TEMA: Sakralna arhitektura, crkve i drugi verski objekti

eegor84 napisao/la:
Ово ми није најјасније. Која то политичка странка има тапију на верска осећања и подршку, односно противљење изградњи нових храмова?

ako vec pricamo o politici, na Limanima su vladajuce stranke izgubile u odnosu na opozicione.

Чиле napisao/la:
Niko, ali baš niko ne govori o verskim osećanjima niti zadire u njih, osim ovih koji izmišljaju "žudnju građana limana za verom" kako bi se bavili građevinskim radovima gde im nije mesto. Nemoj reći da ne znaš koja je to strana. Tj. udružene strane.

mel napisao/la:
Нисам мислио на то ко о чему говори, већ ми није јасно како се на основу изборних резултата може наслутити став грађана по питању изградње спомен-храма. Нисам приметио да су политичке странке у претходном периоду имале изградњу храма / противљење изградњи у свом програму. Стога, тешко да се глас за неку странку у претходном периоду, и то на републичким изборима, уопште може довести у везу са темом изградње храма на Лиману.

Kad se odlučuje volja građana nema mesta za naslućivanje. Volja se zna nakon referenduma, na osnovu 50% + jedan glas za precizno definisano pitanje. Tada je to jasno. Ne kažem da građani nisu protiv crkve, ili da jesu, samo kažem da su to opasne manipulacije pošto pojma nemamo za šta su građani. Isto kao i za most. Niko nikad nije, recimo pitao sremsku stranu gde nije bio ni jedan protest, a nije pitao ni Limance. Oni možda jesu, možda nisu. Referendum je tu jedino merodavan.

Не бих ишао тако далеко да поредимо цркву и мост.
Мост је ипак нешто што драматично утиче на функционисање града и служи свим грађанима.
Верски објекат то није.

Оно што се провлачи између редова а што сматрам спорним је веза цркве и политике, форсирање изградње цркве од стране власти, уступање градског земљишта (не продаја) итд. Пошто црква неће служити свим грађанима, град овим фаворизује одређену групу.
Друга ствар је да је најмање трећина жртава рација у Бачкој била јеврејске вероисповести а не видимо да се уз храм предлаже и нека мини-синагога.

Сама изградња цркава по мени иначе није спорна уколико се то ради без јавних ресурса тј. приватним ресурсима верске организације а у складу са неким смисленим урбанистичким планом.

Dukelander napisao/la:
Неће бити уступања земљишта, већ ће Црква претходно купити парцелу на којој ће се градити спомен-храм. То су последње информације.

Dukelander napisao/la:
Sve je to tačno, samo to nema veze sa narodom. Narod i može i ne mora da uvaži logiku, stručnu argumentaciju, ovo ili ono. Narod nešto većinski hoće ili neće, pri tome to ne mora biti dobar, ili loš, izbor. Bilo koji argument da narod nešto neće, a to je korišteno i u slučaju mosta i u slučaju crkve i to, a ne okolnosti, jeste poveznica to dvoje, ako nije potkrepljen procentom koliko narod to neće i načinom na koji znamo taj procenat, nije argument već nagađanje. Jedini način da se volja naroda uvede u diskusiju je nakon referenduma. Pre toga mi jednostavno ne znamo šta narod želi. A da javna površina ne bi trebalo da menja namenu da bi se tu izgradila crkva je i moje mišljenje, ali to uopšte nema veze sa ovim što govorim.
Dukelander napisao/la:

neusatz! napisao/la:
Ок, прихватљиво.
С тим да опет не можемо да поредимо нешто што је потребно из функционалних разлога с нечим што није неопходно.
Народ може да неће да има лична документа или да прими вакцину против дифтерије али знамо куда то води.
Мост једнозначно и врло озбиљно олакшава живот и решава проблеме неметафорички и то да ли се некоме свиђа или не је небитно.
Проблем моста је наравно што уз њега хоће да провуку и неку силу комерцијалне градње, и зато "народ неће".

Пројекат цркве бачких мученика само за православне мученике је на жалост чисто политичка ујдурма.
Да ли народ хоће или неће свако ће проценити наспрам круга људи у ком се креће, бар док се не распише нешто као тај референдум у месним заједницама.
С тим се слажем.

Drzava i crkva su jednostavno slizane. Kao da ne postoji razlika da li je to iz drzavnog ili crkvenog budzeta. Prvo ne placaju porez. Dobijaju direktno budzetske pare kao donacije. Ili na primer parohijski dom koji je preko noci presao iz crkvenog u pokrajinsko finansiranje. A realno posto crkva nista ne proizvodi, te pare su okreni obrni samo od gradjana. A posto je kod nas drzava = jedna stranka sve je iz aviona jasno.
Uglavnom, svi se fino ugrade oko izgradnje posto nije bogougodno dovoditi u pitanje cenu izgradnje (vidi Hram Sv. Save). Crkva na kraju dobije jos jednu filijalu, plus se forsira mucenistvo i zrtve sto opet odredjenim politicarima uvek odgovara. Gubi samo gradjani koji zive tamo zato sto gube jos jednu zelenu povrsinu koje su nam po svim parametrima preko potrebne.

Sto kaze Ricky Gervais, prilikom referenduma za BREXIT, kada je gledao neku anketu gde su pitali skolarce i ucene ljude o njihovim stavovima u smislu ekonomskih i drugih posledica izlaska UK iz EU. A posle toga rekli kako ce sada da izvrse anketu i pitaju javnost. On je tada rekao da sve dok na varikini stoji obavestenje da nije za pice, ne treba pitati javnost. Skloniti to obavestenje sa svih stetnih materija na godinu dana i onda pitati one koji ostanu...

Реконструкција зграде Црквене општине новосадске добро напредује.

A dobro i poskupljuje.

Poskupelo rušenje stare i zidanje nove zgrade Crkvene opštine, izvođačima dodatnih 50 dana za radove

Žarko Bogosavljević

NOVI SAD
09.07.2024.
09:02 > 10:49

Rušenje stare i zidanje nove zgrade Crkvene opštine u Pašićevoj ulici poskupelo je za dodatnih 17 miliona dinara, a rok za završetak je produžen za još 50 dana, saznaje 021.rs.
Poskupelo rušenje stare i zidanje nove zgrade Crkvene opštine, izvođačima dodatnih 50 dana za radoveFoto: 021.rs
Sa ovim izmenama ugovora, vrednost radova je dostigla cenu od 197.219.277 dinara sa PDV-om, a ukupan rok za završetak posla je 200 dana.

Ovo znači, uzimajući u obzir i kraći zastoj zbog arheoloških iskopavanja, da bi radovi trebalo da budu gotovi krajem avgusta ili početkom septembra ove godine.

U aneksu ugovora koji je potpisan 8. jula kaže se da je tokom realizacije došlo do viškova i manjkova ugovorenih, kao i do nepredviđenih radova. Potreban je i produžetak roka kako bi se sve završilo.

Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture je zahtev za aneks ugovora poslao izvođaču polovinom juna.

Radove izvode firme "KOTO" i "ALP inženjering" iz Beograda, koje su bile jedini ponuđači na tenderu sprovedenom prošle jeseni.

Podsetimo, trenutni radovi su samo deo posla, jer je tender bio raspisan za rušenje stare zgrade Crkvene opštine i izvođenje grubih građevinskih radova na izgradnji. Ceo posao izgradnje nove zgrade Crkvene opštine je, prema podacima iz građevinske dozvole, procenjen na oko 300 miliona dinara, tako da se može očekivati još jedan tender od preko 100 miliona dinara kako bi se sve uredilo.

Rušenje stare zgrade Crkvene opštine u Pašićevoj ulici, koja je bila stara više od 100 godina, izazvalo je krajem prošle godine javne osude od strane struke i opozicije. Iz Pokrajinskog zavoda su odgovorili da drugog rešenja nije bilo jer je pretilo urušavanje.

Naime, prvobitno su pre četiri godine počeli radovi na dogradnji zgrade i privođenju tavanskog prostora u stambeni, uz neophodnu rekonstrukciju u vrednosti od 36 miliona dinara bez PDV-a. Međutim, ti radovi su stali tokom 2022. godine jer su ustanovljeni ozbiljni problemi sa konstrukcijom objekta i opasnost od urušavanja, te radnici nisu bili bezbedni.

Kako su objasnili iz Zavoda, a što je kasnije potvrdilo i veštačenje, utvrđeno je da postoje problemi sa konstrukcijom objekta i da nije stabilan. Pored sleganja, postoji i poremećaj u geometriji, pa je jedan zid izašao 15 centimetara iz svoje ose.

Kako bi se ipak sačuvao izgled, odlučeno je da se uz saradnju sa Pokrajinskom vladom obezbede dodatna sredstva i zadrže spoljna fasada i originalni materijali.

Kada sve bude završeno, nova zgrada će imati staru fasadu, a unutra će biti nove kancelarije, prodavnice raznog sadržaja, sala za konferencije, trpezarija, kuhinja, prodavnice i palionice sveća, salon, krstionica i ostali pomoćni prostori poput sanitarnih čvorova, ostava i tehničkih prostora.

Planirani su i stanovi, trosoban na prvom spratu od 86 kvadrata, kao i dva trosobna u potkrovlju od 78 i 83 kvadrata. Ukupno, objekat će imati oko 300 kvadrata više prostora.

www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/381049/P...-dana-za-radove.html

30. 6. 2024.

da li ostaje grafit na susednoj fasadi?