TEMA: Kulturna dobra - Novi Sad

МУЗЕЈ ШТАМПЕ

Нови Сад, Улица Војислава Илића15
Споменик културе од великог значаја - 1964/1991



У скромној, партерној кући била је смештена илегална база комунистичке партије у којој је за време Другог светског рата живела и радила група активиста, пре свих власник Ћира Шовљански и Светозар-Тоза Марковић, организациони секретар Покрајинског комитета Комунистичке партије Југославије.
База (скривница), стешњен простор (1,60 х 2,20 м) налазила се испод терасе у средњем, подрумском делу куће. У њој је основан ПК НОО за Војводину и доношени су закључци и директиве за даљи рад. Такође, овде је штампан први број листа „Слободна Војводина", иначе претеча данашњег „Дневника". Базу су открили мађарски фашисти и у ноћи између 18. и 19. новембра 1942. извршили напад. У оружаном сукобу погинула су двојица активиста, док је Светозар Марковић-Тоза тешко рањен и ухваћен.
Историјски значај куће обележен је спомен-плочом 1964. године, а од 1991. године у њеним просторијама налази се Музеј штампе. Конзерваторски радови изведени су 1981. и 1989. године.

ПЛЕБАНИЈА

Римокатолички жупни уред
Нови Сад, Католичка порта 3
Споменик културе од великог значаја - 1973/1991



Зграда својим положајем затвара западну страну једног од најлепших тргова у граду, на чијем се простору некад налазила црквена порта са гробљем. Саграђена је 1808. године према пројекту Георга Ефингера. Римокатоличка жупа основана је још 1718. и њено дуго деловање везано је за новосадску римокатоличку заједницу при цркви Име Маријино. Драгоцен је пример грађевине са стилским одликама из прелазне епохе барока у класицизам. Једноспратница, правоугаоне основе, има симетрично компоновану фасаду са седам вертикала отвора. На плитком централном ризалиту су четири јонска пиластра и венац гирланди са мотивом кругова и кићанки на површини кровног надзитка. Овде примењена декоративна пластика носи ближе одлике „цопф" стила, који се везује за епоху Луја XVI, што посебно издваја Плебанију из постојећег фонда објеката старог језгра Новог Сада. Доминантан, четвороводни кров са два масивна оџака, припада традицији барокне градње и као такав готово је једини који је преостао после страдања града у Буни 1849. године.
Над просторијама у приземљу, са масивним преградним зидовима и дубоким сводовима, смештене су канцеларије и архива цркве, док су на спрату приватне одаје црквених личности.
Испред зграде, на простору некадашње порте, пре извођења радова на партерном уређењу 2006. године, извршена су заштитна археолошка истраживања.

СЕДИШТЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Улица Матице српске 1
Споменик културе од великог значаја - 1973/1991



Палата, у којој је данас седиште Матице српске, саграђена је између 1910. и 1913. године за потребе сиротишта под називом: „Завод Марије Трандафил за српску православну сирочад у Новом Саду", према пројекту архитекте Момчила Тапавице. Марија Трандафил (1816-1883) је још 1878. године сву своју имовину поверила Матици српској, када је и формиран посебан фонд. По својој некадашњој и садашњој намени, по композицији, обликовању и позицији, палата има веома важан културно-историјски и урбанистичко-архитектонски значај.
Једноспратни објекат, са дугачким крилима дуж две улице, имазасечен угао са еркером на спрату и нешто повученијом куполом сложене архитектонике. Фасаде, рашчлањене ризалитимаса троугаоним фронтонима, трапезасте куполе на крову у њиховим осама, хоризонтални кордонски венци, као и решења у ентеријеру, стилски припадају, позном историзму. Обради и опреми ентеријера посвећена је изузетна пажња у избору и богатству материјала и квалитету занатско-уметничке израде.
Стално седиште Матице српске зграда је постала 1928. године. Поред Библиотеке са пространим читаоницама, ту су смештена многобројна матичина одељења (рукописно, лексикографско и друга научна одељења) као и уредништво нашег најстаријег часописа Летописа Матице српске, издавачки центар, антикварница и књижара.
У згради се налази већи број портрета оснивача Матице српске и других значајних личности, чији су аутори позната имена историје српског сликарства. Испред зграде, у Улици Матицесрпске, постављено је шест биста знаменитих личности. Уз калкански зид, у истој улици, изграђен је 1990/91. године савремени анекс, по пројекту архитекте Милана Марића. Изградњи анекса су предходила заштитна археолошка истраживања. Конзерваторски радови извођени су 1974-75, 1986-87.

ВЛАДИЧАНСКИ ДВОР
Нови Сад, Улица гимназијска2
Споменик културе - 2007.



Владичански двор у Новом Саду изграђен је на месту старог двора који је 1741. године подигао бачки владика Висарион Павловић. Пошто је стари двор страдао у Буни 1849. године,архитекта Владимир Николић је пројектoвао нову зграду којаје завршена 1901. године. Својим архитектонско-стилским решењем, једноспратна зграда двора, данас представља један од најупечатљивијих симбола Новог Сада.
Основа је у облику развученог ћириличног слова П са нешто краћим левим крилом. У обликовању, посебна пажња је поклоњена решењу главне фасаде на којој је и главни улаз. Други се налази на крају левог крила. Над отворима, у форми монофора, бифора и трифора, су полукружни камени фронтони са орнаментима плитког двочланог биљног преплета. Фасаде имају оплату од окер керамичких плочица. Кров је низак, готовозаклоњен оградом од балустера. Над централним делом објекта је пирамидална купола са лантерном на врху.
У приземљу су ходници са канцеларијама у низу. На спрату су,поред осталих просторија, свечани салон, пространа трпезарија са зидним композицијама сликара Владимира Предојевића, капела са иконостасом руског сликара Курочкина и стан за владику. У скоро свакој просторији су сачуване каљеве пећи произведене у познатим европским фабрикама. Архитекта Николић је овај важан објекат пројектовао користећи стилизацију византијских и српских средњовековних искустава. Тако је постигнут креативни архитектонско-стилски склад. Уз сав историјски значај који је током протеклог века сублимиран у овој палати, Владичански двор има изузетну вредност.
Конзерваторски радови на замени кровног покривача и санацији дворишних фасада изведени су 2006/07. године.

ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА

Нови Сад, Улица дунавска 1
Споменик културе - 1997.



Подаци о градњи овог важног културно-историјског здања нису познати. Кућа се први пут помиње 1853. године када је пројекат обнове урадио градитељ Андреас Ханер. Тада улична фасада добија класицистички изглед са два кибиц фенстера на спрату и низом лунета над отворима приземља. По налогу власника Српске гимназије и пројекту мајстора Манојла Петљанског, 1909. изглед фасаде је измењен у стилу сецесије. У овој кући је др Јован Суботић 1870. године основао штампарију и издавао лист "Народ", а од 1885. у њој се налазила и Српска читаоница коју је 1958, заједно са књижним фондом, преузела данашња Градска библиотека.
Пространа једноспратница са основом у облику латиничног слова Л, некада се налазила као друга кућа у уличном низу. После Другог светског рата срушена је прва кућа у низу, а током 1970. под надзором Службе заштите, спроведена је темељна реконструкција овог објекта. Тада је уличној фасади враћен изглед из средине XIX века, а на калканском зиду дугачког крила отворени су прозори са класицистичком декорацијом, по угледу на решење нестале угаоне куће. У средишту фасаде у Дунавској улици, сачуван је стилски драгоцен камени колски улаз, вероватно настао у најранијој фази објекта, са типичним техником израде, барокно-класицистичком контуром и каменим одбојницима. Подрум и приземље су засведени полуобличастим и
пруским сводовима. На дворишном крилу је комуникативни балкон сегментне конструкције на профилисаним каменим конзолама са оградом од кованог гвожђа.
У периоду 2005/06. извршена је адаптација ентеријера и активирање таванског простора за потребе Градске библиотеке.

"ГРЧКА ШКОЛА"

Нови Сад, Улица грчкошколска 3
Споменик културе - 1997.



Зграда је позната под називом Грчка школа. Подигли су је новосадски Грци и Цинцари већ у другој половини XVIII века. Обновљена је 1821. године, а за време Буне 1848. у њој су новосадски Срби одржали скуп на коме су донели одлуку о дизању устанка, што говори, поред осталог, и о њеном историјском значају. Као и многе куће у граду, јуна 1849. године и ова је страдала, па је до 1853. била у рушевном стању. Тада је почело прикупљање прилога за њену обнову. План је сачинио Фриц Шлауб, а предрачун радова зидарски мајстор Андреас Ханер. Велики грађевински радови изведени су по класицистичким принципима. Ипак, изглед фасаде у необарокном декоративном склопу, по свему судећи, резултат је неке касније обнове, вероватно с краја XIX века.
Спратна зграда има широк, асиметрично постављен, двокрилни улаз. На уличној фасади је укупно шест оса отвора. Партерни део фасаде обрађен је у имитацији камених квадера, док је на спрату упечатљива прозорска необарокна декорација: балустерски низ на парапетима и сегментни фронтони са орнаментом у облику шкољке. Поткровни конзолни фриз пресечен је таванским отворима, који су затворени декоративним розете тама. На средини спрата, изнад кордонског венца, постављена је спомен плоча од ружичастог камена на којој је уклесан текст о обнови објекта 1821. године. У уличном делу зграде пројектовани су станови, а у крилу са леве дворишне стране налазила се учионица. Степенишно крило има касетирану таваницу и богато обликовану ограду од кованог гвожђа. Током деведесетих година XX века тавански простор претворен је у стамбени, а фасада је обновљена.

24 надгробна споменика на Успенском гробљу

Нови Сад, Улица новосадског сајма
Споменици културе - 1968/1991



На Успенском гробљу у Новом Саду, априла 1968. године регистрована су и Законом заштићена 24 надгробна споменика са гробним местима на којима почивају знамените личности. У оквиру просторно културно-историјске целине „Гробља ван употребе", они су 1991. категорисани као споменици културе од великог значаја:
Надгробни споменик са крстом Милоша Димитријевића (1824-1896), политичара и председника Матице српске,
Надгобни споменик Михајла-Полит Десанчића (1833-1920), адвоката,
Надгобни споменик Косте Трифковића (1843-1875), књижевника,
Надгробни споменик Јована Грчића (1855-1941), писца и професора,
Стари споменик од ружичастог камена са крстом Јована Обреновића (1786-1850), генерала,
Надгробни споменик са портретом у рељефу Јована Хаџића (1799-1869), политичара и једног од оснивача Матице српске,
Надгробни споменик са крстом Јакова Игњатовића (1824-1889), књижевника,
Надгробни споменик Светозара Милетића (1826-1901), правника, политичара, најистакнутије политичке личности код Срба у Војводини у другој половини XIX века и Јаше Томића (1856-1922), политичара, оснивача Српске радикалне странке у Војводини,
Надгробна плоча на којој је медаљон са рељефним портретом Васе Стајића (1878-1947), професора,
Надгробни споменик са медаљоном и рељефним портретом Аксентија Мародића (1838-1909), сликара,
Надгробни споменик др Ђорђа Натошевића (1821-1887), лекара и педагога,
Надгробни споменик Стевана Брановачког (1804-1880), адвоката и градоначелника Новог Сада,
Надгробни споменик са крстом и портретом у рељефу Јосифа Руњанина (1831-1876), официра и композитора,
Надгробни споменик др Милана Петровића (1879-1952), професора,
Надгробни споменик Христине Тинке Лукић (1862-1911), глумице,
Надгробни споменик Петра Биге (1811-1879), генерала,
Надгробни споменик Радивоја Врховца (1863-1946), филолога,
Надгробни споменик Косте Јорговића (1882-1918), сликара,
Заједничка гробница са монументалним неоготичким спомеником у коју су 1921. године из порте срушене Јовановске цркве пренети посмртни остаци следећих знаменитих личности Новог Сада: Димитрије Сервиски, народни добротвор, Геврасије Петровић, архимандрит манастира Беочин, Павле Стаматовић, прота новосадски, Аца Костић, члан Народног одбора у Буни 1848/49, Ђорђе Пасковић, професор Новосадске гимназије, Станислав Шумарски, мајор, Коста Богдановић, књижевни критичар, Илија Захаријевић, професор Београдске гимназије, члан главног Народног одбора у Буни 1848/49, Димитрије Аврамовић, сликар и писац,
Надгробни споменик са оградом Васе Пушибрка (1838-1917), професора,
Надгробни споменик Филипа Недељковића (1788-1872), добротвора
Надгробни споменик Александра Морфидиса (1810-1889), композитора,
Надгробни споменик са крстом Јована Београдца (1812-1889), официра и писца,
Надгробни споменик Димитрија Јовановића (1840-1908), сенатора.

КОМПЛЕКС "БАНОВИНЕ"

Нови Сад, Булевар Михајла Пупина 16
Споменик културе - 2007.



Комплекс је изграђен по пројекту архитекте Драгише Брашована, у релативно кратком периоду од 1936. до 1939. године. Двоспратна Бановина (180x44м) има потковичасту основу, која се на западној страни завршава полукружном формом а на источној доминантном кулом. Волумен објеката акцентован је хоризонталама прозора и тракастим, равним мермерним фасадним површинама. Репрезентативни улаз са Булевара Михајла Пупина концептуално је, посебно истакнут. Над њим су, у простору изнад балкона, до 1945, као необичан украс, били медаљони са ликовима два српска краља и четири војводе. Барељефи, изведени по угледу на оригиналне, поново су постављени 2007. године.
Ентеријер је функционално организован за потребе многобројних бановинских служби. Централни хол има импресиван свечани изглед те се, поред политичких, веома често користи и за манифестације културе.
У залеђу је палата Већнице, тако названа по великој сали, која и данас служи за заседање Скупштине АП Војводине. Поред многобројних просторија у овој палати налазио се и банов стан (данас у функцији кабинета). Улазни хол је, такође, свечан и са посебном пажњом пројектован.
Бановински комплекс је врхунско Брашованово дело настало у стилу модерне са тек дискретно примењеним традиционалним архитектонским детаљима. Квалитетно грађени, са применом врхунских материјала, на овим објектима и после скоро седам деценија од изградње, готово да нема већих оштећења. Уз неоспорно потврђен врхунски креативни домет, Бановински комплекс представља најважнији градитељски симбол Новог Сада.

КОМПЛЕКС ПАСТЕРОВОГ ЗАВОДА
Нови Сад, Улица Хајдук Вељкова
Споменик културе - 2001.



Поред главног објекта Пастеровог завода, овим комплексом обухваћена је и "Хемптова кућа", кућа првог директора ове установе, као и биста Луја Пастера (1822-1895), рад у бронзи Милорада Јовановића из 1932. године. Луј Пастер био је велики научник који је, поред многих проналазака, заслужан за откриће вакцине против беснила.
Слободностојећи једноспратни објекат, наменски изграђен 1921. године, налази се у склопу комплекса Градске болнице. Правоугаоне је основе, равно малтерисаних фасада, без декорације. Испред издигнутог улаза налази се зидано приступно степениште. Четвороводни кров завршава се лантерном на врху. Ентеријер је пројектован тако да функционално задовољи потребе ове специфичне научно-медицинске установе (лабораторије, канцеларије и наменски уређена библиотека) али и да све до данас сачува кабинет др Хемпта, оснивача Завода.
"Хемптова кућа" се налази у непосредној близини главне зграде Завода и једини је објекат сачуван из групе "Декерових барака" добијених од Немачке после Првог светског рата, на рачун ратних репарација. То је типска кућа подигнута у хоризонталном дашчаном склопу и зиданим партијама у ентеријеру, са стрмим кровом покривеним фалцованим црепом. Као установа, Пастеров завод има изузетно велики научни значај, јер се једини бави специфичном делатношћу - производњом вакцине против беснила.

КУЋА У ДОСИТЕЈЕВОЈ УЛИЦИ 10
Нови Сад, Доситејева улица 10
Споменик културе - 2007.



Велика грађанска кућа налази се у делу града познатом под називом Салајка. Према сачуваној документацији из 1909. годи-не, пројекат је за власника Фрајд Исидора урадио новосадски градитељ Берцелер Липот. То је високо партерна кућа на којој су фасада и ентеријер доследно изведени у духу мађарске ва-ријанте стила сецесије. Веома вредне сецесијске каљеве пећи, нажалост, су срушене, а њихови делови пронађени на тавану.
Фасада заузима широк улични фронт, асиметрична је и на њој су три ризалита. Два су изведена при угловима, а трећи је у сре-дишту фасаде и надвишен је богато декорисаном атиком. Из-над и око прозора, који су у профилисаном малтерском раму, уочљива је сецесијска обликована орнаментика у виду трака, венаца, маски, гирланди. Сачувана је и оригинална столарија са плитком резбаријом.