TEMA: Rekonstrukcija fasada i objekata

Ovo s drvećem je glupiranje. Sumnjam da su u pitanju primerci vrste u izumiranju, niti se o njih neko značajan obesio. Imamo šest lepih zgrada u gradu i sad se prenemažemo zbog jelkica, a o onom balvanu levo da i ne govorim. Dvorište bih odradio konkursom i otvorio prema Futoškoj, čemu te ograde.

TurboMaximus napisao/la:
Slažem se sa tobom ali ne za otvaranje Jodne Banje, tj uklanjanje ograde. Trebalo bi staviti novu čeličnu ogradu sa jednom lepom kapijom unutrra jer se bojim ako ne bi bilo ograde da bi uskoro bilo grafita KORIDA,F89,SNTRJM itd...

Energetska efikasnost kao strategija za budućnost

Energetska efikasnost podrazumeva niz mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja potrošnje energije, a koje pri tome ne narušavaju uslove života i rada.
Dok štednja energije uvek podrazumeva određena odricanja, efikasna upotreba energije vodi ka povećanju kvaliteta života, većoj konkurentnosti kompanija i privrede, kao i energetskoj bezbednosti. Rezultat povećane efikasnosti prilikom upotrebe energije su značajne uštede u finansijskom smislu, ali i kvalitetnija životna i radna sredina.

Korak ka postizanju energetske efikasnosti podrazumeva jasno sagledavanje sopstvenih resursa ali i slabih tačaka u okviru javnih ili individualnih zgrada. Postavljanje bolje izolacije, promena koncepta klimatizacije kancelarijskog prostora, zamena običnih sijalica štedljivim, pregled ventilacionih otvora i slično, mogu značajno da pomognu u dostizanju višeg stepena energetske efikasnosti. Istim principima vodi se i Privredno društvo “Elektrovojvodina”.

Projekat energetske efikasnosti počinje od korporativne zgrade, gde se planira nužna rekonstrukcija ovog velikog objekta. U saradnji sa strateškim parterom, stručnim timom sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, preduzeće se niz koraka da bi poslovno-pogonska zgrada postala ekonomski isplativa , i služila kao primer racionalnog korišćenja energije.

Pored neophodnih ulaganja u rekonstrukciju važno je i uvođenje novih sistema i korišćenje obnovljivih izvora energije. Oni predstavljaju važan energetski potencijal, naručito ako se ima u vidu da su stanovnici Srbije veliki potrošači energije, mnogo veći nego građani u zemljama zapadne Evrope. Godišnje, mi trošimo 16 miliona tona ekvivalenta nafte. Da bi se značajno smanjila naša zavisnost od fosilnih goriva, kao što su plin i ugalj, treba imati u vidu da je pored energije vode, vetra, biomase, jedan od osnovnih vidova koju treba koristiti, zapravo, sunčeva energija.

I pored velikih početnih ulaganja, solarna energija je na duge staze veoma isplativa. Sve je više pristalica solarnih sistema jer je energija sunca stalno dostupna, čista je i besplatna. Ona je dobitna kombinacija jer razvoj čistijih tehnologija, povećanje energetske efikasnosti i korišćenje ovog obnovljivog izvora energije, svakako utiču i na smanjenje zagađenja životne sredine.

Mada projekat energetske efikasnosti počinje od korporativne zgrade, on se tu ne ne zaustavlja. Uz sva unapređenja koja nosi, nastavlja se prema svim drugim objektima kojima ovo privredno društvo raspolaže.

Tokom prethodne godine, Elektrovojvodina je prekinula višegodišnje negativno finansijsko poslovanje uspešnom naplatom svojih potraživanja, smanjenjem tehničkih i netehničkih gubitaka i vođenjem široke javne akcije za sprečavanje neovlašćene potrošnje i krađe električne energije. Ova kompanija organizovala je Međunarodni forum o obnovljivim izvorima energije, koji je bio mesto okupljanja vrhunskih stručnjaka iz zemlje i inostranstva, i na kojem su predstavljene savremene energetske tehnologije.

Uz nagradu Biznis partner 2011, kompanija dalje nastavlja modernizaciju elektroenergetskog sistema, daje podršku razvoju obnovljivih izvora energije i povećanju energetske efikasnosti, jer su to najvažniji preduslovi daljeg privrednog razvoja.

Koliko sam ja upucen to je pored one ex Antikvarne Knjizare pasaz

Еђшег отвара врата на пролеће


Стара стрељана Еђшег, у Улици Антона Чехова 4, на пролеће би требало да заблиста новим сјајем. Иако је лоше време прекинуло радове на овом старом здању, чим је снег стао и температура се приближила плусу, радници су наставили да малтеришу унутрашњост објекта, док рестауратори и сликари Завода за заштиту споменика културе раде на таваници у централној сали.

- Завршили смо рестаурацију комлетне таванице, стабилизовали гипсане делове и санирали пукотине, тако да сада могу да се изводе такозвани фини радови, дакле осликавање и позлата - објашњавају из Завода.

Таваница централне сале најатрактивнији је део Еђшега те јој се посвећује посебна пажња. Како би се могло сликати, потребна је минимална температура од десет степени Целзијусових, но тренутно је мало хладније, што отежава посао. То је и разлог због кога се још увек не може проценити колико ће уређење таванице трајати, међутим, претпоставке су да би радови на комплетном објекту могли бити готови с почетком пролећа.

Град је у обнову Еђшега уложио 55 милиона динара, а радови се изводе под надзором градског Завода за заштиту споменика културе јер је циљ да се у што већој мери врати првобитан изглед. Обновљен објекат користиће се у јавне сврхе, но још се не зна којој установи ће припасти руковођење Еђшегом. Стара стрељана највероватније ће постати концертна сала, а делом ће се користити за спортске намене.

Ј. Здјеларевић

Обнова Богословије ухватила ритам

На градилиштима у Сремским Карловцима, на којима су због ниских температура привремено били обустављени радови, радници су поново прионули на посао.



Такав случај је и са Богословијом „Свети Арсеније Сремац”, на којој је у току обнова фасаде.

Тренутно се ради на фронталној и западној фасади, док су преостале две завршене. У припреми су и гипсани украси, који ће красити ову стоједанаестогодишењу зграду у центру Карловаца. Обнова би, према уговору, требало да буде завршена 20. јуна, мада има наговештаја да би се то могло догодити и раније.

Реновирање фасаде Богословије почело је у августу 2007. године. До краја 2009. године биле су завршене две стране зграде, а трећа започета. Због застоја у финансирању наступио је прекид радова у трајању од две године. Тек у октобру прошле године, када ни највећи оптимисти то нису очекивали, обнова је настављена и, сва је прилика, биће готова до половине године. Финансијер је Фонд за капитална улагања Војводине. Пројекат и надзор поверени су Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, а радови фирми „Зрмања” из Батајнице. З. Мл.