:





Pošto je većina zgrada muzeja bila pod skelama, prenosim detalje sa ograda oko objekata:





Berliner Dom, Berlinska katedrala (Link: www.berlinerdom.de/):





Okolni objekti:



Izuzetno prijatni trg Hackescher Markt (Link:http://www.hackescher-markt.de/):





Nastavljamo kroz ulicu Oranienburger, gde nailazimo na Neue Synagoge, iz 1866. godine. Tokom Kristalne noći novembra 1938. godine Sinagoga je zapaljena, tokom II svetskog rata je u nekoliko navrata bombardovana, 1958. godine je totalno uništena (sem ulične fasade), da bi se posle pada Berlinskog zida 1989. godine krenulo u njenu rekonstrukciju:





U neposrednoj blizini se nalazi Postfuhramt (Link: www.postfuhramt.de/), objekat izgrađen 1881. godine, stara zgrada pošte, koja se danas koristi kao izložbeni prostor.



Oranienburger ulica, detalji:









Kunsthaus Tacheles, alternativni kulturni centar (Link:http://super.tacheles.de/cms/), izuzetno interesantan prostor u starom objektu robne kuće, sa bogatom istorijom...







Nekoliko murala sa zidova iz okoline:





Inače kultura crtanja nmurala na zabatima zgrada je izuzetno izražena svuda u Nemačkoj.

Gunter Litfin, prva žrtva Berlinskog zida, ubijen dok je preplivavao kanal sa dva metka u leđa (24. 08. 1969.). Memorijalna ploča na mestu gde je ubijen:



Izuzetno zanimljiva zgrada Slender - Bender:







Glavna železnička stanica - Berlin Hauptbahnhof, otvorena 2006. godine.







Dolazimo do policijske i vatrogasne stanice sjajna dogradnja objekta iz XIX veka, arhitektonski biro Sauerbruch Hutton Architects (Link: www.sauerbruchhutton.de/):







Nastavljamo dalje do tzv. Zmije, arhitekte Georga Bumiller - a (Link: www.bumillerarchitekten.de/). Stambena zgrada duga skoro 300 m u kojoj žive službenici Vlade, nalazi se neposredno uz obalu reke Špre. Inače se pod jednim krovom nalaze 718 stambenih jedinica.









U neposrednoj blizini se nalazi palata Bellevue, rezidencija Predsednika države (Link:http://en.wikipedia.org/wiki/Bellevue_Palace_(Germany)):

I dalje Berlin:
Interbau - internacionalna izložba graditeljstva iz 1957. godine (Link: en.wikipedia.org/wiki/Interbau). U jednom delu Hansaviertel kvarta, 23. arhitekata je uradilo projekte za objekte stanovanja: Walter Gropius, Alvar Aalto, Oscar Niemeyer, Arne Jakobsen,... Između ostalog na izložbi je učestvovao i Le Corbusier, ali je zahtevao posebnu lokaciju tako da je njegov objekat na drugom kraju grada (biće prikazan u nastavku):
F.Jaenecke i S.Samuelson:



Oscar Niemeyer:



Alvar Aalto:



H.J. van den Broek:



Walter Gropius:



ostali:









Povratak u Prenzlauerberg i opušteno šetanje. Prenzlauerberg je inače prepun kafića, pabova, malih restorana, umetničkih galerija, prodavnica samostalnih dizajnera, ... Među Berlincima važi za centar mladih, što svakako jeste (Link: en.wikipedia.org/wiki/Prenzlauer_Berg).Pa da počnemo:













Sa Prenzlauerberga odosmo do Kudamm-a, glavne trgovačke ulice u bivšem Zapadnom Berlinu. Početak ulice krasi crkva Kaiser-Wilhelm-Gedächtniskirche, delimično srušena u II svetskom ratu, posle rata na zahtev građana Zapadnog Berlina, sačuvan glavni toranj a uz ruševine podignuta nova crkva. Na vrhu se nalazi pravoslavni krst, u znak zahvalnosti vojnicima SSSR-a, koji su oslobodili Berlin:



Neposredno uz crkvu se nalazi stanica Zoo, svima poznata po istoimenoj knjizi i filmu:



Dalje na Kudamm-u:



Skulptura - spomenik svim stanovnicima Berlina, u vreme dok je grad bio podeljen na dva dela:



Nastavak sledi...

Arhitek-tura

Jeste li imali nekog vodiča ili ste sami pravili itinerer?
Oni automobili u centru Zapadnog Berlina su pretpostavljam na nekom skupu.
Interesantno kako je taj deo grada koji je nekad bio suva ekskluziva i skupoća postao sasvim prosečan posle ujedinjenja.

Čekam dalje... i naravno, jedva čekam da ponovo idem u Berlin

Pošto nas je išlo podosta, svako je dobio zadatak da pripremi ponešto, malo se čačkalo i po internetu i napraviš turu kakvu želiš (kod nas konkretno, arhitektura).
Ona ekipa sa par hiljada KS i barem milion € na točkovima je samo prozujala pored nas, ali taj zvuk koji su napravili nikad neću zaboraviti.