TEMA: Stambena novogradnja - praćenje gradilišta

Skver plus u L. Mušickog, kažu da će biti useljen za mesec dana najkasnije.





Vizija u Karađorđevoj







Послато са GSmart_Classic уз помоћ Тапатока

Ruši se stara autoperionica u ulici Bore Prodanovća.
(Foto iz Toploce Milana)

Sent from my LG-D855 using Tapatalk

Evo malo Telepa od jutros:

Ugao Heroja Pinkija i Mornarske:

I još malo.

Kompleks u Novoplaniranoj/Prešernovoj:

SlavijaCoop, Bulevar Evrope/Olge Petrov update, 28.10.








Erker, Futoška/Cara Dušana, 28.10.

iz kog razloga je usporena gradnja na objektu Galensa na kraju Somborskog bulevara.. ?već neko vreme stoji tako..

Aleksandar napisao/la: Ceka se izmena gradjevinske dozvole nakon promene regulacionog plana za podizanje jos jednog sprata sa p+3+pk na p+4+pk.

Послато са SM-G955F уз помоћ Тапатока

Teki napisao/la: Ruzne li zgrade Boze....

ok, hvala... kad kreće gradnja u Laze Lazarevića 4?

Iz Kosovske, dva aktivna gradilišta na jednoj slici.

Aleksandar napisao/la: Prosle nedelje je predat zahtev za gradjevinsku dozvolu, trebalo bi u narednih par dana.

Послато са SM-G955F уз помоћ Тапатока

djaso napisao/la:
Barem je Focus lep.

Branislava Nušića. Isto gradilište iz dva različita ugla.

Prebrojavam opekarske blokove po visini... svi se drže ko pijan plota visine od 11 blokova (11x23.8+malter = ~275cm). Kad se uradi pod i malteriše plafon, ostane malo više od 260cm. Nije malo, ali nije ni neki konfor. Ne sećam se da sam skoro video negde da se neko odvažio da malo odstupi od toga i podigne visinu.

Sasa napisao/la: Plafoni se ne malterisu, kosuljica je od 4-8cm u zavisnosti koji se materijal koristi kao zvucni izolator. Po standardu je 2.6m i ne moze da se odstupi od visine plafona jer urbanizam i protivpozarci zadaju maksimalnu kotu slemena koja bi se probila u slucaju da se poveca spratna visina. Postavlja se pitanje i zagrevanja prostora. Troskovi za grejanje bi se uvecali jer jer veca kubatura prostora u slucaju podizanja spratne visine.

Послато са SM-G955F уз помоћ Тапатока

Wou, wou, wou. polako... Nije u svim delovima grada tj. u svim planovima zadata ni kota slemena ni kota venca. (inače ne bismo imali šampitu u Stražilovskoj). Kako to mislite "plafoni se ne malterišu"? Šta se radi s njima? Sve i da je onaj Betty premaz, i tu ode 1cm, dok ispeglaš neravnine. Na gotovu ploču ide min.3cm EPS, prema uslovima energetske efikasnosti. Na to dodaj još min5cm košuljice (ko stavi manje nije čovek), + neki parket/tarket/keramika/laminat sve dođe do 10cm (uvek računaš sa bar +/-1.5cm neravnine na pločama, pa dok ispeglaš tzv."vagres").
Sa ovim oko termike se slažem. Nažalost, kod nas se energetska efikasnost računa po kvadratu a ne po kubiku i zapremini objekta, pa samim tim ako na istu površinu imaš veće gubitke (zbog veće visine zidova, i npr. većih prozora), energetska efikasnost opada, odnosno raste količina angažovane energije; ovo je direktno trošak investitora koji plaća energetsku saglasnost toplani / ili priključak gasa dobavljaču, pa u tom smislu razumem da je neko izračunao da mu se ne isplati da ulaže u konfor budućih stanara, jer to ne može da naplati kroz kvadrat (kultura življenja u kutijama od cipela) a njemu je to čist trošak.
Da se razumemo, sve dok se prodaju ovakvi stanovi, ko sam ja da imam nešto protiv... tržište je tržište.VladaNS napisao/la:

Visina 2.6m je minimum standarda a ne standard.
Bilo koji stan koji je definisan kao "luks" bi morao da ima veću visinu plafona.

Iz "Pravilnika O Uslovima I Normativima Za Projektovanje Stambenih Zgrada I Stanova"

Upravo tako.
Evo ko poručeno, slika od malopre.

12 blokova u visinu, znači 300cm od od ploče do ploče. Osim ako ne koriste neke manje blokove!? Šta se osim Zorke i Nexe uopšte prodaje kod nas?
Dukelander napisao/la:

Ako se ne varam, zgrada na uglu Balzakove i Narodnog fronta (Irska zgrada?) u penthausu ima visine od 2.80 ili 3.00, nisam siguran.

Pricao sam za visinu redovnih etaza i komercijalnih zgrada. Naravno da se ekskluzivniji stanovi projektuju sa vecom spratnom visinom. Plafoni se malterisu iskljucivo kada se radi fert konstrukciju koja je zabranjena za izvodjenje visespratnih objekata. U skeletnom sistemu gde je puna AB ploca, plafoni se gletuju (ravnaju) sa lepkom u 2 ruke i minimalna je debljina.

Investitoru je zanemarljiv trosak energetske saglasnosti na vecu kubaturu, najveci trosak snose kupci koji placaju grejanje po utrosku, gde im treba mnogo vise energije za zagrevanje. Na dugorocni period, to su velike sume novca.

Stiropor se ne koristi ispod kosuljice jer ne moze da obezbedi efekat "plivajuceg poda". Termosilent je tanak- od 0.5-1cm, knaufova vuna je nesto deblja, a sto se kosuljice tice, debljina iste ne definise kvalitet nego sluzi kao sloj za izravnjavanje i moze da bude i 3cm debljine sa potrebnim fibro vlaknima za ucvrscivanje ili pojacanom markom cementa.

Послато са SM-G955F уз помоћ Тапатока