TEMA: Kulturna dobra - Novi Sad

Eđšeg - renoviran i zaboravljen

Stara streljana Eđšeg, koja je rekonstruisana pre skoro dve godine, još uvek je zatvorena iako je u obnovu 400 kvadrata ovog starog zdanja uloženo 55 miliona dinara.



Prema ranijim najavama gradskih zvaničnika, na ovom mestu trebalo je da bude koncertni, sportski, školski ili građevinski prostor, ali i dalje ne postoji konkretna ideja čemu i kome će ovaj prostor služiti.

Organizacioni odbor za kandidaturu Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture uputio je svojevremeno zahtev gradonačelniku da Eđšeg bude dodeljen na korišćenje odboru, ali odgovor još uvek nisu dobili. Rekonstrukciju Eđšega tražila je i Streljačka družina "Novi Sad 1790", zahtevajući da im se vrati zdanje nacionalizovano nakon Drugog svetskog rata.

Udruženja koja se bave afirmacijom kulturnog nasleđa i oživljavanjem spomenika kulture, kažu da u Novom Sadu vlada implicitna kulturna politika gde se preko taktičkih poteza rešavaju određene situacije, kao i da one nisu deo jasnog i strateški određenog plana koji bi trebalo da se bavi lokalnim savremenim stvaralaštvom.

Ovaj kulturno-istorijski spomenik obnovljen je na inicijativu stanara okolnih ulica, jer je poslednjih dvadeset godina važio za mesto gde se okupljaju beskućnici. Dvorac je sagrađen 1890. godine za stogodišnjicu Građanskog streljačkog društva, a zа spomenik kulture proglаšen je pre pet godina.

Da li će Novosađani opet moći u Korzo



A šta je sa delovima Novog Sada koji važe za spomenike kulture, ali ih nažalost ne tretiramo tako. O tome detaljnije sa Miroslavom Kopanjom iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Novosađanin sam obnovio najstariji bunar u gradu

Milenko Stanković koji uređuje enterijere i eksterijere samoinicijativno je obnovio i obeležio najstariji bunar u Novom Sadu. On je ofarbao i uradio dekorativni zid oko bunara te je stavio pločicu sa godinom izgradnje - 1720.



Radio sam u pasažu, krečio, a u međuvremenu sam primetio da turisti, većinom Englezi i Francuzi, nešto traže po pasažu. Kada sam se raspitao, saznao sam da se radi o bunaru koji je prvi izgrađen u Novom Sadu. Zato sam pitao čoveka kod kog sam radio da li mogu da uredim bunar kako bi skrenuo pažnju i pomogao turistima da ga lakše pronađu - kaže Stanković.

Barokna kuća “Kod belog lava” u Ulici Zmaj Jovinoj 28 sagrađena je 1720. godine. Kako je u to vreme u gradu bilo malo zgrada koje imaju sprat, ona je bila vrlo reprezentativna i pokazivala da je vlasnik uspešni trgovac.

- Ivice su bile porušene, a pomoću drugara arhitekte izradio sam pločicu sa brojem godine kada je bunar izgrađen. Možda se nekom ne sviđa kako to izgleda, ali niko ništa nije radio da to obeleži - nastavlja naš sagovornik.



Kaže da dok je radio jedan prolaznik mu se obratio rečima „što to radiš kada vidiš da to nikog ne zanima“. No, Stanković odgovara da mu je posao bio zadovoljstvo, te da nije uložio puno materijala i vremena.

- Ima gomila stvari u gradu za koje ljudi ne znaju da postoje, jer ne brinemo o njima, a Amerikanci, recimo, i kad nemaju takvu priču, oni je izmisle - smatra Stanković.

Zato mu i padaju razne preduzimljive ideje na pamet, kao da od ovog spomenika iz prošlosti napravimo bunar želja, u kome bi se možda sakupilo novca i da se obnove neke druge zapuštene stvari.

Inače, prvi vlasnik kuće “Kod belog lava” bio je sapundžija Stojan Maslak. Kuća je dobila naziv “Kod belog lava” još kada je izgrađena jer je u to doba postojao običaj da se značajnim objektima daju imena.

Отварање Еђшега

Novi Sad dobio dva nova spomenika kulture

Novi Sad je od kraja januara bogatiji za dva nova spomenika kulture, a u pitanju su kompleksi Elektrotehničke škole "Mihajlo Pupin" i "Englesko-jugoslovenska dečija bolnica" u Sremskoj Kamenici.



Kako kažu iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture, time je broj kulturnih dobara u gradu porastao za dva i sada iznosi 206, a broj spomenika kulture iznosi 173.
Prema rečima Aleksandre Zeković iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Novog Sada, oba kompleksa imaju istorijske vrednosti, dok Elektrotehnička škola ima arhitektonske i umetničke, uz pomenute vrednosti. "Elektrotehnička škola je vrlo vredan objekat za istoriju prosvete od samog početka svog rada, sa ogromnim arhitektonskim značajem. Već na sam pogled jasno je da je u pitanju monumentalna građevina u stilu secesije", kaže Zekovićeva.
Drugi spomenik kulture je bolnica od istorijskog značaja sa brojnim ambijentalnim vrednostima, značajan za samu istoriju zdravstva Srbije. Prema rečima Zekovićeve, kompleks čuva uspomenu na veliku britansku dobrotvorku Ketrin Mekfejl, koja je dobar deo posla radila upravo u Novom Sadu.
Kao što je ranije rečeno, grad je bogatiji za dva spomenika kulture, ali to nije jedina vrednost. "Čim je nešto spomenik kulture, postoji veća mogućnost da se bolje i duže očuva, kao i da dobije veća novčana sredstva za rad. To su pogodnosti koje status kulturnog dobra donosi, jer su spomenici kulture simbol nečeg značajnog za istoriju grada i našeg naroda", navodi Aleksandra Zeković za naš portal.
Objavljivanjem Vladine odluke o novim spomenicima kulture 28. januara u "Službenom glasniku", njihov status je i zvanično promenjen i unapređen. Status spomenika kulture podrazumeva očuvanje dekorativnih elemenata na fasadi, zabranu radova koji mogu ugroziti statičku stabilnost, zabranu postavljanja dalekovoda, vazdušnih elektro i TT vodova preko zaštićenih parcela, urbanističko i komunalno uređenje i druge pogodnosti i uslove održavanja. (Gorica Nikolin)

Eđšeg zvrji prazan, a milioni uloženi u rekonstrukciju

Streljanja Eđšeg, koja bi trebala da bude jedan od centara kulturnih dešavanja u Novom Sadu prazna je mesecima nakon otvaranja, iako je u njenu rekonstrukciju uloženo čak 55 miliona dinara.



Mada je prilikom ponovnog otvaranja septembra prošle godine objekat predstavljen kao ključan u kandidaturi Novgo Sada za evropsku prestonicu kulture, mesecima se u tom objektu ne dešava ništa.

Dok kulturni radnici smatraju da je za sve kriva neorganizovanost gradskih kulturnih vođa, iz grada tvrde da je problem u tome što Eđšeg niko ne traži na korišćenje i navode da se u proteklih nekoliko meseci tamo održao samo kurs plesa.
O ovom objektu od 420 kvadrata brine JP "Poslovni prostor", a mesečno se za dažbine izdvaja 300.000 dinara. U tom preduzeću kažu da će grad u najskorije vreme odrediti "trajnu namenu objekta kao i njegovog korisnika".
Eđšeg je inače sagrađen još 1890. godine.

Stara ranžirna stanica na Bulevaru Evrope stavljena je pod prethodnu zaštitu i u narednom periodu Zavod za zaštitu spomenika kulture pripremaće dokumentaciju kako bi bila stavljena pod punu zaštitu kao spomenik kulture, saznaje 021.rs.

Portparolka Zavoda za zaštitu spomenika kulture kaže za 021.rs da odluka o proglašenju prethodne zaštite znači da se sadašnji objekat zadržava i da se ne sme menjati njegov izgled bez dozvole zaštitara.

- Ovo dobro se sada može koristiti samo u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, odnosno u slučaju da se vlasnik ili korisnik odluče da preduzmu neke radove, oni moraju da traže uslove i mere za radove od Zavoda. To zapravo znači da ne možete raskopavati, rušiti, prepravljati ili obavljati bilo kakve radove bez utvrđenih uslova i saglasnosti Zavoda - navodi Aleksandra Zeković.