Novi Sad, biciklo-grad!
Novosadska biciklistička inicijativa (NSBI) je aktivna duže od 10 godina. Ova grupa zaljubljenika u "gradski biciklizam" je formalno pokrenuta 2011. kao, "nezavisna, nevladina, neprofitna organizacija, osnovana radi ostvarivanja ciljeva u oblasti unapređenja, razvoja i promocije biciklizma, zdravih stilova života, energetske efikasnosti i održivog razvoja".
NSBI je u međuvremenu kroz različite akcije i projekte postala veoma vidljiva ne samo u Novom Sadu već i u celoj Srbiji i u regionu, a tokom godina je uključena u mnogobrojne akcije i projekte koji popularizuju vožnju bicikala u gradovima, ali i rešavaju problema i izazove sa kojima se građani i biciklisti svakodnevno sreću.
Kako je inicijativa nastala, kako izgleda biciklistički grad, šta je najveći problem za Novosađane na biciklima – članovi otkrivaju za sajt erker-inzenjering.com.
Recite nam nešto više o NSBI? Kako ste nastali i kako ste od inicijative došli do institucija i saradnje sa gradskim i republičkim institucijama?
- Grupa entuzijasta okupljena oko rešavanja biciklističkih problema počela je sa svojim aktivnostima neformalno 2010. godine, nakon kažnjavanja biciklista zbog vožnje bicikla kroz pešačku zonu. Nakon uspeha u rešavanju ovog problema lokalne biciklističke zajednice odlučili smo da pokrenemo organizaciju i radimo na dugoročnim promenama, za koje smo procenili da je potrebno najmanje 10 do 15 godina. Grupa je bila kompaktna, želeli smo da budemo operativni i da idemo korak po korak. Naša vizija Novog Sada je biciklistički grad, koji neguje slobodu kretanja, pristupačnosti, gde je zajednica povezana iskustvom plemenitog okruženja. Ovu viziju smo vremenom prenosili i na predstavnike institucija sa kojima smo sarađivali. Povrh postignutom, naša vizija Novog Sada još uvek nudi mnogo pozitivnih i inspirativnih mogućnosti.
Šta je osnovni uslov da jedan grad postane "biciklistički grad"? Da bude na ravničarskom terenu, da poseduje infrastrukturu, da se bicikl nametne kao "najbolje" saobraćajno sredstvo?
- Po pravilu, ljudi iskustvo bicikliranja najviše vezuju za slobodu i pristupačnost okruženju. Kretanje organizujemo prema sopstvenim željama i potrebama, efikasno, što daje osećaj slobode. Prema prisutnosti i uslovima za bicikliranje, gradove delimo na početnike (startere), gradove u usponu (climbers) i gradove-šampione (champion cities). Svaka od ovih faza ima svoje prioritete. Osnovni prioritet gradova početnika je da kreira rute za bicikliranje koje su direktne, bezbedne i udobne. Bicikl je najefikasniji na distancama od 5 do 8 kilometara, što ga čini odličnim izborom za gotovo svaki grad u Srbiji. Napretkom tehnologije i sve većim prisustvom električnih bicikala, pitanja reljefa ili fizičke spreme postaju manje bitna. Sa druge strane, mogućnost kombinovanja sa drugim načinima prevoza, poput voza i autobusa, daje nam veće mogućnosti kretanja. Ipak, nije dovoljno samo graditi biciklističke staze ili garaže za bicikle. Na demotorizaciji gradova se mora aktivno raditi, kako bi se postigao pun efekat. Britanski grad Stevenage ima istoriju izgradnje sjajne mreže biciklističkih staza, ali one nisu u većoj meri korišćene, jer je automobilska infrastruktura ostala najzgodnija za korišćenje. Već važeće saobraćajne politike u gradovima sugerišu da se prioritet daje pešacima i biciklistima, zatim javnom prevozu, a na kraju privatnim automobilima, iako su važeći propisi poput onih o minimalnom broju parking mesta u suprotnosti sa tome. I dalje nemamo forsirani minimum za biciklističke staze, garaže, trotoare i zelene površine, već je u praksi - koliko ostane.
Šta je najveći problem za Novosađane na biciklima? Biciklističke staze, signalizacija, poštovanje/poznavanje saobraćajnih propisa?
- Najveći problem predstavlja nedostatak infrastrukture, kao što je zabrana prelaska Mosta slobode, odnosno problem sa prelaskom mostova biciklom, obzirom da nijedan osim novog železničkog mosta nema stazu za bicikliste. Takođe, delimično uređenje biciklističkih staza poput one u Futoškoj. Još jedan od problema je i nedostatak držača za parkiranje bicikala u gradu, ali i nedostatak prostora za parkiranje bicikala u stambenim objektima. Zbog tog problema i čestih krađa bicikala, građani se pre opredeljuju za auto nego za bicikl. Unapređenje bicikliranja se postiže i kvalitetni sistemima za rentiranje bicikala, čime se Novi Sad baš i ne može pohvaliti, jer postojeći sistem sa aktuelnim načinom rentiranja ograničava korisnike u korišćenju obzirom da je ostavljanje bicikala ograničeno na određen broj stajališta, a dodatno ga nekvalitetnim čini i loše stanje bicikala te određena vrsta bicikla.
Poligoni za edukaciju dece biciklista bi bili poželjni u smislu unapređenja bezbednosti.
Ali i pored svih nabrojanih problema, primetno je ulaganje u infrastrukturu, što pokazuju i novi brojači biciklista širom grada, oboreni ivičnjaci na stazama, nove staze takođe, novi parkinzi za bicikle i mnogi projekti promocije bicikla i bezbednosti biciklista među kojima je i akcija podele svetala, kritična masa i slične.
Kako izgleda saobraćajna regulativa po gradovima? Koliko je praksa da gradovi u istim državama imaju različite propise za biciklistički saobraćaj?
- Prema onome što znamo, uređenje biciklističkog saobraćaja u našim gradovima razlikuje se prvenstveno u smislu kvaliteta infrastrukture i saobraćajne signalizacije. Postoje i odstupanja koja ukazuju na to u kom pravcu saobraćajni inženjeri i projektanti razmišljaju, negde će biti data prednost biciklistima i pešacima, u nekim zajednicama se gotovo isključivo prednost daje automobilima. Najveći uticaj na saobraćajnu praksu u Srbiji ima Beograd, koji je nažalost grad koji je izuzetno okrenut ka potrebama motornog saobraćaja i predstavlja saobraćajnu anomaliju na mapi Srbije. U smislu kretanja, pravila su regulisana jedinstveno na teritoriji cele države, ali postoje recimo razlike u komunalnom domenu. U Zrenjaninu je recimo, grad odredio uslove za postavljanje parkinga za bicikle koje ne postavlja grad, kako bi omogućio lokalnoj zajednici da samostalno doprinese rešavanju problema nedostatka parkinga za bicikle. Isto tako je moguće donekle lokalno urediti pitanja rentiranja bicikala ili dodele podsticaja za kupovinu bicikala. Novi Sad je i specifičan po tome što je prvi, "pravnom gimnastikom", uveo bicikliste u pešačke zone i regulisao kretanje biciklista u kontrasmeru jednosmernim ulicama. U inostranstvu, ponegde postoje prakse da se na lokalnom nivou uređuju i propisi za kretanje biciklista, ali je to izuzetak i odnosi se uglavnom na bezazlene situacije. Razlog tome je što se na nivou jedne države moraju na isti način urediti pravila kretanja učesnika u saobraćaju, kako bi se stvorila predvidljivost koja ne zavisi od mesta do mesta. Države uglavnom teže ka harmonizaciji ovih pravila i stvaranju zajedničkih konvencija gde bi se usaglasile oko nekih osnovnih načela.
Recite nam nešto više o "fenomenu" KRITIČNE MASE? Kako se od neformalnih okupljanja dolazi do konkretnih promena?
- Kritična masa je događaj svetskog nivoa, prisutan u više stotina gradova širom sveta. Cilj kritične mase jeste promocija bicikla, ali i skretanje pažnje na potrebe i probleme biciklista i povećanje naše vidljivosti i prisutnosti u saobraćaju. Naše zajedničke vožnje uvek imaju neku temu, od bezbednosti, vidljivosti, do infrastrukturnih pitanja i promocija tih tema je ključ uspeha koji dovodi do konkretnih promena. Posebno je važna promocija događaja kako na društvenim mrežama, tako i u medijima. Od poruke kakvu šaljemo zavisi da li ćemo dopreti pre svega do naših sugrađana, a potom i do nadležnih institucija, koje prate naše preporuke i u skladu sa tim i u konsultacijama sa strukom, planiraju dalje projekte na razvoju biciklističke infrastrukture u gradu.
Šta su sledeća velika ulaganja u gradu i okolini?
- Trenutno se radi na izgradnji biciklističke staze na nasipu uz Dunav do Futoga. Poznato nam je i da nas očekuje i izgradnja biciklističke staze nasipom uz kanal DTD, do Rumenke i Kisača. U naredne dve do tri godine bi trebalo da se reši pitanje kretanja biciklista na Mostu slobode, a sledeće godine počinje izgradnja pešačko-biciklističkog mosta na stubovima bivšeg mosta Franca Jozefa. Ove godine je završena rekonstrukcija dela biciklističkih staza duž Futoške i Futoškog puta i sledeće godine bi trebao da se nastavi ovaj kapitalni projekat. Verujemo i da će se grad u dogledno vreme više posvetiti sremskoj strani i razvijati infrastrukturu i u tom pravcu. Definitvno je da nas očekuju veliki projekti i ulaganja čemu se zaista radujemo.
Da li su gradske subvencije za kupovinu bicikala uspešan projekat?
- Verujemo da jesu. Grad je pre dve godine dostigao prekretnicu, rastom udela biciklista u saobraćaju na više od 10%, što je potvrđeno i Smart studijom koju je grad izradio. Uz postojanje relativno dobre mreže biciklističkih staza, sa inovacijama u saobraćaju, infrastrukturi i saobraćajnoj politici uopšte, jedan od koraka koji je bio prirodan je direktno podsticanje ljudi da počnu sa korišćenjem bicikla. Ovo je za nas bio pionirski projekat koji je dao smernice i iskustva za takve projekte u ostatku Srbije, ali i za ponovljene konkurse u 2022. godini. Na ovaj način, grad ne samo da je poslao jasnu poruku da podržava bicikliranje i time ohrabrio ljude da koriste bicikl, već je i povećao bezbednost i podstakao privredu, jer su nabavljani novi, mahom gradski bicikli.
www.ekapija.com/news/3983027/novi-sad-biciklo-grad
