TEMA: Kulturna dobra - Novi Sad

“МЕНРАТОВА ПАЛАТА”
Нови Сад, Улица Краља Александра 14
Споменик културе - 1997.



Репрезентативна палата изграђена је 1908. године за Јожефа Менрата, трговца који је у приземљу држао велику продавницу намештаја. Пројекат, за ово изузетно сецесијско здање, урадио је познати будимпештански архитекта Баумхорн Липот.
Двоспратни објекат карактерише улична фасада, готово скулп-торалног изгледа, са три јако наглашена еркера, од којих је цен-трални под неком врстом полукуполе, а два бочна завршавају балконима са богато обликованом гвозденом оградом. Малтер-ска пластика у облику маски, разноврсних фризова и орнаме-ната, концентрисана је изнад и између прозора, а посебно на доминантној атици. Висок мансардни кров покривен је етернит плочама. Дворишне фасаде су решене скромније, али у дослед-но заступљеном стилу. Дуж дворишних крила, су комуникатив-ни балкони са гвозденим оградама и надстрешницом од стакла, изнад другог спрата. На крила главног корпуса палате наслоње-на су крила дворишног спратног објекта (П основа), тако да је овде формирано затворено атријумско двориште. Многе стам-бене јединице у објекту служиле су за издавање.
Централно постављен „ајнфорт пролаз", као и степенишни простор, богато је декорисан у штуко-сецесијској пластици. У ентеријеру је сачувана оригинална обрада зидних површина са гипсаним декоративним елементима, дрвенарија резбарена у сецесијској стилизацији, као и други детаљи уметничких зана-
та.
Објекат је веома успешно обновљен 2007. године. Посебно до-бар пример представља ревитализација таванског простора, где је инспиративно решен проблем светла у ново створеном енетеријеру.

МУЗЕЈ И АРХИВ ВОЈВОДИНЕ
Нови Сад, Улица дунавска 35
Споменик културе - 2007.



Зграда данашњег Музеја Војводине наменски је изграђена око 1900. године као судска палата. Аутор пројекта ове зграде са око 9.000 квадратних метара површине, био је будимпештански архитекта Ђула Вагнер, док су извођачи радова били новосадски градитељи Јанош Шоман и Имре Кицвегер. Изгађена у стилу историзма, ова репрезентативна једноспратница, има разуђену основу и сложену структуру кровних маса. На главној фасади, постављеној ка Дунавској улици, средиште је избачено у форми фронтисписа на коме је главни улаз у форми портика, балкон изнад њега и низ високих, доминантних полукружно завршених прозора свечане сале. Присуство троугаоних фронтона, гирланди, балустера флоралних орнамената, потенцирају хијерархију овог дела објекта. Сви прозори у партеру су у полукружној конструкцији, а на спрату архитравној, осим оних на зиду свечане сале.
Иза главног улаза је пространи хол у два нивоа са масивним ступцима, а у дубини простора је широко степениште. Основом објекта омогућено је функционално кретање запослених и посетилаца. Дугачки ходници постављени су ка дворишним, а удобне канцеларије ка фасадним зидовима. Решењем основе објекта, добијени су затворени дворишни простори. Ради се о типичном, добро опремљеном јавном објекту, пројектованом по утврђеним рационалним стандардима државне администрације. Пошто је палата суда постала претесна и недовољно функционална, крајем шездесетих година XX века додељена је Музеју. Радови на преадаптацији зграде за нову намену трајали су од 1976. до 1986. године.
Готово истовремено кад и судска палата, у њеном залеђу је изграђена зграда затвора. То је двоспратни објекат, сложене основе са великим бројем једноставних прозорских вертикала и са равно малтерисаним фасадним површинама. У ентеријеру је репрезентативно степениште са тешком каменом оградом од балустера. Затвор је исељен, а 1986. године зграда је адаптирана за Архив Војводине.

НАДГРОБНИ СПОМЕНИК ЈЕРМЕНСКЕ ПОРОДИЦЕ ЧЕНАЗИ

Нови Сад, Булевар Михајла Пупина / Улица Народних хероја
Споменик културе - 1997.



У центру града, у непосредној близини каменом обележеног габарита нестале Јерменске цркве, сачуван је надгробни споменик јерменске племићке породице Ченази. Данас, представља најнеобичнији мотив опстао у савременом архитектонском окружењу.
Постављен је 1790. године и некада је био у порти ове цркве. Како је црква 1963. срушена, а гробље уништено, надгробни споменик породице Ченази представља једини аутентични јерменски споменик на територији града, који сведочи о њиховом животу у Новом Саду. Радио га је непознати каменорезац од ружичастог камена у облику кубуса (150х150х220 цм).
На горњој плочи, чији су рубови закошени, постављено је шест симетрично распоређених лобања од белог мермера. Оне носе квадратну плочу од ружичастог мермера, нешто мањих димензија од доње. На њеном средишту је мотив четири сједињена срца, клесан у пуној пластици од белог мермера, висине 65 цм, са записом „Нераздвојиво" (текст је на архаичном немачком језику, као што су и они на странама кубуса). Око споменика је опсег од мермерних квадера, потонуо у земљу, а данас видљив само на једном мањем делу.

„ПЛАТОНЕУМ"

Нови Сад, Улица Николе Пашића 6
Споменик културе - 1992.



Смештен на углу Пашићеве и Улице златне греде, према архи-тектонско-декоративним одликама, Платонеум представља не-обичан и драгоцен објекат из прошлости Новог Сада. Двоспрат-на угаона зграда, са основом у облику слова П, данашњи изглед, који се приписује архитекти Александру Бугарском, добила је у последњој четвртини XIX века, преправком зграде која се на том месту помиње још у XVIII веку. Назив је добила по бачком владици Платону Атанацковићу, који је 1861. године зграду ку-пио од потомака племићке породице Сервијских, а затим је пок-лонио Фонду Српске гимназије.
Током времена зграда је мењала намену и кориснике. Углавном је била седиште значајних црквених и световних институција. Данас се у њој налази огранак Српске академије наука и умет-ности.
Правилним распоредом прозора на свим етажама, наглашена је хоризонтална подела на фасадама, потенцирана венцима. Над прозорима су поља са неуобичајеном, јединственом орнамен-тиком, а на таванском надзитку отвори типа розета. Изнад гла-вног улаза налази се балкон на четири конзоле са оградом од кованог гвожђа, на којој доминира геометријска орнаментика. Над вратима балкона у пластици је изведен племићки грб поро-дице Сервијски. Декоративни систем на фасадама представља највреднији пример стила романтизма у Новом Саду. Дворишне фасаде су једноставне, са комуникативним балконима на првом и другом спрату, а подрум и приземље красе сводови. Репре-зентативно завојито степениште, од ружичастог камена са бо-гато орнаментисаном оградом од кованог гвожђа, представља драгоцени елемент ентеријера.

ПОРОДИЧНА КУЋА МИЛЕВЕ МАРИЋ АЈНШТАЈН
Нови Сад, Улица Кисачка 20
Споменик културе - 2005.



Кућа у Кисачкој број 20 налази се између Салајке и Роткварије, два стара дела града где је претежно живело становништво које се бавило повртарством. Ови делови града били су препознаљиви по ниској, приземној градњи са баштама у залеђу. Кућу је подигао Милош Марић, отац српске научнице Милеве Марић-Ајнштајн (1875-1948).
Овај стамбени објекат, богато декорисане фасаде у стилу нео-барока изграђен је 1907. године по пројекту архитекте Михајла Петљанског. Високопартерна пространа кућа са два дворишна крила постављена је у низу на уличној регулацији. На уличној фасади је плитак ризалит, асиметрично постављен, фланкиран са по једним пиластром на високој бази и са масивном полу-кружном „ајнфорт капијом" изнад које је забележена година градње. Дванаест двокрилних прозора су омеђени профилисаним рамовима, а надвишени необарокним фронтонима, који у средишту имају по једну женску маску. На поткровном венцу су тавански отвори, затворени девојачким маскама и вегетабил-им орнаментима. Изнад њих је изведен трочлани фриз. Слободне, равне површине фасаде покривене су фасадном опеком.
Као породични дом велике српске научнице, кућа има историјски значај, што је и забележено на спомен плочи.

“СТРЕЉАНА”
Нови Сад, Улица Антона Чехова 4
Споменик културе - 2007.



Зграда Стрељане (Еђешег) саграђена је 1890. године по пројекту градитеља Георга Молнара, поводом прославе стогодишњице Новосадског стрељачког удружења, најстарије грађанске организације у Новом Саду.

То је високопартерни слободностојећи објекат павиљонског типа, сложене основе и разуђене структуре кровних маса. Фасаде су обликоване и декорисане у духу историзма. Намена објекта условила је потребну функционалну организацију простора. Велика репрезентативна сала посебно је занимљива због примене богате штуко декорације и сликаних плафонских композиција, док су две мање бочне сале прилагођене спортским активностима. Декорација у енетријеру стилски је доследна оној примењеној на фасадним пољима.

Премда се ради о необично конципираном архитектонском делу, узрокованом пре свега изворном наменом, значајном за историју спорта, драгоцена и атрактивна Стрељана деценијама стоји напуштена и некоришћена. Изграђена на тадашњој периферији, данас је далеко од погледа јавности и налази се у недопустиво девастираном стању, потпуно занемарена.

ЦЕНТРАЛНИ КРЕДИТНИ ЗАВОД
Нови Сад, Улица Грчкошколска 2
Споменик културе - 1997.



Једна од највреднијих и најлепших палата у Новом Саду, изграђена је 1896. године као финансијска установа богатих новосадских Срба, по пројекту бечког архитекте Франца Воруде. Године 1921. одлучено је да буде надограђена за један спрат, по пројекту истог аутора. Поред богато декорисаних фасада у нео-барокном стилу, карактеристичан елемент је купола над кружним угаоним делом, на коју је постављена бронзана скулптура бога трговине Хермеса (римског Меркура), рад вајара Ђорђа Јовановића. На углу приземља је декоративно богато обликован улаз са китњасто орнаментисаним крилима од кованог гвожђа, у стилизацији барокно-рокајних мотива и са иницијалима ЦКЗ, у лигатури. Улаз је фланкиран занимљиво решеним високим каменим вазама, затим је надвишен зиданим балконом са оградом од балустера, који прати кривину угаоног зида, док прозоре на два спрата повезују композитни пиластри.
На крилима објекта су прозори збијени у правилном ритму. Како није остало слободних фасадних површина, најбогатија декорација груписана је изнад прозора. На пољима испод типичних барокних фронтона је богата флорална орнаментика у високом рељефу. Јонски пиластри између прозора и поткровни конзолни низ допуњују овај Ворудин декоративни ансамбл.
На фасади из Милетићеве улице постављен је још један зидани, дугачки балкон. Партер је обрађен у имитацији каменог слога. На крају крила из Грчкошколске улице је широк колски пролаз, са масивним дрвеним крилима, из кога је изведен улаз за спратове где су некада претежно били станови. Најзначајнија просторија у ентеријеру објекта је шалтер-сала богато украшена штуко-орнаментиком. Реновирање зграде извршено је 2004. године за потребе Цептер банке.

"ЧЕШКИ МАГАЦИН"
Нови Сад, Булевар деспота Стефана 7
Споменик културе - 2001.



Сарадња и промет роба између држава оживели су после Првог светског рата, па је тако Чехословачка за своје потребе 1921. године изградила на простору Лимана, у некадашњој индустријској зони града, привредни објекат импозантних димензија. Он је до данас остао препознатљив под називом "Чешки магацин". Пошто документација није пронађена, можемо претпоставити да је служио за привремено складиштење производа, који су потом Дунавом транспотовани на север.
По усменом сведочењу неких савременика, аутор пројекта био је неки, нама данас непознати, чешки архитекта. Но, без обзира на ову непознаницу, овај слободностојећи објекат правоугаоне основе, сада у окружењу савремене архитектуре, финим ритмом високих, доминантних плитких аркада на подужним фасадама, дрвеним тремом на фасади окренутој ка Дунаву и монументалним плитко сегментно конструисаним улазима на којима су тешка дрвена клизна врата, деценијама привлачи пажњу пролазника и веома заинтересованих потенцијалних нових корисника.
Пространи ентеријер, сав у челичним витким стубовима, постављеним у два реда по једанаест, и незаклоњеним сплетом дрвених греда у крову, са теретним лифтом у средишту простора, данас се користи за смештај дела богатог књижног фонда Библиотеке Матице српске.

kabacum napisao/la:
imam ovu knjigu super je

Slazem se!