Neko će da lije košuljicu na tavanu. Pravi potkrovlje u koje će useliti ili hostel ili proširiti kafanu. Sve je više tih kombinacija po Novom Sadu. Našli ljudi matematiku da ili ponude smeštaj turistima ili mesto jeftine zabave za studentariju, lokalce i vikend turiste iz Beograda i okoline.
Nisam mogao da verujem kada sam nedavno sreo školskog i onako priupitao ga šta se radi. Reče mi čovek da u Gradiću drži hostel sa dvadesetak soba. Ne može da digne glavu od posla. Kaže da ima Kineza, Koreanaca, omladine iz Turske kao pleve.
Kod mene dve kuće dalje, Rus koji radi u NIS-u kupio kuću i preuredio u hostel od nekih 250 kvadrata. Svaki dan viđam Kineze kako dolaze i odlaze vukući one torbe na točkiće. Ceo dan i celu noć čujem kotrljanje tih plastičnih točkića po ispucalom trotoaru. Vikendom ispred tog hostela uvek parkirano po nekoliko auta sa beogradskim, somborskim, subotičkim, zagrebačkim, bosanskim, slovenačkim makedonskim, češkim, slovačkim, rumunskim tablicama. Uglavnom ljudi između 20-40 godina starosti. Leti dolaze i čitave porodice sa onim kamionetima kamperima iz Holandije, Austrije, Nemačke. Non stop viđam jednu stariju ženu kako dolazi sa džogerima, kantama, crnim vrećama za đubre i novom posteljinom i peškirima.
Izgleda da taj turizam baš cveta u ovom gradu. Zato kada vidim da neko nešto renovira ili zida, u 90% odsto slučajeva pogodim da to ima ima veze ili sa smeštajem ili sa zabavom tipa fensi klopa i cuga.
Eno i u Grozde Gajšin, mislim da se tako zove ta slepa ulica, u centru grada iza bivšeg Ribara u Pašićevoj, čovek porušio kuću i već nikla hostelčina.
