TEMA: Stambena novogradnja - praćenje gradilišta

mrnjavi napisao/la:
Ne bih se slozio sa tobom, dobijaju se kvalitetniji stanovi i sobe u gornjem nivou potkrovlja. Ako si mislio na polukruzne krovove.


Послато са SM-G955F уз помоћ Тапатока

Za pocetak, to potkrovlje ne bi ni trebalo da se prodaje kao "stan", ali to je neka druga prica...

Delija napisao/la: To je subjektivno misljenje, kupce niko ne tera da kupe duplekse, cak i veliki broj traze da kupe dupleks stan. Povoljniji je sa cenom, dobije se vise podnih kvadrata nego sto se plati i ako se dobro isprojektuje moze da bude veoma komforan. Gora je varijanta kada je uslovljen objekat sa povucenom etazom.

Takodje je posebna prica sto urbanisti brane da se rade erkeri na potkrovlju i teraju te da se projektuju terase koje se uvlace u objekat i stvara se hladan most na stanovima ispod potkrovne etaze.

Ravni krovovi su se pokazali kao idealno resenje za potkrovne stanove.

Послато са SM-G955F уз помоћ Тапатока

Budimo realni - ne pravi se to zbog ljudi koji kupuju stanove, vec zbog investitora - da bi iscedili i poslednji evro iz nekretnine koju su sazidali.

A uvek se nadje neko ko misli da je dobro prosao jer je "jeftino" platio kvadrat, a u stvari je pazario tavan.

Delija napisao/la: Ako je negde dozvoljeno da se zida 4 sprata, investitor sigurno nece zidati 3 sprata. Isto je i sa dupleksima. Ako su dozvoljeni, naravno da ce ih investitor praviti, cilj svake firme je profit. Mislim da o tome ne treba raspravljati.

Послато са SM-G955F уз помоћ Тапатока

VladaNS napisao/la: Apsolutno se slazem.A ovde umesto da podrzavamo neke stvari,da uticemo na svest urbanista,da uklanjaju postepeno urbanisticke okove, mi kontra.Polukruzni krovovi su najbolje resenje trenutno kudikamo bolje nego kosi krov.Najgore resenje za potkrovlje je 1,60 nadzitak i kosi krov 30 stepeni.To pise u svim UTU uslovima gde god gradili o nacinu formiranja potkrovne etaze.A to je toliko lose resenje.Naravno da potkrovlje ne mora biti tavan i ne znam uopste otkud vam to

Bačvasti krov jeste lakše iskoristiv u smislu prostorne organizacije, i nije toliko komplikovan za izvođenje. To da li se nekom sviđa ili ne je druga priča.
Ali evo, erker je loš i u estetskom i u konstruktivnom smislu pa ga urbanisti nisu uklonili.

Ako ćemo već o tome šta treba da budu urbanistički "okovi", to su:
- tačna apsolutna visina venca i slemena (ne možeš više od toga)
- tačna visina prizemlja (nema stambenih suterena ako to nije dozvoljeno za konkretnu ulicu)
- rigorozno uklapanje u regulaciju

Po meni treba da postoje i vrlo konkretni arhitektonski uslovi za određene delove grada:
- u pogledu materijalizacije (materijali, boje, završna obrada)
- u pogledu estetike (ne može eklektika na Limanu, ne može alu-bond u Pašićevoj itd.)

Čak bih išao do toga da se za određena ključna mesta u gradu daju ozbiljne "preporuke" kako objekat treba da izgleda.

Na žalost, džaba sve to kad živimo na mestu na kome se ni propisi koji postoje ne poštuju.

Dukelander napisao/la: Slazem se sa 90 % stvari pogotovo u pogledu fasade.Nikad mi nije bilo jasno da kazu da obejkat mora biti pastelnih boja,sto znaci da nisu drecave.To sto jedna pored druge stoje narandzasta,oker,nebesko plava,zelena zgrada,a sve su u blokovksoj gradnji to je sramota.Sistem o kome govoris u pogledu maksimalne kote venca i slicno se masovno primenjuje u Beogradu.Tamo je retkost za razliku od NS da su lokacije obradjene u smislu gradjevinske linije i slicno.Tamo skoro svaka lokacija ima urbanisticke parametre i na osnovu njih se radi urbanisticki projekat.Totalno drugi sistem.Ono oko cega se najvise ne slazem sa tobom su erkeri.Koja je svrha njihovih uklanjanja?Kome smetaju ,mogu samo da ulepsaju zgradu,Zamisli da svaka zgrada nema prepusta u odnosu na prizemlje.Bilo bi jako monotono.Apsolutno se slazem da suterenske stanove ne treba raditi mada ne vidim ni ko ih radi u zadnje vreme.Prizemlje je nesto drugo i to smatram jednim od NS urb.okvira.Skoro svaka zgrada koja je visa od 3 sp i pk mora da ima poslovne prostore u prizemlju.To propisuju UTU uslovi,A to je totalna nebuloza,jer su ti prostori uglavnom prazni i neinteresantni za bilo koju delatnost.Zamislite na telepskim nekim ulicama poslovne prostore(Suboticka,Vrsacka,...).Kome to treba?Naravno,po nekoj logici,mislim da bi investitorima najvise odgovoarali poslovni prostori buduci da nemaju puno pregradnih zidova i slicno kao stanovi,ali ako ne mozes da ga prodas,koja je svrha da stoje prazni i da ih radis?Na bulevarima bih obavezno dao vecu spratnost ,slobodnostojecim objektima na bulevarima pogotovo.Kad vidim Somborski bulevar i profil ulice sa onim zgradama od 3 sprata smuci mi se.Ako gledate profil ulice vozeci auto ni Zonedova zgrada na Bul.Evrope ne izgleda previsoka sa obzirom na sirinu ulice.Mnogo gore izgleda ta velika neujednacenost u visini.Nikako ne mogu da shvatim zasto je do pre 25 godina nije bio problem doneti u planu p+15 i slicno,a sad se dize tolika galama iako nijedna zgrada nije prelazila 13 spratova od ovih novijih,a njih ima 3 sveukupno sa najavljenim koje tek treba da se grade.Naravno,uslovio bi brojem parking mesta podizanje spratnosti tako da bar stanari te buduce zgrade nemaju problem parking mesta i ne ometaju ostatak ulice

I zahvaljujući poslovnim prostorima u prizemlju imamo kulturu "sva četiri migavca na kratko"

Sent from my SM-G935F using Tapatalk

Dukelander napisao/la:

I ja se slažem sa tobom, kao i većina na ovom forumu. Ali u ideološkim osloviam slobodnog tržišta gde se ide potpunu deregulaciju svega i na to da će težište da sve uredi, zasnovano na interesu profita, to je jednsotavno nešto što se ne uklapa u ono što se trenutno nameće kao vrednosni okvir. Znači ako donosi profit nije im bitno i investitori imaju odrešene rule za bilo šta...

djaso napisao/la:
To je verovatno stvar ukusa.
Ja između ovog našeg razigranog:


I recimo bez-erkerskih zgradica u Nemačkoj


Biram ove druge. I nije mi nešto jako dosadno.
Zanemarite pri tom ovu zelenu površinu i samu Hadži Ruvimovu ulicu.
Posmatramo samo ulični front.
djaso napisao/la:
Slažem se, nije mi jasno samo kojom se doktrinom vode urbanisti po ovom pitanju.
djaso napisao/la:
Slažem se i sa ovim, s time da mesta za vrlo visoke objekte ipak moraju biti tačno određena, i da ako neko hoće da gradi na mestu gde je predviđeno P+20 ne može da gradi P+12.
Ali isto tako je u uličicama poput Petra Drapšina, Gajeve, Pavla Papa, na staroj Podbari, Rotkvariji spratnost morala biti niža (P+3, P+2+Pk i slično).

neusatz! napisao/la:
Jasno je to i meni.
Mi smo trenutno u paklu liberalnog kapitalizma. Pokazna vežba kako ne treba.
Sve nam je u službi kapitala, vrlo malo toga u službi čoveka ili građanina, kakogod.
Ubeđen sam da ipak treba da pričamo stalno o boljim primerima i da tražimo koliko je to moguće put ka tome da živimo u boljem društvu/boljim gradovima/zgradama.

Ja kao nestručnjak sam pre svega mislio na estetsku stranu bačvastih krovova. Doslovno su mi odvratni.
Na žalost, čini mi se da uzimaju maha u poslednje vreme.




Izgleda da boravak u ovom čudu ostavlja duboke ožiljke

Dukelander napisao/la:

Često slušam kako smo u liberalnom kapitalizmu pa eto zato ovo nije dobro, te ono nije dobro, zato nam tako loše ide i slično. Želim da iskočim iz kože i vrištim kada slušam takve mudrosti jer mi nemamo ni osnovne preduslove za postojanje liberalnog društva.
Kakav liberalni kapitalizam u zemlji u kojoj vlada koncentriše 90% državnih prihoda pa ih onda distribuira bez ikakvih pravila i odgovornosti? Mi smo najcentralizovanija država u Evropi!
Kakav liberalni kapitalizam u zemlji u kojoj sudstvo ne može da donese ni jednu odluku sa kojom se ne slaže izvršna vlast? Liberalni kapitalizam podrazumeva strogu odvojenost izvršne zakonodavne i sudske vlasti, koje jedna drugu ograničavaju i kontrolišu. Ovde vlast može da vas uništi na bezbroj načina i nikakvi sudovi vam tu neće pomoći. Još uvek ne znamo, jelda, ko je to rušio privatno vlasništvo u Sava mali! Predsednikova bespravno izgrađena vila još uvek stoji i mnoštvo sličnih primera.
Kakav liberalni kapitalizam u zemlji u kojoj su još uvek ogromni delovi privrede u državnom vlasništvu: Telekom, Galenika, elektroprivreda, železnica, pošta, gas, autoputevi… tkzv. javni sektor, koji država bez ikakve odgovornosti puni partijskim ljudima, uništavajući svaku mogućnost profitabilnog poslovanja?
Kakav liberalni kapitalizam u kojem država iz budžeta finansira crkve, otimajući i od ateista i od agnostika, koji nikada ne bi poželeli da takvom sistemu mišljenja dodele i jednu paru?
Kakav liberalni kapitalizam u zemlji koja se trese u nacionalističkoj groznici a individualizam je psovka?
Kakav liberalni kapitalizam u zemlji u kojoj vlast kontroliše gotovo sve medije, naređujući državnim preduzećima gde će da se oglašavaju?
Činjenica da gradska vlast u Novom Sadu hoće da proda malo, očajno nedostajućeg zelenila, da bi tu NIS napravio pumpu, zato što će dobiti neke smešne pare ili zato što je neko, ko je o tome odlučio, dobio manje smešne pare, nije liberalizam, već PRIMITIVIZAM.

Paaaa... Da.

Kada ljudi kazu liberani kapitalizam obicno misle na manjak regulative prema kompanijama, sto de jure nije slucaj, ali jeste de facto prema najvecim kompanijama i onim povezanim sa vlasti. Opet to ne odgovara uopste liberalnom kapitalizmu, ali se od toga ljudi zbune. Isto se jako slobodno koristi termin neoliberalni politicar, za bilo koga ko je levo orijentisan. Ljudi jednostavno nisu upoznati sa pojmovima.

Da previše ne odem u politiku i političku teoriju, ali postoji tzv idealni neoliberlani kapitalizam i postoji onaj koj ise zove realni. Idelani je onako skroz zakosnki i transparentan, a realni je mulajčina gde se uvažavaju situacije na terenu i umesto da se da stranoj kompaniji da nas opljačka, to se prepusti nekom rodjaku ili kumu. Da sad ne idem u to ko je na napoj političkoj sceni idealni neoliberal, a ko je realni... ali meni u biti svejedno da li je pljačka čita po zakonu, ili nas je netransparentno opljačkao neki rodjak bitnog funkcionera, ili kum ili samo blizak komšija. U osnovi poenta je da se ide na potpunu deregulativu kako bi se izašlo interesu ostvarivanja profita. I u tom smislu zalaganje za regulativu koja bi nešto uredila nije popularno ni poželjno u današnjem društvu. treba vam park? Postoji propšis kojim se to reguliše. Lepo, ali investitor želi tu povšinu i propis će se ukinuti zbog nečijeg profita. To je jednostavno danas tako. Da nije tako ne bi se ukidale obaveze investitora za parking mestima, ne bi se dizala spratnost čim to investitor poželi, poštovala bi se potreba da se ostavi potreban procenat zelenih povšina i sl. Ali se sve to ne poštuje zato što smeta nečijem profitu, a profit je danas najbitniji. ne javni interes. Tako da da, mi smo u tranziciji ka neoliberalnom društvu i rušenje u Sava Mali je primer baš neoliberalnog nasrtaja na javni prostor da bi se krupni kapital još više oplodio.To se zve džentrifikacija i sve lamentiranje nad Sava Malom i nezakonitim rušenjem je samo u stvari pokušaj da se inauguriše ldealni neoliberalizam gde se t isto radi, samo transparentno. Da podsetim kako je seljeno romsko naselje kod Belvila, kako je pre toga ogradjivano žicom, pa su strancima govorili da se "tu snima film", a neki sadašnji branioci Sava Male su govorili da je to legitimno jer je sve po zakonu?!? Dakle u Sava Mali nije problem samo nelegitmnost rušenja, nego to što taj potez nije da Beograd bude kulturniji, lepši, duhovniji i jednstveniji...već da bude profitabilniji i što uniformno bezličniji. To nam se dešava i sa Kineskom četvrti gde dćentrifijaciju sprovodi ne grad nego EXIT. Prema toma ako pričamo o neoliberalizmu, a on utiče na gradnju, onda pričajmo o priči u totalu, a ne sa stanovišta idealističkog neoliberalizma kojem ne smeta šta se adi, nego kak ose to pravno neregularno radi. Toliko o tome...

I aman SSJ5 neoliberalni političari nsiu levo orjentisani. Ljudska prava ne znače odmah i levicu. Neoliberalni kapitalizam je po prirodi stcari desncia budući da štiti krupan kapital, da je socijalni program takav da ga i nema i da se ukida i da se solidarnost smatra za opasnost. I sad da se vratimo gradjevini koju taj sistem veoma definše, što uopšte nije tema ovog podforuma nego gradilišta ...

Izgleda da boravak u ovom čudu ostavlja duboke ožiljke

Ahahahha ostavlja,ostavlja ,ali ne zbog krova vec zbog profesora i predmeta